Вести

На позив Универзитета Фридрих Шилер у Јени, сарадници Балканолошког института САНУ укључени у билатерални пројекат Језички пејзаж културне обласи Баната: синхрона и дијахрона перспектива, који финансирају Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и Немачка служба за академску размену (DAAD), одржали су 29. октобра 2021. године серију предавања у онлајн формату. Др Растко Ломпар, истраживач сарадник, одржао је предавање под насловом „О историјском развоју области Баната као пограничне области“ (Über die historische Entwicklung der Banatregion als Grenzregion), др Анамарија Сореску-Маринковић, виша научна сарадница, говорила је о „Руралном језичком пејзажу Баната“ (Rural LL of the Banat region), др Светлана Ћирковић, виша научна сарадница, одржала је предавање под насловом „Ромски у Србији: (не)видљивост мањинског језика“ (Romani in Serbia: (in)visibility of a minority language), док је предавање др Мирјане Мирић, научне сараднице, носило наслов „Употреба социолингвистичких упитника у испитивању билингвалног језичког искуства“ (The use of sociolinguistic questionnaires in investigating bilingual language experience). Осим сарадника на пројекту, предавањима су присуствовали и студенти поменутог универзитета.

Др Мирјана Мирић, научни сарадник Балканолошког института САНУ, одржала је 25. и 26. октобра 2021. године серију предавањa, чији су наслови: „Фазе у усвајању језика“ (Stages in language acquistion), „Истраживачке методе у усвајању језика“ (Research methods in language acquistion) и „Теоријски приступи у усвајању језика“ (Theoretical approaches to language acquistion). Предавања су одржана у оквиру друге по реду Међународне школе психолингвистике, неуролингвистике и клиничке лингвистике (International school in psycholinguistics, neurolinguistics and clinical linguistics), коју је од 25. до 29. октобра 2021. године, у онлајн формату, организовао Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду. Полазници школе били су студенти дипломских, мастер и докторских студија лингвистике и психологије са бројних европских универзитета.

 

Др Марија Васиљевић и др Дубравка Прерадовић, научне сараднице Балканолошког института САНУ, учествовале су на међународном научном скупу „Краљ Милутин и доба Палеолога: Историја, књижевност, културно наслеђе“, одржаном у Скопљу и путем Zoom апликације од 24. до 26. октобра 2021. године. Излагање др Дубравке Прерадовић било је насловљено „Допринос Габријела Мијеа у истраживању задужбина краља Милутина“ а др Марије Васиљевић “Свети краљ Милутин: заштитник свих српских и бугарских земаља”. Скуп су организовали Филолошко–уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу, Православни богословски факултет Универзитета у Београду, Коч Унивезитет из Истанбула уз подршку више европских научних програма (укључујући COST) и националних институција.

 

Научна сарадница Балканолошког института САНУ др Драгана Ђурић добитник је награде „Миле Недељковић“ за 2021. годину. Награду, која носи име познатог српског етнолога, додељује Удружење грађана „Баштина и будућност – Аранђеловац 1859“ за најбоље дело из савремене фолклористике (етнологије, антропологије, етномузикологије и народне књижевности). За изузетан допринос проучавању народне културе словенских народа и најбољу књигу из области етнологије и народне књижевности за 2020. годину жири у саставу др Бранко Златковић, др Јелена Јовановић и др Смиљана Ђорђевић Белић је прогласио монографију др Ђурић „Дани у недељи у народној култури Јужних и Источних Словена“ у издању Балканолошког института САНУ.

Др Драгана Николић, виши научни сарадник на Балканолошком институту САНУ, у четвртак, 21. октобра одржала је у свечаној сали САНУ предавање под називом „Етничка слика Балкана на прагу првог миленијума нове ере”. Предавање је одржано у оквиру циклуса предавања под називом „О митолошкој прошлости Срба: истина и заблудe

Програм скупа

У Тршићу је од 1. до 3. октобра одржан међународни научни скуп „Међународна српска фолклористика 11“ у организацији Удружења фолклориста Србије. Теме скупа биле су „Заштита нематеријалног културног наслеђа као примењена наука: искуства и изазови“ и „Савремена фолклористика“, а у оквиру њих је своја излагања изнело четрдесет два учесника из Русије, Словеније, Хрватске и Србије. Анђела Реџић, истраживач приправник на Балканолошком институту САНУ, излагала је рад под насловом „Етнолингвистика и заштита нематеријалног културног наслеђа. Покладне бакље у Сиринићу“. У оквиру излагања саопштени су подаци у вези са обредом покладних бакљи прикупљени током теренских етнолингвистичких истраживања Сиринићке жупе у 2020. и 2021. години.

 

У четвртак и петак, 7-8. октобра 2021. године, одржана је, у online форми, годишња конференција у организацији Института за студије југоисточне Европе румунске Академије наука у Букурешту (Institut d’Études Sud-Est Européennes, Académie roumaine) под насловом La coopération entre les peuples du Sud-Est européen du Moyen Âge à l’époque moderne. Др Војислав Г. Павловић, директор Балканолошког института САНУ, отворио је скуп са својим уводним предавањем „Nation Building in the Balkans, 1856-1945”. Др Драган Бакић, виши научни сарадник, презентовао је рад под насловом „Yugoslavia, the Balkan Entente and Italy’s Conquest of Abyssinia, 1935-1936”.   

Програм скупа

„У Венецији је од 21. до 24. септембра одржан Европски самит културне баштине (The European Cultural Heritage Summit), који је организовала Европа Ностра, европска организација цивилног друштва посвећена културном наслеђу, уз подршку Европске уније и у сарадњи са више европских и италијанских партнера.

Др Дубравка Прерадовић, научна сарадница Балканолошког института САНУ, присуствовала је Самиту у својству члана жирија за доделу награда Европске комисије/Европа нострe у области истраживања културног наслеђа.“

 

У организацији Балканолошког института САНУ и Одбора за проучавање живота и обичаја Рома САНУ одржана је четрнаеста по реду међународна конференција о истраживањима ромског језика (14th International Conference on Romani Linguistics). Конференција је одржана 16. и 17. септембра 2021. године у онлајн формату, преко платформе Zoom.
У конференцији је учествовало седамнаест истраживача са универзитета и истраживачких центара из Аустрије, Велике Британије, Италије, Немачке, Румуније, Србије, Француске, Холандије, Чешке и Швајцарске. Учесници конференције су представили своја истраживања из области морфологије, синтаксе, језичких репертоара и дискурса и језичких контаката. У представљеним истраживањима разматране су теме које се тичу падежног система ромског језика, структуралних промена у ромском језику, утицаја већинских језика на структуру ромског језика, феномена позајмљивања у ромском језику, али и позајмљивања из ромског језика у већинске језике, улоге идеологије и перформанса идентитеа у дискурсу говорника параромских варијетета, употребе ромског језика у религијском контексту, истраживања конверзије усмених наратива у писане, представљени су и нови извори за истраживање ромског језика и сл. Истраживањима су обухваћени и различити дијалекти и варијетети ромског језика: централни и влашки дијалекти, параромски варијетети који су у употреби у Италији, Великој Британији и Норвешкој, Шинто Розенгро – варијетет ромског језика који се сматра изумрлим. 
Научни одбор конференције чинили су: Јарон Матрас (Yaron Matras), Евангелиа Адаму (Evangelia Adamou), Светлана Ћирковић и Мирјана Мирић. Организациони одбор конференције чинили су: академик Тибор Варади, Анамарија Сореску Маринковић, Светлана Ћирковић и Мирјана Мирић.
Др Светлана Ћирковић, виши научни сарадник, и др Мирјана Мирић, научни сарадник Балканолошког института САНУ, на конференцији су представиле истраживање под називом Serbian loanwords in Romani-speaking children’s narratives.
Програм скупа и књига апстраката: romanilinguistics2020.rs

 

Др Дубравка Прерадовић, научна сарадница Балканолошког института, прва је лауреткиња наовоустановљене бијеналне награде “Александар Дероко“ коју додељује УК „Пароброд“ у за јединствен и аутентичан допринос култури на Општини Стари Град.

Др Прерадовић је награду добила за пројекат „Габријел Мије и истраживања старе српске архитектуре“ који чине изложба одржана у Галерији науке и технике САНУ, каталог изложбе и зборник научних радова.

Жири за доделу награде чинили су: Бранислав Митровић, академик и професор на Архитектонском факултету, проф. Растко Ћирић, илустратор и професор на Факултету примењених уметности и др Марина Павловић, историчарка архитектуре и заменица директора Завода за заштиту споменика културе града Београда.