Вести

Religious Nationalism as Concept and Practice

Др Александра Ђурић-Миловановић, научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовала је од 25. до 26. октобра 2013. године на међународној радионици Religious Nationalism as Concept and Practice у Санкт Петерсбургу (Русија). Радионицу је организовала Висока школа економских наука Националног универзитета Санкт Петерсбурга и Европски универзитет у Санкт Петерсбургу. Др Ђурић-Миловановић поднела је реферат „’God doesn’t know about nationalities’”: questioning religion and nationalism in the Evangelical communities in Romania”. Планирано је да представљени радови буду објављени у темском издању међународног часописа Аb Imperio.

Програм скупа

Од 15. до 22. септембра 2013. др Раденковић je био гост по позиву Балтичког федералног универзитета „И. Кант“ у Калининграду (Русија). Сходно програму боравка, учествовао је у раду једнодневног научног семинара „Између Балтика и Балкана“, где је прочитао реферат на руском језику „Народно хришћанство – неке српско-руске паралеле“, одржао је предавање студентима о „Симболици метала у словенској народној култури“.

Др Милош Луковић, виши научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовао је на међународном научном скупу одржаном од 18. до 20. септембра 2013. у Рожнову под Радхоштем у Чешкој Републици у организацији Валашког музеја у природи у Рожнову под Радхоштем, Института за регионалне студије у Острави, Центра за привредну и социјалну историју у Острави и Филозофског факултета Универзитета у Острави. Скуп је био посвећеном историји и култури региона Валашко (источна Моравска). Др Луковић је поднео реферат: „Valašské právo jako základ valašské kolonizace – komparace s vlašským právem na Balkáně“ (Валашко право као основа валашке колонизације – компарација с влашким правом на Балкану). Зборник радова са скупа биће објављен у току 2014. године. На позив Института за европску етнологију Филозофског факултета Масариковог универзитета у Брну, др Луковић је 25. и 26. септембра одржао два предавања (на чешком језику) за студенте редовних, магистарских и докторских студија: „Tradiční pastýřství na Balakáně“ (Традиционално сточарство на Балану) и „Srbsko – historie, současnost, etnicitа, kultura“ (Србија – историја, савременост, етницитет, култура).

Romanising Oriental Gods?

На међународном научном симпозију Romanising Oriental Gods? Religious transformations in the Balkan provinces in the Roman period. New finds and novel perspectives / Romanisation des dieux orientaux? Transformations religieuses dans les provinces balkaniques à l’époque romaine. Nouvelles découvertes et perspectives, одржаном у Скопју од 18. до 21. септембра 2013. у организацији Македонске академије наука и уметности и Универзитета у Лајдену у сарадњи са Универзитетом у Тулузу, саопштења су поднела три сарадника Балканолошког института САНУ.

Др Владимир Петровић, виши научни сарадник: „The cult of Jupiter Dolichenus in Moesia Superior: mining aspects“; др Драгана Грбић, истраживач-сарадник: „Dii Paterni and national clubs. The epigraphic evidence for the Anatolian cults in the Roman province of Upper Moesia“, и др Сања Пилиповић: „All-seeing Helios: the example of the mirror from Viminacium  (Upper Moesia)“

Представљање скупа.

Програм скупа и књига апстраката.

Драгана Грбић, истраживач-сарадник Балканолошког института САНУ, учествовала је на радионици „EpiDoc XML Workshop” одржаној на Софијском универзитету Св. Климент Охридски у Бугарској од 3. до 7. септембра 2013.

Драган Бакић, научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовао је на годишњој конференцији British International History Group (BIHG) на Универзитету западне Енглеске (University of the West of England) у Бристолу, Велика Британија, од 5. до 7. септембра 2013. Др Бакић је представио рад под насловом "Milan Stojadinović, the Croat Question and the International Position of Yugoslavia, 1935-1939".

Програм скупа

Les sources françaises de la démocratie serbe (1804-1914)

У издању француског Националног центра за научна истраживања (CNRS Editions, Pariz) недавно је објављена монографија Душана Т. Батаковића  Les sources françaises de la démocratie serbe (1804-1914) (Француски извори српске демократије 1804-1914). Из предговора академика Жорж-Анри Сутуа:

„ Ван самог наслова, овде имамо пред собом једну праву историју политичког и уставног развоја Србије пре 1914, у контексту њених односа са Француском.

Велика књига Душана Т. Батаковића, чији су закључци увек актуелни, веома лепо показује постепени развој и модернизацију земље која истовремено мора да реши проблем своје унутрашње политике и национално питање, што је чест случај у тој епохи. Србија је, међутим, од почетка располагала једном основом, аграрном демократијом, која није постојала другде у овом делу Европе. Она је примала различите утицаје, француске и британске, а не само руске и аустро-угарске. То је оно што доприноси да се објасни нарочита позиција Србије у овом делу света. Више него ли друге земље региона, Србија се веома рано показала отвореном утицајима из Западне Европе, те увиђамо да је привилеговано француско-српско савезништво почивало на дубоким основама, а не само пролазним  тактичким проценама. „

Др Љубинко Раденковић, научни саветник Балканолошког института САНУ, учествовао у раду XV Међународног (светског) конгреса слависта одржаном у Минску од 20. до 27. августа 2013. године. По броју учесника (500–600 слависта из свих значајних научних и образовних институција у свету) и дугом трајању (први конгрес је одржан у Прагу, 1929. године), то је највећи научни скуп у словенском свету. Конгрес се бави питањима изучавања словенских језика, књижевности и култура. Његов вишедневни рад паралелно се одвија у најмање 15 секција и више округлих столова. Др Раденковић је поднео реферат „Словенска народна демонологија на синхроном и дијахроном плану“ (у целини објављен у Зборнику Матице српске за славистику 83, Нови Сад 2013: 9–23), председавао је секцији за словенски фолклор, а у својству председника Комисије за фолклор при Међународном комитету слависта организовао је седницу Комисије  и поднео извештај о њеном раду.

Откривање Балкана

Сања Лазаревић Радак, научна сарадница Балканолошког института на пројекту „Дунав и Балкан: културно-историјско наслеђе“ објавила је књигу Откривање Балкана (Панчево: Мали Немо, 2013), посвећену представама о Балкану 1837–1914. У овим хронолошким границама проверава се и критикује хипотеза да је Балкан подручје које се може сместити у постколонијални и колонијални оквир.

Међу просторима који у 19. веку још нису били уписани у колонијалне мапе, нашао се Балкан, европска terra incognita. Поступак његовог именовања и смештања на карту света праћен је замишљањем људи „другачије природе и културе“, што је основа за доцније стереотипизације овог полуострва. Полазећи од наведених чињеница, ауторка поставља два кључна питања. Најпре, да ли је Балкан колонизовано подручје, и потом, шта је колонијално у њему. Одговор на та питања налази у природи империјализма и интелектуалној клими деветнаестог века која је, иако рационалистичка, одсуство стварног знања компензовала фантазијом.

Захвалница Народне библиотеке Србије