Вести

Мирослав Свирчевић, научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовао је 17-19. априла 2014. године на међународном колоквијуму La place des minorités dans ununivers globalisé et multiculture на Филолошком факултету Универзитета у Поатјеу (Француска). Др Свирчевић је представио рад La communauté albanaise en Serbie hier et aujourd ’hui. Albanians in Serbia after the Congress of Berlin 1878 until today.

Програм скупа

Programme Colloque 1914

Душан Т. Батаковић, директор Балканолошког института САНУ, и Војислав Павловић,  виши научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовали су на међународном научном скупу посвећеном јулској кризи 1914. године у Европи, La crise du juillet 1914 et l’Europe, одржaном 9. и 10.априла 2014. на Универзитету ICES у Вандеји, Француска. На скупу,  у организацији професора Жан-Полa Бледа са Сорбоне, су учествовали историчари из Француске, Аустрије, Немачке и Србије. Др Батаковић је представио рад  Les Serbes en 1914 de la guerre inattendue aux victoires eclatantes, док је др  Павловић имао излагање: La fin du concert europeen dans les Balkans en 1914.

Програм скупа

Italy’s Balkans Strategies

Italys Balkans Strategies, недавно објављен зборник радова Балканолошког института, уредник Војислав Г. Павловић, садржи радове италијанских, француских, бугарских и српских историчара. Од свих страних утицаја на Балкану, италијански се  последњи искaзао, али није стога био и најмање значајан. Од почетка деветнаестог века, италијански национални покрет а потом и италијанско краљевство, су прво били извор инспирације, потом потенцијални савезник, да би на крају постали економски и политички ривал за националне покрете на Балкану. Међутим, историја две обале Јадранског мора се одвијала по сличним, ако не и идентичним, етапама. Италијанско национално уједињење је завршено 1870, а већина балканских држава је постала независна 1878. Либерална Италија је била део Тројног савеза, док су се и балканске државе на прелазу векова морале определити за један од два велика европска савеза који су чинили европски концерт сила. Први светски рат је заокружио процес националног уједињења на обе обале Јадранског мора и створио услове за потоњи сукоб, али и за нове савезе, у складу са стратегијама које су заинтересоване стране спроводиле у међуратном периоду. Кратак и неуспешан рат који је Италија водила на Балкану (1940-1943), завршен је њеним потпуним поразом и створио је услове за нову врсту односа између Италије, предвођене демохришћанским владама и њиховим комунистичким савременицима на Балкану, са изузетком Грчке. Економија и култура су биле основа на којој су успостављени односи између Италије и Балкана у послератном периоду.

Садржај

Aquatica: књижевност, култура

Недавно објављени зборник Aquatica: књижевност, култура (уредиле Мирјана Детелић и Лидија Делић) у издању Балканолошког института трећи је у серији посвећеној животињама везаним за одређене просторне сфере и природне елементе. Он је објединио анализе митова, њихових рефлекса у средњовековном и познијем фолклору, али и у мистичним учењима, ауторској књижевности, филмографији и језику и на добар начин показао да су сустицања различитих методолошких приступа и на­учних сфера не само драгоцена већ и неопходна за иоле целовито сагледавање феномена, мотива и симбола како традицијске, тако и модерне културе.

И претходно објављени зборници, о птицама (Птице: књижевност, култура, 2011, ур. Мирјана Детелић и Драган Бошковић) и рептилима (Гује и јакрепи: књижев­ност, култура, 2012, ур. Мирјана Детелић и Лидија Делић), једнако као и овај о бићима из воде, део су пројекта чија је изворна намера била да се посредством бића која се везују за небески и подземни свет маркирају полови просторне и митске вертикале, а тиме и симболика и семантика везана за њих од најстаријих времена до данас. Показало се, међутим, да би се раслојавање могло спроводити и по другим основама (ваздух : земља : вода : ватра), па су се уредници одлучилии за четврти том који би томе био подобан. С обзиром на чињеницу да су зборници превасходно усмерени на животињски свет, четврти елемент – ватра – не пружа, нажалост, довољно простора за књигу овог типа, између осталог и стога што су се и оне малобројне животиње које традиција везује за ватру, попут феникса и саламандера, већ нашле у оквиру претходних томова. Уредници, међутим, сматрају да би се ватра могла врло добро заменити крвљу (која је врела, пламена, ватрена итд.), те – пуштајући ову (трећу) књигу у свет – најављују и четврту, Крв: књижевност, култура, која би могла адекватно да заокружи пројекат у целину.

Садржај

Др Мирослав Свирчевић, научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовао је 30. марта 2014. године на међународном скупу "Нео-фашизам у Европи: 70 година касније" у организацији Фондације "Свети Андреј Првозвани" и организације "Јавна иницијатива - никад више". Том приликом поднео је саопштење "Нео-фашизам у Европи: Балкански примери".

Програм конференције

Србија у британској политици (1889–1903)

Балканолошки институт САНУ објавио је нову књигу Љубодрага П. Ристића Србија у британској политици (1889–1903) у којој је аутор студиозно приказао британско-српске односе током владавине краља Александра Обреновића. Пошто је 1878. године онемогућила ширење руског утицаја на Балкану, Велика Британија је, подржавајући Аустроугарску и чувајући Турску, штитила своје интересе у Средоземљу. Деценије које су следиле значиле су за Балкан тежак период сукобљавања и усклађивања руских и аустроугарских интереса и међусобних надметања балканских држава у остварењу националних планова. Аутор је утврдио да је однос Велике Британије према Србији од 1889. до 1903. године био је обележен интересовањем за Србију као простор у коме су се надметали и преламали утицаји Беча и Петрограда. У то време, Британија је упозоравала Србију да не сме реметити мир на Балкану већ да би требало да чува своју независност и гради унутрашњу стабилност. Приклањање Србије некој трећој сили није било могуће због географске удаљености, успешних настојања Русије и Аустроугарске да Србију изолују и због малих политичких и економских потенцијала Србије. Деловање британских посланика у Београду, као и у другим балканским средиштима, било је одређено ставовима Лондона према Русији и Аустро-Угарској. Србија и њене владе нису имале велике користи од британске политике на Балкану у том периоду.

Из штампе је изашла 44. свеска годишњака Балканолошког института БАЛКАНИКА

Садржај

Током 2011. године обележена је двестота годишњица оснивања Министарства иностраних дела Србије. Тим поводом, Министарство спољних послова Србије организововало је три догађаја под насловом „јуче, данас, сутра.“ Први скуп („јуче“) је уприличен 7. маја 2011. у здању Министарства спољних послова Србије. Био је то научни скуп на коме су узели учешће српски историчари који се баве изучавањем спољне политике Србије и Југославије, као и истакнуте бивше дипломате Југославије и Србије. Пред нама је сада тематски зборник инициран на овом скупу. Зборник садржи 17 научних радова историчара који се баве повесницом и спољном политиком Кнежевине и Краљевине Србије, Краљевине Југославије и комунистичке Југославије. Зборник су приредили академик Чедомир Попов, академик Драгољуб Р. Живојиновић и проф. др Слободан Г. Марковић. Томом припреме Зборника умро је академик Чедомир Попов и њему је овај том посвећен.

Зборник Два века модерне српске дипломатије отвара поједине сложене теме из дипломатске историје Србије и Југославије. Подељен је на пет целина. Први део односи се на настанак и развој српске дипломатије до 1918. године, други део на Обележавање два века модерне српске дипломатије 13 Краљевину Југославију, трећи део на комунистичку Југославију, четврти на дилеме српске и југословенске историографије, а последњи, пети на косовско питање на прелому XX и XXI века. Уз већину чланака дата је веома исцрпна библиографија радова и наведене су домаће и стране архивске збирке у фуснотама и зато радови у овом Зборнику омогућују заинтересованом читаоцу да сам настави истраживање појединих тема из историје српске и југословенске дипломатије. Зборник даје преглед постигнућа и неуспеха српске и југословенске дипломатије и скреће пажњу на бројна отворена и неистражена питања. Прилози на крају дају илустративну, картографску и документарну подлогу чланцима и студијама из овог Зборника.

Садржај

У оквиру сарадње између Балканолошког института САНУ и Института славиановедениа и балканистики из РАН у Москви, гост Балканолошког института САНУ почетком децембра 2013. био је директор Института  проф. др Константин Никифоров из Москве. Њега је примио директор института др Душан Батаковић, а састанку се касније  придружио и Љубодраг Димић, дописни члан САНУ. Размотрени су даљи облици сарадњи и припрема заједничких научних скупова.

Др Анемари Сореску-Маринковић, научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовала је од 5. до 7. децембра 2013. године у међународној конференцији Television in Europe beyond the Iron Curtain – National and Transnational Perspectives since the 1950s у Ерлангену (Немачкој). Конференцију је организовао Фридрих-Александер Универзитет у Ерлангену-Нирнбергу. Др Сореску-Маринковић поднела је реферат „'We didn’t have anything, they had it all'. Watching Yugoslav television in communist Romania”.

Програм конференције