Вести

Aquatica: књижевност, култура

Недавно објављени зборник Aquatica: књижевност, култура (уредиле Мирјана Детелић и Лидија Делић) у издању Балканолошког института трећи је у серији посвећеној животињама везаним за одређене просторне сфере и природне елементе. Он је објединио анализе митова, њихових рефлекса у средњовековном и познијем фолклору, али и у мистичним учењима, ауторској књижевности, филмографији и језику и на добар начин показао да су сустицања различитих методолошких приступа и на­учних сфера не само драгоцена већ и неопходна за иоле целовито сагледавање феномена, мотива и симбола како традицијске, тако и модерне културе.

И претходно објављени зборници, о птицама (Птице: књижевност, култура, 2011, ур. Мирјана Детелић и Драган Бошковић) и рептилима (Гује и јакрепи: књижев­ност, култура, 2012, ур. Мирјана Детелић и Лидија Делић), једнако као и овај о бићима из воде, део су пројекта чија је изворна намера била да се посредством бића која се везују за небески и подземни свет маркирају полови просторне и митске вертикале, а тиме и симболика и семантика везана за њих од најстаријих времена до данас. Показало се, међутим, да би се раслојавање могло спроводити и по другим основама (ваздух : земља : вода : ватра), па су се уредници одлучилии за четврти том који би томе био подобан. С обзиром на чињеницу да су зборници превасходно усмерени на животињски свет, четврти елемент – ватра – не пружа, нажалост, довољно простора за књигу овог типа, између осталог и стога што су се и оне малобројне животиње које традиција везује за ватру, попут феникса и саламандера, већ нашле у оквиру претходних томова. Уредници, међутим, сматрају да би се ватра могла врло добро заменити крвљу (која је врела, пламена, ватрена итд.), те – пуштајући ову (трећу) књигу у свет – најављују и четврту, Крв: књижевност, култура, која би могла адекватно да заокружи пројекат у целину.

Садржај

Др Мирослав Свирчевић, научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовао је 30. марта 2014. године на међународном скупу "Нео-фашизам у Европи: 70 година касније" у организацији Фондације "Свети Андреј Првозвани" и организације "Јавна иницијатива - никад више". Том приликом поднео је саопштење "Нео-фашизам у Европи: Балкански примери".

Програм конференције

Србија у британској политици (1889–1903)

Балканолошки институт САНУ објавио је нову књигу Љубодрага П. Ристића Србија у британској политици (1889–1903) у којој је аутор студиозно приказао британско-српске односе током владавине краља Александра Обреновића. Пошто је 1878. године онемогућила ширење руског утицаја на Балкану, Велика Британија је, подржавајући Аустроугарску и чувајући Турску, штитила своје интересе у Средоземљу. Деценије које су следиле значиле су за Балкан тежак период сукобљавања и усклађивања руских и аустроугарских интереса и међусобних надметања балканских држава у остварењу националних планова. Аутор је утврдио да је однос Велике Британије према Србији од 1889. до 1903. године био је обележен интересовањем за Србију као простор у коме су се надметали и преламали утицаји Беча и Петрограда. У то време, Британија је упозоравала Србију да не сме реметити мир на Балкану већ да би требало да чува своју независност и гради унутрашњу стабилност. Приклањање Србије некој трећој сили није било могуће због географске удаљености, успешних настојања Русије и Аустроугарске да Србију изолују и због малих политичких и економских потенцијала Србије. Деловање британских посланика у Београду, као и у другим балканским средиштима, било је одређено ставовима Лондона према Русији и Аустро-Угарској. Србија и њене владе нису имале велике користи од британске политике на Балкану у том периоду.

Из штампе је изашла 44. свеска годишњака Балканолошког института БАЛКАНИКА

Садржај

Током 2011. године обележена је двестота годишњица оснивања Министарства иностраних дела Србије. Тим поводом, Министарство спољних послова Србије организововало је три догађаја под насловом „јуче, данас, сутра.“ Први скуп („јуче“) је уприличен 7. маја 2011. у здању Министарства спољних послова Србије. Био је то научни скуп на коме су узели учешће српски историчари који се баве изучавањем спољне политике Србије и Југославије, као и истакнуте бивше дипломате Југославије и Србије. Пред нама је сада тематски зборник инициран на овом скупу. Зборник садржи 17 научних радова историчара који се баве повесницом и спољном политиком Кнежевине и Краљевине Србије, Краљевине Југославије и комунистичке Југославије. Зборник су приредили академик Чедомир Попов, академик Драгољуб Р. Живојиновић и проф. др Слободан Г. Марковић. Томом припреме Зборника умро је академик Чедомир Попов и њему је овај том посвећен.

Зборник Два века модерне српске дипломатије отвара поједине сложене теме из дипломатске историје Србије и Југославије. Подељен је на пет целина. Први део односи се на настанак и развој српске дипломатије до 1918. године, други део на Обележавање два века модерне српске дипломатије 13 Краљевину Југославију, трећи део на комунистичку Југославију, четврти на дилеме српске и југословенске историографије, а последњи, пети на косовско питање на прелому XX и XXI века. Уз већину чланака дата је веома исцрпна библиографија радова и наведене су домаће и стране архивске збирке у фуснотама и зато радови у овом Зборнику омогућују заинтересованом читаоцу да сам настави истраживање појединих тема из историје српске и југословенске дипломатије. Зборник даје преглед постигнућа и неуспеха српске и југословенске дипломатије и скреће пажњу на бројна отворена и неистражена питања. Прилози на крају дају илустративну, картографску и документарну подлогу чланцима и студијама из овог Зборника.

Садржај

У оквиру сарадње између Балканолошког института САНУ и Института славиановедениа и балканистики из РАН у Москви, гост Балканолошког института САНУ почетком децембра 2013. био је директор Института  проф. др Константин Никифоров из Москве. Њега је примио директор института др Душан Батаковић, а састанку се касније  придружио и Љубодраг Димић, дописни члан САНУ. Размотрени су даљи облици сарадњи и припрема заједничких научних скупова.

Др Анемари Сореску-Маринковић, научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовала је од 5. до 7. децембра 2013. године у међународној конференцији Television in Europe beyond the Iron Curtain – National and Transnational Perspectives since the 1950s у Ерлангену (Немачкој). Конференцију је организовао Фридрих-Александер Универзитет у Ерлангену-Нирнбергу. Др Сореску-Маринковић поднела је реферат „'We didn’t have anything, they had it all'. Watching Yugoslav television in communist Romania”.

Програм конференције

У Бечу је 18. и 19. новембра 2013. године одржана конференција (форум) под насловом: “The Image of the Other: Interreligious and Intercultural Dialoge“ у организацији Интернационалног центра за међурелигијски и међукултурни дијалог са седиштем у Бечу (KAICIID). Др Борис Милосављевић је учествовао у радионицама под насловом: Desegregating history: continuities and multiple narratives; Negotiating Identity in Relation to the Past: The Image of the Other in History; The Role of International Organizations in addressing the Image of The Other; Religion in conflict and Peace Building.

Програм конференције

Душан Т. Батаковић, директор Балканолошког института САНУ, учествовао је на међународној научној конференцији Накануне Великой войны: Россия и мир (Русија и свет пред почетак Првог светског рата ) од 31. октобра до 2. новембра у Москви. На скупу који је организовао Руски институт за стратешка истраживања и који је окупио историчаре из Русије, Италије, Финске, Пољске, др Батаковић је представио рад : „Србија пред почетак Великог рата: унутрашњи и спољни изазови.“

Програм скупа

У Загребу је 25. и 26. октобра 2013. одржана годишња конференција Association Internationale d’Etudes du Sud-Est Européen (AIESSE) под називом The Image(s) of South-Eastern and East-Central Europe throughout History, на којој су радове поднели сарадници на пројектима Балканолошког института САНУ Душан Т. Батаковић, Војислав Павловић, Милош Ковић и Вељко Станић.

Програм скупа

www.aiesee.org