Вести

У уторак 9. априла 2013. године у 18h у Француском институту у Београду одржана је промоција двојезичне књиге под насловом: La région de Svrljig en Serbie orientale – préhistoire, antiquité et moyen âge / Сврљишка област у праиcторији, антици и средњем веку, аутора др Владимира П. Петровића, мр Војислава Филиповића и професорa Славише Миливојевића.

У децембру 2012. године из штампе је изашла монографија под насловом: La région de Svrljig en Serbie orientalepréhistoire, antiquité et moyen âge / Сврљишка област у праиcторији, антици и средњем веку, аутора др Владимира П. Петровића, научног сарадника Балканолошког института САНУ, мр Војислава Филиповића, истраживача сарадника Археолошког института у Београду и професора Славише Миливојевића, управника Завичајне музејске збирке у Сврљигу. Аутор уводног текста је проф. др Сретен Петровић. Издавачи ове двојезичне публикације су Балканолошки институт САНУ и Културни центар у Сврљигу, у сарадњи са Француским институтом у Србији и уз финансијску подршку Општине Сврљиг.

Од 2013. године археолошка истраживања на простору Сврљига заједнички спроводе Балканолошки институт САНУ и Институт Озонијус из Бордоа, Француска, у оквиру споразума о међународној научној сарадњи, уз присуство студената из Србије и Француске. 

Балканолошки институт САНУ и Народна библиотека Србије потписали су 15. априла ове године Протокол о сарадњи којим су дефинисани основи и области сарадње.

Протокол о сарадњи потписали су  директор Балканолошког института САНУ др Душан Т. Батаковић и вршилац дужности управника Народне библиотеке Србије Дејан Ристић.


Протоколом је предвиђено објављивање важних публикација о Србији и српском народу као и објављивање зборника, сведочанстава, путописа о Србији и Балкану на страним језицима. Договорена је и сарадња у виду пружања техничке подршке библиотеци Балканолошког института за учлањење у систем узајамне каталогизације.

Стереотип времена у дискурсу расељених лица са Косова

Балканолошки институт САНУ је недавно објавио монографију Светлане Ћирковић Стереотип времена у дискурсу расељених лица са Косова и Метохије, насталу на основу аудио-грађе пројекта Истраживање словенских говора на Косову и Метохији, који се одвијао у периоду 2002–2003. године, а  носилац пројекта је био Институт за српски језик САНУ у сарадњи са Балканолошким институтом САНУ. Студија је темељном анализом језичке грађе потврдила иницијалну хипотезу о постојању у дискурсу расељених лица са Косова и Метохије посебне колективне представе о специфичном просторно-временском координатном систему у којем својеврсну нулту тачку представља период рата 1999. године. У дискурсу расељених лица период рата 1999. представља временску границу у односу на коју се одређују прошлост, садашњост и будућност. У студији је примењен плуралитет аналитичких метода – корпус издвојен за потребе ове студије анализиран је из перспективе когнитивне лингвистике, али су сами примери изискивали примену формалнолингвистичког аналитичког приступа, анализу конверзације и анализу дискурса, као и различите приступе таксисним конструкцијама.

Historisches Kolleg

Душан Т. Батаковић, директор Балканолошког института САНУ, учествовао је на међународном научном скупу посвећеном Првом светском рату “Der Sinn des Krieges. Politische Ziele und militärische Instrumente der kriegführenden Parteien von 1914-1918”, 21.-23. March 2013, Historisches kolleg, Munchen. 

Програм скупа

Заједничко у словенском фолклору

Зборник радова „Заједничко у словенском фолклору“ у издању Балканолошког института САНУ под уредништвом Љубинка Раденковића, представљен је на Трибини Библиотеке САНУ  19. марта 2013. На трибини су говорили: академик Нада Милошевић-Ђорђевић, академик Александар Лома и уредник.

Serbia’s Kosovo Drama. A Historical Perspective

Нова књига Душана Т. Батаковића „Serbia’s Kosovo Drama. A Historical Perspective”, у издању Чигоја штампе, представљена је на Коларчевом универзитету 27. фебруара 2013. Поред аутора говорили су и: епископ липљански Јован, академик Драгољуб Живојиновић и доц.др Милош Ковић са Филозофског факултета у Београду.

Balcanica
Дунавом од Бездана до Београда

У Балканолошком институту САНУ објављен је зборник радова Дунавом од Бездана до Београда, под уредништвом Ђорђа С. Костића. Зборник је припремљен током рада на пројекту Дунав и Балкан: културно-историјско наслеђе. У овом мултидисциплинарном зборнику штампани су текстови о путописима и водичима по Дунаву, о флори и фауни реке, о Дунаву као инспирацији музичара и ликовних стваралаца; једна од тема је и туристичке атрактивности приобаља реке, потом судбина градова, археолошко наслеђе, затим правни оквири пловидбе реком и прикази дунава на географским картама.


САДРЖАЈ

Minorities in the Balkans. State Policy and Interethnic Relations

Балканолошки институт САНУ је недавно објавио зборник радова на енглеском и француском језику Minorities in the Balkans. State Policy and Interethnic Relations (1804-2004), под уредништвом др Душана Т. Батаковића. Питања која се тичу статуса мањина на Балкану током протекла два века, било као позадине различитих државних политика и идеолошких образаца, или једноставно као испита виталности међуетничких односа, остала су предмет и политичке и научне пажње. Државни контекст и положај различитих националних и етничких група су често пролазили кроз драматичне промене. Хабзбуршка монархија и Османско царство, два владајућа мултиетничка и мултикултурна царства која су заузимала највећи део Балкана, била су озбиљно угрожена нарастајућим националним захтевима охрабреним Српском револуцијом 1804. године којој су уследили ратови за независност и успостављање националних држава. Под таквим околностима, национално ослобођење се потврдило као кључни фактор у коначном распаду двају царстава. Феудална и изразито конзервативна, Османско и Хабзбуршко царство нису успела да изнедре дубоку реформу, нити да изнађу одговоре на растуће националне захтеве које су најчешће пратили либерални обрасци националног ослобођења и постизање државне независности као крајњег циља. У том смислу, однос између балканске државе и њене водеће нације (или нација), с једне стране, и њених међународно заштићених мањина или других мањинских група, на другој, био је тежак и затегнут.
Овај зборник радова проистиче из заједничког двогодишњег пројекта „Толеранција и коегзистенција: етничке и верске мањине у Србији (1804-2006)“ између француског Националног центра за научна истраживања и Балканолошког института САНУ, а којим су у име ових институција руководили Катрин Орел и Душан Т. Батаковић.

  САДРЖАЈ
The Balkans in the Cold War. Balkan Federations, Cominform, Yugoslav-Soviet conflict

Из штампе је изашао зборник радова на енглеском језику: The Balkans in the Cold War. Balkan Federations, Cominform, Yugoslav-Soviet conflict, под уредништвом Војислава Г. Павловића. Зборник је посвећен истраживањима историје Хладног рата на Балкану. Чланци српских, руских и финских истраживача померају хронолошке оквире Хладног рата тражећи његове корене у стратегијама сукобљених страна током грађанског рата у Југославији и у њиховим односима са силама чланицама савезничке антинацистичке алијансе. Темељи проблема и појава који ће обележити историју Хладног рата на Балкану, као што су пројекти балканских федерација и однос партизанског покрета  и Стаљина, постављени су још током рата. Они добијају облик блоковске конфронтације током сукоба на западним границима комунистичке Југославије и северним границама Грчке чак и пре него што је Винстон Черчил, у свом познатом говору у Фултону у Мисурију, први пут указао на постојање гвоздене завесе на Истоку.
Хладни рат не само да је на Балкану почео раније него у другим деловима Европе, него је имао своје регионалне посебности. Сукоб два облика стаљинизма,  југословенског и совјетског, обележио је историју комунистичког покрета у другој половини  XX века. Изгон југословенских комуниста из совјетског блока приморао их је да се окрену западном блоку, са којим је успостављена економска и војна сарадња. Нова спољнополитичка оријентација наметнула је нову стратегију спољне политике, али и идеолошку, ако и не стварну, реформу постојећег стаљинистичког система. Сукоб  између Москве и Београда условио је да и југословенски суседи, пре свих Мађарска, Бугарска и Албанија, поштујући принцип комунистичке солидарности, дају свој пун допринос сукобу са југословенским комунистима. Судбина Коминформа, форума који је и био основно средство осуде Београда, најбоље осветљава исход овог сукоба. После успостављања односа између совјетске и југословенске партије и државе, Коминформ је угашен.

Зборник је настао током сарадње Балканолошког института САНУ и Института за словенске студије Руске академије наука, а у оквиру заједничких пројеката Српске и Руске академије наука

  САДРЖАЈ