Вести

По позиву Руског државног универзитета хуманистичких наука (РГГУ) у Москви, др Љубинко Раденковић, научни саветник Балканолошког института САНУ, учествовао је у раду међународне научне конференције „Фольклор в поле и кабинете. Знание информанта и интерпретация антрополога“ (Фолклор на терену и у кабинету. Знање информанта и интерпретација антрополога). Конференција је одржана у граду Переслављу-Заљеском, од 30. априла до 7. маја 2014, и окупила је око 80 учесника.

Др Раденковић је поднео два реферата (у статусу предавања): „Тюрские мифологические существа на Балканах“ (Турска митолошка бића на Балкану) и „Поверья и рассказы о ходячих покойниках: стереотипы повествований“ (Веровања и приче о лутајућим покојницима - стереотипност наратива).

Програм скупа

Душан Т. Батаковић, директор Балканолошког института САНУ, учествовао је на међународној научној конференцији 100 година касније: Сећање на Први светски рат од 15.  до 17. маја у Атини. На скупу који су организовали Универзитет Патрас,  Француски институт у Атини (École française d’Athènes),  Универзитет Париз-Сорбона, Париз IV  и Гете институт у Атини,  др Батаковић је представио рад :  “Serbia's Effort in the Great War. Testimonies, Celebrations, Interpretations“.

Програм скупа

Даница Поповић, научни саветник Балканолошког института САНУ, учествовала је на међународном научном скупу Манастир Студеница. 700 година Краљеве цркве, одржаном од 8. до 11. маја у Београду и манастиру Студеници, у организацији Српске академије наука и уметности, Православног богословског факултета у Београду и манастира Студеница. На скупу, који је окупио више од двадесет еминентних историчара уметности, историчара, археолога, историчара књижевности и теолога из више земаља, др Даница Поповић је представила ауторски рад : “Свод српских светих у доба краља Милутина – култови архијереја и монаха-анахорета.“

Програм скупа

Др Милош Луковић, виши научни сарадник Балканолошког института САНУ, одржао је 12. маја 2014. године предавање под насловом „Актуелна питања језичког законодавства у Србији“, на трибини Центра за предавачку делатност Задужбине Илије Коларца у Београду. То је било једно од четири предавања (проф. др Драган Станић, др Милош Луковић, проф. др Срето Танасић, академик Слободан Реметић) у оквиру цуклуса „Српски језик и актуелна питања језичке политике“ (мај 2014), који је уследио после истоименог научног скупа одржаног у Српској академији наука и уметности 28. 10. 2013. године.

Научнa сарадницa Марија Илић учествовалa je на 19. бијеналном скупу посвећеном балканској и јужнословенској лингвистици, књижевности, и фолклору на Универзитету Чикаго у Чикагу (САД), од 25. до 27. априла 2014. године. На скупу је 50 учесника из 12 земаља представило 45 научних радова. Др Марија Илић је представила  коауторски рад с др Мирјаном Детелић, научном саветницом Балканолошког института САНУ, под називом "Epic Formula and Toponym *bělъjь gordъ ’White City’: From the Perspective of the Color Naming Debate". Др Марија Илић је такође представила коауторски рад с др Бојаном Белићем (Универзитет Вашингтон) под називом "Notes from the Edges of Europe: Balkan Language Emancipation vs. Nordic Language Emancipation".

Сајт на коме се налази програм скупа можете погледати овде:
www.ceeres.uchicago.edu

Др Александра Ђурић-Миловановић, научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовала је на међународној конференцији Језик, књижевност, дискурс у организацији департмана за англистику Филозофског факултета у Нишу 25. и 26. априла 2014. године.  На конференцији је представила рад „Вера се рађа кроз слушање речи Божије“: анализа религијског дискурса у неопротестантским заједницама.

Програм скупа

Драган Бакић, научни сарадник Балканолошког института, учествовао је на 19. годишњој конференцији Асоцијације за проучавање националности (АСН) која је организована у Хариман институту Колумбија Универзитета у Њујорку од 24. до 26. априла 2014. године. На панелу насловљеном „ Legacies of the Great War “ др Бакић је презентовао рад The White Hand: Myth versus Reality.

Програм скупа

Мирослав Свирчевић, научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовао је 17-19. априла 2014. године на међународном колоквијуму La place des minorités dans ununivers globalisé et multiculture на Филолошком факултету Универзитета у Поатјеу (Француска). Др Свирчевић је представио рад La communauté albanaise en Serbie hier et aujourd ’hui. Albanians in Serbia after the Congress of Berlin 1878 until today.

Програм скупа

Programme Colloque 1914

Душан Т. Батаковић, директор Балканолошког института САНУ, и Војислав Павловић,  виши научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовали су на међународном научном скупу посвећеном јулској кризи 1914. године у Европи, La crise du juillet 1914 et l’Europe, одржaном 9. и 10.априла 2014. на Универзитету ICES у Вандеји, Француска. На скупу,  у организацији професора Жан-Полa Бледа са Сорбоне, су учествовали историчари из Француске, Аустрије, Немачке и Србије. Др Батаковић је представио рад  Les Serbes en 1914 de la guerre inattendue aux victoires eclatantes, док је др  Павловић имао излагање: La fin du concert europeen dans les Balkans en 1914.

Програм скупа

Italy’s Balkans Strategies

Italys Balkans Strategies, недавно објављен зборник радова Балканолошког института, уредник Војислав Г. Павловић, садржи радове италијанских, француских, бугарских и српских историчара. Од свих страних утицаја на Балкану, италијански се  последњи искaзао, али није стога био и најмање значајан. Од почетка деветнаестог века, италијански национални покрет а потом и италијанско краљевство, су прво били извор инспирације, потом потенцијални савезник, да би на крају постали економски и политички ривал за националне покрете на Балкану. Међутим, историја две обале Јадранског мора се одвијала по сличним, ако не и идентичним, етапама. Италијанско национално уједињење је завршено 1870, а већина балканских држава је постала независна 1878. Либерална Италија је била део Тројног савеза, док су се и балканске државе на прелазу векова морале определити за један од два велика европска савеза који су чинили европски концерт сила. Први светски рат је заокружио процес националног уједињења на обе обале Јадранског мора и створио услове за потоњи сукоб, али и за нове савезе, у складу са стратегијама које су заинтересоване стране спроводиле у међуратном периоду. Кратак и неуспешан рат који је Италија водила на Балкану (1940-1943), завршен је њеним потпуним поразом и створио је услове за нову врсту односа између Италије, предвођене демохришћанским владама и њиховим комунистичким савременицима на Балкану, са изузетком Грчке. Економија и култура су биле основа на којој су успостављени односи између Италије и Балкана у послератном периоду.

Садржај