Вести

Драгана Грбић, истраживач-сарадник Балканолошког института САНУ, учествовала је на радионици „EpiDoc XML Workshop” одржаној на Софијском универзитету Св. Климент Охридски у Бугарској од 3. до 7. септембра 2013.

Драган Бакић, научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовао је на годишњој конференцији British International History Group (BIHG) на Универзитету западне Енглеске (University of the West of England) у Бристолу, Велика Британија, од 5. до 7. септембра 2013. Др Бакић је представио рад под насловом "Milan Stojadinović, the Croat Question and the International Position of Yugoslavia, 1935-1939".

Програм скупа

Les sources françaises de la démocratie serbe (1804-1914)

У издању француског Националног центра за научна истраживања (CNRS Editions, Pariz) недавно је објављена монографија Душана Т. Батаковића  Les sources françaises de la démocratie serbe (1804-1914) (Француски извори српске демократије 1804-1914). Из предговора академика Жорж-Анри Сутуа:

„ Ван самог наслова, овде имамо пред собом једну праву историју политичког и уставног развоја Србије пре 1914, у контексту њених односа са Француском.

Велика књига Душана Т. Батаковића, чији су закључци увек актуелни, веома лепо показује постепени развој и модернизацију земље која истовремено мора да реши проблем своје унутрашње политике и национално питање, што је чест случај у тој епохи. Србија је, међутим, од почетка располагала једном основом, аграрном демократијом, која није постојала другде у овом делу Европе. Она је примала различите утицаје, француске и британске, а не само руске и аустро-угарске. То је оно што доприноси да се објасни нарочита позиција Србије у овом делу света. Више него ли друге земље региона, Србија се веома рано показала отвореном утицајима из Западне Европе, те увиђамо да је привилеговано француско-српско савезништво почивало на дубоким основама, а не само пролазним  тактичким проценама. „

Др Љубинко Раденковић, научни саветник Балканолошког института САНУ, учествовао у раду XV Међународног (светског) конгреса слависта одржаном у Минску од 20. до 27. августа 2013. године. По броју учесника (500–600 слависта из свих значајних научних и образовних институција у свету) и дугом трајању (први конгрес је одржан у Прагу, 1929. године), то је највећи научни скуп у словенском свету. Конгрес се бави питањима изучавања словенских језика, књижевности и култура. Његов вишедневни рад паралелно се одвија у најмање 15 секција и више округлих столова. Др Раденковић је поднео реферат „Словенска народна демонологија на синхроном и дијахроном плану“ (у целини објављен у Зборнику Матице српске за славистику 83, Нови Сад 2013: 9–23), председавао је секцији за словенски фолклор, а у својству председника Комисије за фолклор при Међународном комитету слависта организовао је седницу Комисије  и поднео извештај о њеном раду.

Откривање Балкана

Сања Лазаревић Радак, научна сарадница Балканолошког института на пројекту „Дунав и Балкан: културно-историјско наслеђе“ објавила је књигу Откривање Балкана (Панчево: Мали Немо, 2013), посвећену представама о Балкану 1837–1914. У овим хронолошким границама проверава се и критикује хипотеза да је Балкан подручје које се може сместити у постколонијални и колонијални оквир.

Међу просторима који у 19. веку још нису били уписани у колонијалне мапе, нашао се Балкан, европска terra incognita. Поступак његовог именовања и смештања на карту света праћен је замишљањем људи „другачије природе и културе“, што је основа за доцније стереотипизације овог полуострва. Полазећи од наведених чињеница, ауторка поставља два кључна питања. Најпре, да ли је Балкан колонизовано подручје, и потом, шта је колонијално у њему. Одговор на та питања налази у природи империјализма и интелектуалној клими деветнаестог века која је, иако рационалистичка, одсуство стварног знања компензовала фантазијом.

Захвалница Народне библиотеке Србије

На конференцији Empires and Nations from the 18th to the 20th Century, одржaној 20–22. jуна 2013. на Универзитету Sapienza у Риму, учешћа су узеле три сараднице Балканолошког института САНУ. Радови Љиљане Стошић, научног саветника: „Oriental exoticism in the Serbian art of the 18th and 19th centuries: The Balkans as a European obscure object of desire“; Сање Лазаревић Радак, научног сарадника: „Empire, text and shifting balkanisation: From the 19th century to the present“, и Александре Колаковић, истраживача-сарадника: „The Serbian elite and the issue of development of national culture in the late 19th century“, обухватили су проблеме односа империјализма и стварања националних држава из угла трију  хуманистичких дисциплина – историје уметности, историје и антропологије.

Програм скупа

Војислав Павловић, научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовао је на међународном научном скупу посвећеном историји Балканских ратова 1912–1913. Скуп је одржан 7. и 8. јуна у Паризу, у организацији универзитета Париз I, Пантеон, и Париз IV Сорбона и уз подршку Министарства одбране Француске, Француске школе у Атини и Националног научноистраживачког центра (CNRS). На скупу су учествовали историчари из Француске, Румуније, Турске, Италије, Аустрије и Србије. Др Павловић је представио рад: Финална фаза Источног питања и консолидација националних идентитета на Балкану 1908–1914.

Програм скупа

Даница Поповић, научни саветник Балканолошког института САНУ, учествовала је на међународном научном скупу CОNSTANTINE, IN HOC SIGNO VINCES 303–2013 (Ниш и Византија XII), одржаном од 3. до 6. јуна у Нишу, у организацији Универзитета у Нишу, Града Ниша и Православне епархије нишке. На скупу, који је окупио више од четрдесет еминентних историчара уметности, историчара, археолога, историчара књижевности и теолога из више земаља,  др Даница Поповић је представила коауторски рад са др Марком Поповићем „Фунерарна функција Спасове црквеу Жичи?”.

Програм скупа

Душан Т. Батаковић, директор Балканолошког института САНУ, и Војислав Павловић, научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовали су на међународном научном скупу посвећеном балканским ратовима LES GUERRES BALKANIQUES, одржaном на париској Сорбони у организацији професора Жан-Полa Бледа, од 27. до 28. маја 2013.

Програм скупа