Вести

У оквиру пројекта Балканолошког института САНУ „EpiDoc XML кодирање римских натписа са тла Србије — дигитализација античког епиграфског наслеђа” који финансира Министарство културе и информисања Републике Србије, Балканолошки институт Српске академије наука и уметности у сарадњи са проф. др Димитром Илиевим са одељења за класичну филологију софијског универзитета Св. Климент Охридски организовао је између 17. и 20. септембра 2018  EpiDoc XML Workshop Belgrade. Реч је о практичној радионицa посвећеној дигитализацији епиграфске грађе и кодирању у TEI XML- у, односно његовом специфичном субсету званом EpiDoc који је прилагођен за кодирање епиграфских споменика. Током четири дана радионице учесници су моли да се упознају и кроз практичан рад усвоје важна знања потребна за рад на дигитализацији текста у TEI-XML-у и приказивање уз помоћ ΕFES платформе. Гости-предавачи су истакнути стручњаци у области дигиталне хуманистике: др Габријел Бодар, Симона Стојанова са Института за класичне студије Универзитета у Лондону (Institute of Classical Studies, School of Advanced Study, University of London), проф. др Димитар Илиев и Елина Боева који долазе са универзитета Св. Климент Охридски у Софији. У оквиру радионице представљени су и пројекти Telamon Project - St. Kliment Ohridski Sofia University и „EpiDoc XML кодирање римских натписа са тла Србије — дигитализација античког епиграфског наслеђа”

Постер

Др Владимир Петровић и др Драгана Николић учествовали су у раду 24. међународном лимес конгресу (24th International Limes Congress), који је одржан 2-9. септембра у Београду и Виминацију (Сесије: 3. Long Way to Travel The road and rivers network within the Illyricum Digital Atlas (IllyrAtlas); 25. First Contacts between the Roman Military and the local people и Poster session).

Програм скупа

Програм сесије В. Петровића

Постер

Др Анамарија Сореску Маринковић, виши научни сарадник Балканолошког института САНУ, на позив Института за југоисточне европске студије Румунске академије у Букурешту, одржала је предавање под насловом Comunități românofone din Serbia: Peisaj lingvistic și identitar. Предавање је одржано 4. септембра 2018. у оквиру циклуса предавања која организује Институт у Букурешту. У току боравка у Румунији, др Сореску Маринковић је учествовала и на годишњој међународној конференцији посвећеној ромологији (3-8. септембра), коју су, у име Gypsy Lore Society, организовали Историјски институт „Николае Јорга“ Румунске академије и Историјски факултет Универзитета у Букурешту. На конференцији је водила панел The Bayash. New insights into an old issue и излагала рад The Bayash in Europe: An attempt at mapping.

Програм скупа

Др Светлана Ћирковић, виша научна сарадница, и др Мирјана Мирић, научна сарадница Балканолошког института САНУ, учествовале су на међународној научној конференцији 13^th International Conference on Romani Linguistics, са излагањем Loan-verb adaptation in the Gurbet Romani in Knjaževac (Eastern Serbia). Конференција је одржана 13. и 14. септембра 2018 у Паризу (Француска), у организацији LACITO лабораторије на Универзитету Sorbonne Nouvelle. Међународна конференција о ромској лингвистици има традицију дугу 25 година. На овогодишњој, тринаестој по реду конференцији, присутни су били бројни лингвисти и социолингвисти из Европе и Северне Америке.

Програм скупа

Балканолошки институт Српске академије наука и уметности организује међународни научни скуп под насловом "Крај Великог рата на Балкану 1918–1923" у Београду, Новом Саду и Нишу, од 12. до 14. Септембра 2018. Комплетни програм скупа можете преузети овде. 

У издању Балканолошког института САНУ недавно је објављена књига На границама Балкана: Л. Ф. Марсиљи и римска баштина (1683–1701), др Владимира В. Михајловића, научног сарадника БИ САНУ.

Живот Л. Ф. Марсиљија, војника, дипломате, учењака, нераскидиво је везан за просторе средњег Подунавља. Као учесник Бечког рата (1683–1699) и као царски комесар за утврђивање границе након Карловачког мира гроф Марсиљи је и непосредно учествовао у повлачењу граница Балкана. Упоредо с ратним недаћама, подстакнут личним интересовањима, али и уз подршку аустријске војске, гроф Марсиљи дао се у проучавање ових предела, проучавање које је крунисано објављивањем монументалне студије – Danubius Pannonico-Mysicus. Други од укупно шест томова Марсиљијевог ремек-дела јесте систематичан преглед римске материјалне културе дуж дунавских обала, како сам аутор каже, Паноније и Мезије. Од друге половине, XIX века, када археологија у Србији почиње да стиче своје дисциплинарне обрисе, други, антикварски том Данубијуса био је први степеник на који су се ослањали истраживачи балканске прошлости. Књига На границама Балкана, кроз осврте на политичке, учењачке, културне, или најшире, друштвене контексте, говори о двема рецепцијама – Марсиљијевој рецепцији римске баштине Балкана те потоњој рецепцији Марсиљијевог дела у српској археологији.

Др Александра Ђурић Миловановић, научнa сарадница Балканолошког института САНУ, учествовала је од 04. до 06. јула 2018. године на међународној конференцији The ASN European Conference 2018 – Nationalism in the time of Uncertainty на Универзитету у Грацу (Аустрија). Са др Маријом Мандић, организовала је панел Migration and (Post-) Trauma in Transnational Perspective: Discourses and Practices of Diasporic Communities, у оквиру којег је представила рад на енглеском језику: Religious Community Trauma in Transnational Context: The Nazarene Diaspora in the United States. Конференција је окупила преко 200 учесника из више европских земаља, као и из Сједињених Америчких Држава.

Програм конгреса

Др Александра Ђурић Миловановић, научнa сарадница Балканолошког института САНУ, учествовала је 26. до 30. јуна 2018 године, на највећoj међународноj конференцији румунских студија у организацији  Society for Romanian Studies – SRS 2018. Скуп је одржан на Универзитету у Букурешту (The Bucharest University for Economic Studies) и окупио је преко 400 учесника из целог света који се баве румунским студијама. У сарадњи са пројектним тимом ERC ‘Hidden Galleries’ in the Secret Police Archives in 20th Century Central and Eastern Europe (European Research Council), др Ђурић Миловановић је учествовала на панелу Religious Minorities in the Secret Police Archives, у оквиру којег је представила рад  Researching the Nazarene community in the Yugoslav archives.

Програм конгреса

Др Александра Ђурић Миловановић, научнa сарадница Балканолошког института САНУ,
учествовала је на међународном конгресу румунске културе, одржаном 15. јуна 2018.
године у огранку Румунске академије наука у Темишвару (Румунија). Др Ђурић
Миловановић је представила коауторски рад са др Мирчом Мараном, под насловом:
Dinamismul vieţii religioase la românii din Banatul sârbesc. Конгрес је организован у оквиру
обележавања стогодишњице стварања савремене Румуније.

Програм конгреса

Др Светлана Ћирковић, виши научни сарадник, и др Мирјана Мирић, научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовале су на међународној научној конференцији Center for Language Research Conference 2018 (CLARC2018) – Perspectives on Language Diversity, одржаној од 8. до 10. јуна 2018. у организацији Филозофског факултета Свеучилишта у Ријеци (Хрватска). У оквиру панела насловљеног Linguistic endangerment in Southeast Еurope, др Ћирковић презентовала је рад под насловом Language documentation of Romani in Eastern Serbia (Knjaževac and surroundings), а др Мирић рад Child language documentation and the role of the community in preserving endangered Romani varieties in Southeast Serbia.

Скуп је окупио бројне истраживаче из Европе, Азије и Северне Америке, а панел је био посвећен документовању, ревитализацији и језичком планирању бројних мањинских и угрожених језика на територији југоисточне Европе.

Програм скупа

Књига апстракта