Вести

Simpozionul-International-de-Lingvistica

Љубица Ђурић, истраживач сарадник Балканолошког института САНУ, учестовавала је на Шестој међународној лингвистичкој конференцији у Букурешту од 29. до 30. маја, у организацији Лингвистичког института Румунске академије „Iorgu Iordan – Al. Rosetti“, са радом „De l’utilisation du numéral un comme article indéfini en serbe par comparaison avec le français: le cas des phrases génériques.“

Програм скупа

Simpozionul-International-de-Lingvistica

Др Биљана Сикимић одржала је пленарно предавање 28. маја, на XV Међународном скупу посвећеном мањинским језицима, који се одржао 28–30. маја 2015. године на Филолошком факултету у Београду. Предавање је носило назив: “Banat Bulgarian within primary educational system”. На истом скупу др Марија Мандић је изложила коауторски рад са маг. Сандром Буљановић 28. маја, под називом. “Majority vs. minority language: The case of the Serbian-Hungarian primary school in Debeljača“ Др Анамарија Сореску Маринковић је 29. маја изложила коауторски рад са др Моником Хутану “Education in early childhood language for the Vlach minority of Eastern Serbia: challenges and perspectives”.  

Програм скупа

Др Марија Мандић, научна сарадница Балканолошког института САНУ, одржала је предавање под називом „Наративи етничког идентитета код Срба у Мађарској“ на Катедри за филозофију и друштвене науке Високе школе струковних студија за васпитаче „Михаило Павлов“ у Вршцу, 25. маја 2015. године.

У оквиру пројекта „Друштво, духовно-материјална култура и комуникације на Балкану у праисторији и раној историји Балкана”, а под окриљем манифестације Дани Београда, у суботу (25. априла 2015. год.) је на археолошком локалитету Винча-Бело брдо организована радионица за децу током које су деца, али и родитељи, могли да сазнају више о исхрани становника овог неолитског насеља, да ‘уживо’ виде и дотакну археолошке остатке хране (животињске кости и угљенисане остатке биљака) и да намирнице комбинују у ‘неолитске рецепте’. Радионица је реализована као део успешне сарадње између сарадника Балканолошког института (др Драгана Филиповић, истраживач-сарадник и Кристина Пенезић, спољни сарадник) и Музеја града Београда (Милорад Игњатовић, виши кустос). Слична интерактивна поставка већ је представљена на прошлогодишњем Фестивалу науке у Београду али, судећи по одзиву у суботу, интересовање публике за ову врсту садржаја и овакав вид презентације и даље постоји. Поред посетилаца, и студенти прве године археологије су у суботу имали прилику да науче више о методама истраживања и реконструкције исхране у прошлости, и да се упознају са разним врстама органских остатака и предмета са којима ће се сусретати током археолошких ископавања.

Др Александра Ђурић Миловановић, научна сарадница Балканолошког института САНУ, одржала је два гостујућа предавања 20. априла 2015. године, на Хотон колеџу у држави Њујорк (Сједињене Америчке Државе). Прво предавање било је намењено студентима историје у оквиру почасног програма East Meets West, док је друго предавање под називом „Religious minorities and the State Power” одржано на катедри за теологију Хотон колеџа.

 

др Драгана Грбић, научна сарадница Балканолошког института САНУ, учествовала је 13. и 14. априла 2015. на међународној радионици "International Workshop Contact Phenomena Between Greek and Latin and Peripheral Languages in the Mediterranean Area (1200 B.C. – 600 A.D.)" / “Fenomeni di contatto fra Greco e Latino e lingue periferiche nel bacino del Mediterraneo (1200 A.C. – 600 D.C.)”. Радионица је одржана на Универзитету у Каљарију (Università di Cagliari), уз подршку Associazione Culturale Rodopis Experience Ancient History. Представила је рад “Greek, Latin and Palaeo-Balkan Languages in Contact”.

Програм скупа

Др Валентина Живковић, виши научни сарадник Балканолошког института САНУ учествовала је 10 – 11. априла 2015. године на међународној научној конференцији Segregation and Integration in the History of the Hospital (International Network for the History of Hospitals), у Дубровнику. Организатори скупа су били: Oxford Brookes University и Хрватског института за повијест из Загреба. Др Живковић је имала излагање на тему:  Rogans dictas pauperes personas ut rogent Deum pro anima sua. The integration and segregation of hospitals within the framework of the sacral topography of medieval Kotor. Тема овогодишњег скупа је био концепт сегрегације и интеграције у историји хоспитала као институција од средњег века до модерног доба, посматран кроз различите аспекте: политичке, економске, религиозне, културне, архитектонске и др. У раду Rogans dictas pauperes personas ut rogent Deum pro anima sua  анализирана је појава, развој, деловање, организација и религиозна позадина которских средњовековних хоспитала hospitale sancte Crucis, hospitale Spiritus sancti and hospitale s. Lazari (Domus leprosorum) Овако контекстуализован проблем омогућио је сагледавање наведних институција кроз динамички процес интеграције и сегрегације на различитим нивоима – од економских и социјалних до каритивних захтева средњовековне религиозне праксе.

Балканолошки институт САНУ недавно је објавио књигу Двоструке мањине у Србији. О посебностима у религији и етницитету Румуна у Војводини др Александре Ђурић-Миловановић.

Књига је посвећена савременим религијским феноменима, појави неопротестантских заједница међу Румунима у Војводини и променама које настају у њиховом етничком идентитету конверзијом у неопротестантизам. Пример Румуна неопротестаната као двоструке мањине, у етничком и религијском смислу, пружа увид у читав мозаик односа између кључних елемената идентитета – етницитета, религије и језика. Применом и развојем теоријског концепта двоструких мањина, намера ауторке била је да укаже на могућности новог приступа у проучавању вишеструких облика мањинских идентитета у Србији. Настала на основу дугогодишњих квалитативних теренских истраживања четири неопротестантске заједнице (назарена, адвентиста, баптиста и пентекосталаца) ова интердисциплинарна студија указује и на методологију теренских истраживања затворених и маргинализованих заједница.

Садржај

Балканолошки институт САНУ и Видослов издаваштво Захумско-херцеговачке и приморске епархије заједнички су објавили књигу Валентине Бабић Фреске у цркви Светог Михаила у Стону, једном од најстаријих споменика српске средњовековне уметности и првој познатој владарској задужбини. Реч је о прерађеном и допуњеном магистарском раду одбрањеном на Филозофском факултету Универзитета у Београду.

Обимна и богато документована монографија о манастиру Жичи  резултат је дугогодишњих истраживања овог споменика, који заузима кључно место у средњовековној српској историји и култури. Подигнута у пресудном, формативном раздобљу немањићке државе Жича је, као династички крунидбени храм и катедрала аутокефалне Српске цркве, била не само сакрално средиште државе, већ и позорница неких од најважнијих догађаја епохе. У монографији су свеобухватно претресена сва важна питања везана за културну историју Жиче из раздобља средњега века (Д. Поповић), за архитектуру Спасове цркве и градитељска решења манастирског комплекса (М. Чанак-Медић), а темељно је претресена  и проблематика која се тиче сликаног програма и естетских вредности жичког фреско сликарства (Д. Војводић). Осим што доноси нове и релевантне научне резултате, монографија о манастиру Жичи садржи обимну техничку документацију о архитектури, пластици, распореду живописа и сачуваним фреско натписима.