Вести

Др Милош Луковић, виши научни сарадник Балканолошког института САНУ, одржао је 12. маја 2014. године предавање под насловом „Актуелна питања језичког законодавства у Србији“, на трибини Центра за предавачку делатност Задужбине Илије Коларца у Београду. То је било једно од четири предавања (проф. др Драган Станић, др Милош Луковић, проф. др Срето Танасић, академик Слободан Реметић) у оквиру цуклуса „Српски језик и актуелна питања језичке политике“ (мај 2014), који је уследио после истоименог научног скупа одржаног у Српској академији наука и уметности 28. 10. 2013. године.

Научнa сарадницa Марија Илић учествовалa je на 19. бијеналном скупу посвећеном балканској и јужнословенској лингвистици, књижевности, и фолклору на Универзитету Чикаго у Чикагу (САД), од 25. до 27. априла 2014. године. На скупу је 50 учесника из 12 земаља представило 45 научних радова. Др Марија Илић је представила  коауторски рад с др Мирјаном Детелић, научном саветницом Балканолошког института САНУ, под називом "Epic Formula and Toponym *bělъjь gordъ ’White City’: From the Perspective of the Color Naming Debate". Др Марија Илић је такође представила коауторски рад с др Бојаном Белићем (Универзитет Вашингтон) под називом "Notes from the Edges of Europe: Balkan Language Emancipation vs. Nordic Language Emancipation".

Сајт на коме се налази програм скупа можете погледати овде:
www.ceeres.uchicago.edu

Др Александра Ђурић-Миловановић, научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовала је на међународној конференцији Језик, књижевност, дискурс у организацији департмана за англистику Филозофског факултета у Нишу 25. и 26. априла 2014. године.  На конференцији је представила рад „Вера се рађа кроз слушање речи Божије“: анализа религијског дискурса у неопротестантским заједницама.

Програм скупа

Драган Бакић, научни сарадник Балканолошког института, учествовао је на 19. годишњој конференцији Асоцијације за проучавање националности (АСН) која је организована у Хариман институту Колумбија Универзитета у Њујорку од 24. до 26. априла 2014. године. На панелу насловљеном „ Legacies of the Great War “ др Бакић је презентовао рад The White Hand: Myth versus Reality.

Програм скупа

Мирослав Свирчевић, научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовао је 17-19. априла 2014. године на међународном колоквијуму La place des minorités dans ununivers globalisé et multiculture на Филолошком факултету Универзитета у Поатјеу (Француска). Др Свирчевић је представио рад La communauté albanaise en Serbie hier et aujourd ’hui. Albanians in Serbia after the Congress of Berlin 1878 until today.

Програм скупа

Programme Colloque 1914

Душан Т. Батаковић, директор Балканолошког института САНУ, и Војислав Павловић,  виши научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовали су на међународном научном скупу посвећеном јулској кризи 1914. године у Европи, La crise du juillet 1914 et l’Europe, одржaном 9. и 10.априла 2014. на Универзитету ICES у Вандеји, Француска. На скупу,  у организацији професора Жан-Полa Бледа са Сорбоне, су учествовали историчари из Француске, Аустрије, Немачке и Србије. Др Батаковић је представио рад  Les Serbes en 1914 de la guerre inattendue aux victoires eclatantes, док је др  Павловић имао излагање: La fin du concert europeen dans les Balkans en 1914.

Програм скупа

Italy’s Balkans Strategies

Italys Balkans Strategies, недавно објављен зборник радова Балканолошког института, уредник Војислав Г. Павловић, садржи радове италијанских, француских, бугарских и српских историчара. Од свих страних утицаја на Балкану, италијански се  последњи искaзао, али није стога био и најмање значајан. Од почетка деветнаестог века, италијански национални покрет а потом и италијанско краљевство, су прво били извор инспирације, потом потенцијални савезник, да би на крају постали економски и политички ривал за националне покрете на Балкану. Међутим, историја две обале Јадранског мора се одвијала по сличним, ако не и идентичним, етапама. Италијанско национално уједињење је завршено 1870, а већина балканских држава је постала независна 1878. Либерална Италија је била део Тројног савеза, док су се и балканске државе на прелазу векова морале определити за један од два велика европска савеза који су чинили европски концерт сила. Први светски рат је заокружио процес националног уједињења на обе обале Јадранског мора и створио услове за потоњи сукоб, али и за нове савезе, у складу са стратегијама које су заинтересоване стране спроводиле у међуратном периоду. Кратак и неуспешан рат који је Италија водила на Балкану (1940-1943), завршен је њеним потпуним поразом и створио је услове за нову врсту односа између Италије, предвођене демохришћанским владама и њиховим комунистичким савременицима на Балкану, са изузетком Грчке. Економија и култура су биле основа на којој су успостављени односи између Италије и Балкана у послератном периоду.

Садржај

Aquatica: књижевност, култура

Недавно објављени зборник Aquatica: књижевност, култура (уредиле Мирјана Детелић и Лидија Делић) у издању Балканолошког института трећи је у серији посвећеној животињама везаним за одређене просторне сфере и природне елементе. Он је објединио анализе митова, њихових рефлекса у средњовековном и познијем фолклору, али и у мистичним учењима, ауторској књижевности, филмографији и језику и на добар начин показао да су сустицања различитих методолошких приступа и на­учних сфера не само драгоцена већ и неопходна за иоле целовито сагледавање феномена, мотива и симбола како традицијске, тако и модерне културе.

И претходно објављени зборници, о птицама (Птице: књижевност, култура, 2011, ур. Мирјана Детелић и Драган Бошковић) и рептилима (Гује и јакрепи: књижев­ност, култура, 2012, ур. Мирјана Детелић и Лидија Делић), једнако као и овај о бићима из воде, део су пројекта чија је изворна намера била да се посредством бића која се везују за небески и подземни свет маркирају полови просторне и митске вертикале, а тиме и симболика и семантика везана за њих од најстаријих времена до данас. Показало се, међутим, да би се раслојавање могло спроводити и по другим основама (ваздух : земља : вода : ватра), па су се уредници одлучилии за четврти том који би томе био подобан. С обзиром на чињеницу да су зборници превасходно усмерени на животињски свет, четврти елемент – ватра – не пружа, нажалост, довољно простора за књигу овог типа, између осталог и стога што су се и оне малобројне животиње које традиција везује за ватру, попут феникса и саламандера, већ нашле у оквиру претходних томова. Уредници, међутим, сматрају да би се ватра могла врло добро заменити крвљу (која је врела, пламена, ватрена итд.), те – пуштајући ову (трећу) књигу у свет – најављују и четврту, Крв: књижевност, култура, која би могла адекватно да заокружи пројекат у целину.

Садржај

Др Мирослав Свирчевић, научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовао је 30. марта 2014. године на међународном скупу "Нео-фашизам у Европи: 70 година касније" у организацији Фондације "Свети Андреј Првозвани" и организације "Јавна иницијатива - никад више". Том приликом поднео је саопштење "Нео-фашизам у Европи: Балкански примери".

Програм конференције

Србија у британској политици (1889–1903)

Балканолошки институт САНУ објавио је нову књигу Љубодрага П. Ристића Србија у британској политици (1889–1903) у којој је аутор студиозно приказао британско-српске односе током владавине краља Александра Обреновића. Пошто је 1878. године онемогућила ширење руског утицаја на Балкану, Велика Британија је, подржавајући Аустроугарску и чувајући Турску, штитила своје интересе у Средоземљу. Деценије које су следиле значиле су за Балкан тежак период сукобљавања и усклађивања руских и аустроугарских интереса и међусобних надметања балканских држава у остварењу националних планова. Аутор је утврдио да је однос Велике Британије према Србији од 1889. до 1903. године био је обележен интересовањем за Србију као простор у коме су се надметали и преламали утицаји Беча и Петрограда. У то време, Британија је упозоравала Србију да не сме реметити мир на Балкану већ да би требало да чува своју независност и гради унутрашњу стабилност. Приклањање Србије некој трећој сили није било могуће због географске удаљености, успешних настојања Русије и Аустроугарске да Србију изолују и због малих политичких и економских потенцијала Србије. Деловање британских посланика у Београду, као и у другим балканским средиштима, било је одређено ставовима Лондона према Русији и Аустро-Угарској. Србија и њене владе нису имале велике користи од британске политике на Балкану у том периоду.