Вести

На међународном скупу Савремена српска фолклористика II, који се одржао у Београду и Тршићу од 5. до 7. септембра 2014, научни сарадници Балканолошког института САНУ учествовали су с неколико презентација. Мирјана Детелић је представила коауторски рад с Лидијом Делић „Тавница је кућа необична. Семантика просторног позиционирања епске тамнице“. Љубинко Раденковић је представио рад „Словенска фолклористика данас – наслеђе и иновације“. Марија Илић и Љубица Ђурић су представиле рад „Псовка као говорни и фолклорни жанр на примеру Јебем ти сунце“.

Програм скупа

Др Владимир П. Петровић, виши научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовао је са усменим излагањем на 14. Конгресу Међународне федерације друштава за античке студије (International Federation of the Societies of Classical Studies, FIEC) у Бордоу, Француска од 25. до 30. августа 2014. године. Предавање под насловом: Les bornes milliaires de la Mésie Supérieure : Contribution à l'ancienneté des voies et à l'interprétation des itinéraires romaines, одржао је у петак, 29. августа 2014.

Програм скупа

Др Мирослав Свирчевић, научни сарадник Балканолошког института САНУ, изненада је преминуо 10. августа 2014. у 44. години живота. Др Свирчевић се бавио правном историјом и историјом локалне самоуправе у Срби и Бугарској.  У издању института објавио је запажену монографију "Локална управа и развој модерне српске државе" (2011). Објавио је неколико књига и више десетине запажених студија, чланака и критика.

.

Племенске заједнице у Илирику. Предурбане административне структуре у римским провинцијама између Јадрана и Дунава (I–III век) Драгане Грбић ново је издање Балканолошког института САНУ. Дело представља монографију о сложеним процесима кроз које је римска власт током прва три столећа Царства успела да интегрише домородачко становништво провинције Илирика (временом подељеног на три провинције: Далмацију, Горњу и Доњу Панонију) у државно-правне структуре и римско грађанство. На основу анализе богате изворне грађе, литерарне и епиграфске, ауторка има за циљ да прикаже процес трансформације слободних племена у римске општине организоване на племенском принципу — civitates peregrinae, тј. заједнице странаца унутар Римске државе, а затим живот тих заједница у римским правним и институционалним оквирима током прва три века Царства, те пут њиховог преображаја до аутономних градова. Књига садржи тематски прикупљен корпус римских натписа.

Садржај

Александра Ђурић-Миловановић, научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовала је на међународној радионици Co-Ethnics as Unwanted Others. Intra-Group Tensions After the Fall of Communism: Causes, Consequences, and Contexts, 20. јуна 2014. године у организацији Института за напредне студије у Паризу (Institut d’études avancées de Paris). Др Ђурић-Миловановић представила је рад „Converted“ Co-Ethnics: Romanian Migrants in the Northern Serbian Province of Vojvodina.

Програм скупа

Српска академија наука и уметности у сарадњи са Матицом српском из Новог Сада и Академијом наука и умјетности Републике Српске из Бањалуке организовала је међународни научни скуп на тему СРБИ И ПРВИ СВЕТСКИ РАТ 1914/1918. ГОДИНЕ.  Радни део међународног научног скупа у чијем раду су  учестовали најеминентнији домаћи и инострани историчари и научници одржан је од 13. до 15. јуна 2014. године у Свечаној сали САНУ.

Сарадници Балканолошког института САНУ поднели су своје реферате и то: директор института, др Душан Т. Батаковић: „ Млада Босна и Црна рука“, док је др Војислав Г. Павловић представио рад „Србија у француским плановима на Балкану и jугоисточној Европи током Првог светског рата 1914–1918.“. На скупу су своје реферате поднели и спољни сарадници Балакнолошког института САНУ: доц. др Милош Ковић „Мировна иницијатива Едварда Греја и план аустроугарске окупације Београда (29–31. јул 1914)“и проф. др Слободан Г. Марковић „Ратни губици Србије у Великом рату и њихов друштвени и политички значај“.

Програм скупа

Руководилац научног пројекта "Друштво, духовно-материјална култура и комуникацијa  на Балкану у праисторији и раној историји Балкана"  Балканолошког института САНУ, др Ненад Н. Тасић, у сарадњи са Археолошким музејом у Солуну (Αρχαιολογικο Μουσειο Θεσσαλονικης), а под покровитељством Алеxандер вон Хумболт фондације, организује конференцију Northern Greece and Southeastern Europe during the Neolithic Period: An interaction zone која ће се одржати у Солуну, од 26. до 29. јуна 2014. године. На конференцији ће учествовати преко 60 европских и светских археолога, међу којима и запослени и сарадници Балканолошког института: ма Мирослав Марић, др Драгана Филиповић и Кристина Пенезић.

Више детаља, списак учесника, апстракти и програм конференције могу се наћи на следећој адреси:

arheopedia.com    -    званична  интернет презентација конференције

Душан Т. Батаковић, директор Балканолошког института САНУ, и Војислав Павловић,  виши научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовали су на међународном научном скупу Први свјетски рат - узроци и посљедице у организацији Академије наука и умјетности Републике Српске. Др Батаковић је представио рад „Србија у предвечерје Великог рата”, док је др Павловић имао излагање: „Француска и ратни циљеви Србије (1914‒1918)“.

Програм скупа

Душан Т. Батаковић, директор Балканолошког института САНУ, и Војислав Павловић,  виши научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовали су на међународном научном скупу Европска трагедија 1914. и мултиполарни свет 2014: историјске поуке у организацији Центра за међународну сарадњу и одрживи развој 30. маја у Београду. Др Павловић је учествовао на панелу Почетак Првог светског рата: погрешне процене, док је др Батаковић био учесник панела Почетак Првог светског рата и крај старог поретка.

Програм скупа

Др Ђорђе С. Костић, научни саветник у пензији и др Владимир П. Петровић, виши научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовали су на научној конференцији: Феликс Каниц на централном Балкану – 150 година истраживања Ниша, којом се обележава јубилеј истраживања и дела Феликса Каница. Конференција је одржана 30. и 31. маја 2014. године на Филозофском факултету у Нишу у згради ректората Универзитета у Нишу. Др Костић одржао је предавање под насловом: Жудња за музиком и песмом. Феликс Каниц о музичком животу у Србији 19. и почетком 20. века и био је члан Организационог комитета Скупа. Др Петровић одржао је предавање под насловом: Феликс Каниц и почеци археолошког рада у Србији. На скупу је др Татјана Цветићанин, спољни сарадник Балканолошког института САНУ, представила рад: Каницова истраживања римског археолошког наслеђа у Србији.

Програм скупа