Вести

Балканолошки институт САНУ недавно је објавио књигу Двоструке мањине у Србији. О посебностима у религији и етницитету Румуна у Војводини др Александре Ђурић-Миловановић.

Књига је посвећена савременим религијским феноменима, појави неопротестантских заједница међу Румунима у Војводини и променама које настају у њиховом етничком идентитету конверзијом у неопротестантизам. Пример Румуна неопротестаната као двоструке мањине, у етничком и религијском смислу, пружа увид у читав мозаик односа између кључних елемената идентитета – етницитета, религије и језика. Применом и развојем теоријског концепта двоструких мањина, намера ауторке била је да укаже на могућности новог приступа у проучавању вишеструких облика мањинских идентитета у Србији. Настала на основу дугогодишњих квалитативних теренских истраживања четири неопротестантске заједнице (назарена, адвентиста, баптиста и пентекосталаца) ова интердисциплинарна студија указује и на методологију теренских истраживања затворених и маргинализованих заједница.

Садржај

Балканолошки институт САНУ и Видослов издаваштво Захумско-херцеговачке и приморске епархије заједнички су објавили књигу Валентине Бабић Фреске у цркви Светог Михаила у Стону, једном од најстаријих споменика српске средњовековне уметности и првој познатој владарској задужбини. Реч је о прерађеном и допуњеном магистарском раду одбрањеном на Филозофском факултету Универзитета у Београду.

Обимна и богато документована монографија о манастиру Жичи  резултат је дугогодишњих истраживања овог споменика, који заузима кључно место у средњовековној српској историји и култури. Подигнута у пресудном, формативном раздобљу немањићке државе Жича је, као династички крунидбени храм и катедрала аутокефалне Српске цркве, била не само сакрално средиште државе, већ и позорница неких од најважнијих догађаја епохе. У монографији су свеобухватно претресена сва важна питања везана за културну историју Жиче из раздобља средњега века (Д. Поповић), за архитектуру Спасове цркве и градитељска решења манастирског комплекса (М. Чанак-Медић), а темељно је претресена  и проблематика која се тиче сликаног програма и естетских вредности жичког фреско сликарства (Д. Војводић). Осим што доноси нове и релевантне научне резултате, монографија о манастиру Жичи садржи обимну техничку документацију о архитектури, пластици, распореду живописа и сачуваним фреско натписима.

Из штампе је изашла 45. свеска годишњака Балканолошког института БАЛКАНИКА

 

Садржај

Др Александра Ђурић-Миловановић, научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовала је од 27. до 28. јануара 2015. године, на међународној радионици Religion and the Public from 1989/1991 у Гисену (Немачка). Радионица је одржана на Универзитету Justus-Liebig у сарадњи са Центром за источноевропске студије у Гисену и Хердер институтом за историјска истраживања југоисточне Европе, Универзитета у Марбургу. На радионици је представила рад We were baptized on the river, just after the Revolution of 1989“: the intensification of public expression of neo-Protestant religiosity in post-communist Romania.

Програм скупа

Др Мирjaнa Детелић, научни саветник Балканолошког института САНУ,  преминула је 18. децембра 2014.  Бавила се поетиком и семиотиком фолкора, а посебно десетерачком епиком. Објавила је научне монографије „Митски простор и епика“ (1993), „Урок и невеста. Поетика епске формуле“  (1996), „Бели град. Порекло епске формуле и словенског топонима“ (2006)  „Епски градови. Лексикон“ (2007) и приредила низ зборника радова. Аутор је електронске базе епске народне поезије. Осим научних студија, објавила је и два романа („Легенде о нестанку“ и „Доркаси. Легенде о нестанку“). www.mirjanadetelic.com

Одлуком жирија Задужбине Ђурђа И. Јеленићa, управника Државне архиве од 1929. до 1938. године, која се налази при Архиву Србије, др Љубодраг П. Ристић, научни сарадник Балканолошког института САНУ, награђен је за монографију СРБИЈА У БРИТАНСКОЈ ПОЛИТИЦИ (1889–1903) коју је објавио Балканолошки институт САНУ у серији посебних издања. У награђеној књизи детаљно и прецизно су анализирани односи једне велике европске силе и једне балканске државе у време владавине краља Александра I Обреновића. Будући да је ова монографија утемељена на документима из бројних архивских фондова, у потпуности је задовољила високе критеријуме Задужбине да  награда буде додељена за научни рад „из области архивистике и историје који су претежно рађени на основу архивске грађе из архива Србије“. Др Ристићу награда је уручена на Дан архива Србије, 15. децембра 2014. године.

Програм скупа

Др Борис Милосављевић, научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовао је на научном скупу „Научно наслеђе Радомира Д. Лукића“ који су организовали САНУ и Правни факултет Универзитета у Београду (11–12. децембар 2014). Др Милосављевић је на скупу представио рад: „Радомир Д. Лукић – теорија државе и филозофска схватања“.

Програм скупа

Др Љубодраг П. Ристић, научни сарадник Балканолошког института САНУ је, 12. децембра 2014. године, у Лајковцу (Србија) учествовао на научној конференцији СРБИЈА И ГЕОПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ У ЕВРОПИ 1914. ГОДИНЕ. Др Ристић је поднео реферат Српски народ у белешкама странаца током Првог светског рата. Конференцију на којој је учествовало тринаест учесника из научних установа из Београда организовали су Институт за политичке студије из Београда и Градска библиотека у Лајковцу.

Програм скупа

На овогодишњем, осмом по реду Фестивалу науке одржаном у Београду 4-7. децембра представљени су резултати истраживања археолошког локалитета Винча-Бело брдо остварени у оквиру пројекта „Друштво, духовно-материјална култура и комуникације на Балкану у праисторији и раној историји Балкана” којим руководи др Ненад Н. Тасић. У сарадњи са Центром за дигиталну археологију Филозофског факултета у Београду, др Драгана Филиповић (истраживач-сарадник Балканолошког института), Кристина Пенезић (спољни сарадник на поменутом пројекту Института) и Милорад Игњатовић (кустос Музеја града Београда) организовали су поставку под насловом „На вечери у Винчи“ која је на научно-популарни начин представила резултате археоботаничких и археозоолошких анализа локалитета Винча, и на основу њих реконструисала исхрану неолитских становника овог насеља. Поставка се састојала од реконструкције неолитске „кухиње“ и „оставе“(у којима су се, између осталог, налазиле реплике посуда за чување биљне хране, копија земљане пећи, свежи биљни производи), изложбеног дела у ком су представљени археолошки налази са локалитета, и интерактивног дела у ком су посетиоци могли да мељу зрна пшенице на „праисторијски начин“ и анализирају „археоботаничке узорке“. 

Најава поставке

Фотографије

Press clipping