Вести

Стари Грци

Из штампе је изашла књига др Ивана Јордовића Стари Грци. Портрет једног народа у заједничком издању Завода за уџбенике и Балканолошког института САНУ. Српска читалачка публика заинтересована за стару Грчку до сада је била упућена било на дела страних писаца на њиховим језицима или на малобројна дела одабраних страних аутора преведена на српски језик. Ако се изузме Константин Бојић и његова Повестница грчког народа из далеке 1843. године, није постојала ниједна књига домаћег аутора која на свеобухватан начин третира историју ове драматично важне цивилизације. Монографија Стари Грци. Портрет једног народа управо је попунила ту празнину. У овој студији је не само коришћена најновија научна литература, већ је и посебна пажња посвећена питањима о којима је у последњих двадесетак година наука дубоко променила ставове (родовско друштво у хомерском и архајском периоду, рана Спарта, настанак демократије итд.). У монографији су, осим тога, разматрана питања и појаве који до сада нису шире обрађивани ни у већини студија овога типа у свету (демократска идеологија у Атини, државно и војно уређење Македоније итд.). Тиме је дат један свеобухватан приказ и анализа историје грчког народа од најранијих времена све до Александра Великог.

БАЛКАНИКА

Из штампе је изашао зборник радова на француском језику La Serbie et la France. Une alliance atypique : les relations politiques, économiques et culturelles 1870–1940, Dušan T. Bataković (dir.), Под уредништвом др Душана Т. Батаковића, заменика директора Балканолошког института САНУ, из пера двадесет пет српских и француских историчара, историчара уметности и књижевности, овај зборник осветљава сва важна питања српско-француских веза у другој половини 19. и првој половини 20. века.

Једно нетипично савезништво између Кнежевине, потом Краљевине, Србије и Француске, као основног изворишта политичких доктрина и револуционарних покрета у Европи 19. века – било је то савезништво које никада није озваничено, чији услови никада нису били утврђени, али чија је веродостојност одолела свим искушењима, да би била крунисана у рововима Источног фронта за време Првог светског рата, када су српска и француска војска једна другој пружиле руку.

Савезништво између Србије и Француске, чак и за време Првог светског рата, остаје нетипично; оно је почивало на вредносном идентитету, а не на политичким и  територијалним уступцима на штету суседа.

Највећи део овог зборника радова je резултат научног скупа (Једно нетипично савезништво. Француско-српски односи 1878–1940) који је одржан у Београду 7. и 8. децембра 2007, у организацији Балканолошког института САНУ, а у сарадњи са професором Жан-Полoм Бледом са Универзитета Париз-Сорбона (Париз IV). Значај тог научног скупа потврђен је присуством Његове екселенције господина Жан-Франсоаа Терала, амбасадора Републике Француске у Београду. Осим радова учесника скупа, зборник је допуњен новим прилозима како би се понудио исцрпнији поглед на одређена раздобља, али и неке аспекте суштинске за разумевање француско-српског савезништва, као што је Први светски рат, идући при том од политичке и војне сарадње до културних веза, све до једног новог погледа на убиство краља Александра и Луја Бартуа.

БАЛКАНИКА
Локална самоуправа у Србији и Бугарској

Средином октобра изашла је књига др Мирослава Свирчевића Локална самоуправа у Србији и Бугарској (1878–1914) у заједничком издању ЈП „Службени гласник“ и Балканолошког института САНУ. У питању је компаративна студија која укључује неколико научних дисциплина из области правних, политичких и историјских наука, а циљ јој је да покаже у којој мери су се ове две балканске државе приближиле западноевропском моделу локалне самоуправе у једном драматичном периоду за Балкан и Европу уопште, обележеном наглим пропадањем Турског царства, националним будјењем хришћанских народа под османском влашћу и ривалством великих сила у погледу остваривања сопствених политичких интереса. Књига обилује изузетно значајним подацима, који осветљавају један аспект из модерне правно-политичке историје Србије и Бугарске.

Богишићев законик

Опсежна књига Милоша Д. Луковића Богишићев законик – Припрема и језичко обликовање посвећена је Општем имовинском законику за Књажевину Црну Гору из 1888. године, чији је творац ондашњи угледни правник Валтазар Богишић, по коме се тај први модерни правни кодекс у Црној Гори често назива и Богишићев законик. У средишту аналазе налазе се терминолошка лексика и граматичке карактеристике овог законика, који се посматрају у контексту настанка самог текста Законика. А целокупни поступак израде Законика аутор књиге означава као припрему и језичко обликовање Законика, чему су посвећена два посебна дела књиге. Да би тај – у свим елементима веома специфичан – поступак израде Законика био свестрано осветљен, у уводном делу књиге говори се о досадашњим изучавањима Законика, Богишићевом животном путу пре упућивања из Русије у кодификаторску мисију у Црној Гори, његовом истраживању обичајног права у Црној Гори и теоретским расправама поводом припреме Законика, поступку формулисања одредаба Законика и начину разматрања нацрта Законика, као и о Богишићевим домаћим и иностраним сарадницима у припреми Законика. На тај начин ова књига из области историјске лингвистике представља оригиналан прилог и лингвистичким и правно-историографским истраживањима Богишићевог законика.

Срби у Белој Крајини

Балканолошки институт је недавно објавио монографију Тање Петровић посвећену Србима у Белој Крајини, једној од бројних локалних етнолингвистичких заједница које пролазе кроз процес замене језика, који је последица изразитих промена у начину живота условљених модернизацијом и индустријализацијом. Написана је са циљем да укаже на значај и импликације процеса замене језика у конкретном друштвеном, историјском и географском контексту (југоисточна Европа, подручје бивше Југославије, Република Словенија, Бела Крајина), као и у односу на шире друштвене процесе.
Студија „Срби у Белој Крајини: језичка идеологија у процесу замене језика“ представља покушај анализе језичке идеологије Срба у Белој Крајини као дела ширег дискурзивног комплекса. Она осветљава идеолошке аспекте карактеристичне како за чланове локалне заједнице тако и за елите изван ње и механизме кроз које се идеолошки чворови образовани изван заједнице усвајају и употребљавају за редефинисање односа и улога у самој заједници. Поменути процеси откривају динамику друштвених и језичких промена и њихову међусобну повезаност указујући на дубинску везу између државног/националног и локалног, између ширих друштвених процеса и начина на које локалне заједнице и њихови чланови осмишљавају, оправдавају и одржавају своје позиције, улоге и стратегије.

Крвна жртва

Зборник радова Крвна жртва. Трансформације једног ритуала представља наставак истраживања проблема крвне жртве у оквиру издања Балканолошког института САНУ. Претходио му је зборник радова Курбан на Балкану, објављен на енглеском језику (Kurban in the Balkans) у истој серији 2007. године, у сарадњи са колегама из Етнографског института и музеја Бугарске академије наука. Зборник је замишљен као кохерентна целина и уреднички је уједначен у монографију поделом у неколико поглавља с поговором и заједничком библиографијом на крају. Прилози су груписани у три целине одређене примењеним истраживачким методама: Историјска перспектива (која обухвата и усмену историју), Антрополошко-лингвистичка перспектива и Перспектива етнолингвистичке географије. Уз потпуно нове радове, написане специјално за овај зборник (прилози Станоја Бојанина, Милоша Луковића, Тање Петровић и Александре Ђурић-Миловановић), укључена су два преведена и незнатно измењена рада из зборника Курбан на Балкану (прилози Андреја Н. Соболева и Владимира Боцева), као и превод студије Ане А. Плотникове (објављене у зборнику у част В. Н. Топорову). Остали радови настали су делимичним или потпуним прерађивањем прилога из Курбана на Балкану; у питању су, пре свега, додатни лингвистички коментари и аутентични транскрипти теренских разговора који нису имали своје место у енглеским верзијама (прилози Смиљане Ђорђевић, Сање Златановић, Биљане Сикимић, Анамарије Сореску-Маринковић и Светлане Ћирковић). Ове знатне измене условиле су сасвим другачији редослед прилога, као и стално реферисање на претходни тематски зборник. ’Транснационалност’ крвне жртве уз, у наслову зборника истакнуту ’трансформацију’, показала се као једна од заједничких одлика свих прилога.

Велика Британија и Србија

Књига Велика Британија и Србија (1856–1862) Љубодрага П. Ристића обухвата период од Париског мировног уговора, када је вазална Кнежевина Србија од руског патроната дошла под заштиту великих европских сила, до мировне конференције у Канлиџи, када је окончан српско-турски сукоб настао бомбардовањем Београда јуна 1862. године. Као током читавог XIX века, Велика Британија је и током тог периода настојала да очувањем Турске царевине сузбије руски утицај на Балкану и очува своје интересе у источном Средоземљу. То је значило одлагање великог и компликованог источног питања, чији је мањи али веома важан део било решавање питања националног ослобођења српског народа. Србијански владари и политичари тада нису гајили илузије да у Великој Британији могу наћи покровитеља који ће их избавити од испреплетаних и супротстављених утицаја и захтева Аустрије и Русије. Ипак, надали су се да би оцене британских дипломата могле постати мање обојене туркофилством. Уверен да је Кнежевина Србија под апсолутним утицајем Петрограда те да би свако проширење аутономије Србије и побољшање положаја српског народа у Турском царству могли проузроковати нови сукоб великих сила, Форин офис није имао разлога да мења правац своје политике на Балкану па тиме ни однос према српској кнежевини. У Канлиџи, Лондон је био спреман да прихвати компромис између принципа очувања Османског царства и права народа.

Косово: сукоб без краја?

Душан Т. Батаковић је објавио своју четврту књигу на француском  "Косово: сукоб без краја?" ( Kosovo: un conflit sans fin?), монографију која обухвата прошлост Косова и Метохије од средњег века до преговора око статуса покрајине 2006- 2007. Историчар, сведок и учесник, Батаковић, осим поузданих увода у прошлост јужне покрајине Србије (с новом архивском документацијом за доба Титове владавине), даје још и детаљан преглед управе УНМИК-а у покрајини ( с нагласком на мало познате чињенице око положаја Срба и неалбанаца) као и кратак резиме преговора о статусу Косова  под окриљем УН у Бечу, где је учествовао као члан преговарачког тима Београда.