Вести

   Др Владимир П. Петровић, виши научни сарадник Балканолошког института САНУ учествовао је са усменим излагањем на научном Симпозијуму: 42nd edition of the International Symposium of Archaeology and History In Memoriam Constantini Daicoviciu, који је одржан од 09 – 12. мaртa 2016. године у Бaњи Хeркулaнум (Băile Herculane) у Румуниjи. На симпозијуму је одржао предавање у оквиру панела Roman Archaeology – Classical Studies, под насловом: The Infrastructural Development in the Timachus River Valley after the Roman Conquest.
   Организатор научног скупа био је Музеј у Карансебешу, под покровитељством Министарства културе Републике Румуније. Учествовало је преко педесет еминентних научника из Румуније, Француске, Пољске, Бугарске, Хрватске, Грчке и Србије.

Програм симпозијума

balcanica

Част нам је да вас обавестимо да је постављен нови сајт посвећен часопису нашег Института на адреси: www.balcanica.rs.

Lukovic, Lublin

Др Милош Луковић, научни саветник Балканолошког института САНУ, боравио је у Пољској од 15. до 21. фебруара 2016. године. У Историјском институту Факултета хуманистичких наука Универзитета Марије Кири Склодовске у Лублину одржао је предавања о главним правцима медиевистичких истраживања у Србији и о истраживања традиционалне културе на Балкану.

Из штампе је изашла књига др Ивана Јордовића Платон и демократски корени тиранског човека. Студије о кнежевском огледалу, антидемократској теорији и тиранској типологији у класичној Грчкој у издању Балканолошког института САНУ. Платону се често замера да је његова перцепција природе демократије у толикој мери обележена предрасудама и филозофским приступом да је његово тумачење историјских чињеница и политичке реалности превише слободно. Иако овакве замерке нису сасвим без основа, циљ ове монографије јесте да докаже да је Платон приликом конципирања своје теорије о настанку тиранског човека ипак поседовао дубок увид у развој атинске демократске идеологије и да је то на његову критику демократије утицало далеко више него што се претпоставља. У средишту пажње ове студије налазе се два Платонова дијалога (Горгија и Држава) и њихова интеракција са другим мислиоцима тога раздобља (Тукидид, Херодот, Аристофан, Еурипид, Ксенофонт, софисти). Та анализа треба да покаже да се Платон ослањао на своје познавање демократске политичке мисли и праксе не само у својој осуди демократије већ и у формулисању сопствене политичке теорије.

Из штампе је изашла монографија, др Владимира П. Петровића, вишег научног сарадника Балканолошког института САНУ под насловом: Римска насеља и комуникације од Јадрана до Дунава (I – IV век). Књига је заједничко издање Балканолошког института САНУ и Филозофског факултета у Нишу.

Др Александра Ђурић Миловановић, научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовала је на међународној научној конференцији „Strangers and Pilgrims. Displacements and Spatial Transformations of Religion in the English-speaking World“ која је одржана 28. и 29. јануара 2016. године, на University Paris 1–Panthéon-Sorbonne у Паризу (Француска). На конференцији је представила рад: Migrating Religious Minority: Nazarene Emigration from Yugoslavia to North America. Oрганизатори конференције су били: Réseau Culture et Religion dans les Pays Anglophones (CRPA), Université Paris 8, Université Paris 1 Panthéon-Sorbonne, Université Paris Ouest Nanterre La Défense. Радни језици скупа били су енглески и француски.

Програм конференције

icbs

Београд, 22. 08. 2016. – 27. 08. 2016.

Византија – свет промена


„Πάντα μὲν γὰρ μεταβάλλεται, ἀπόλλυται δὲ οὐδέν.”

(Максим Плануд)

Званични вебсајт конгреса

 

Позивно писмо за колеге из Србије

Обавештење о котизацијама за држављане Републике Србије

Вељко Станић, истраживач-сарадник Балканолошког института САНУ, учествовао је на конференцији Часопис Жена данас (1936-1940) одржаном 15. и 16. децембра 2015. у Институту за књижевност и уметност у Београду. Станић је одржао излагање на тему „Идеалистички неконформизам: Митра Митровић током тридесетих година 20. века“.

Програм конференције

Србија и Италија у Првом светском рату

Балканолошки институт САНУ у сарадњи са Универзитетом „Алдо Моро“ из Барија (Dipartimento di Scienze Politiche Università di Bari “Aldo Moro”) и Институтом за италијанску културу Београд (Istituto italiano di Cultura Belgrado) организовао је међународну научну конференцију „Србија и Италија у Првом светском рату“ у Београду, 4. 12. 2015. године. Његова екселенција амбасадор Републике Италије у Републици Србији, Ђузепе Манцо отворио je рад скупа уз присуство директора Института за италијанску културу Давидеa Скалманија. Своје радове поднело је троје сарадника Балканолошког института САНУ: директор института, др Душан Т. Батаковић, научни саветник: „Србија у Првом светском рату 1914-1918“, др Војислав Г. Павловић, виши научни сарадник: „Никола Пашић и спољна политика Србије, од Србије до Југославије“ и Душан Фундић истраживач-приправник: „Албанско питање и српско-италијански односи“.

 

Програм конференције

Радионица „Теорија наратива и конструкциона граматика: анализа транскрипата из јужног Баната“, одржана је од 9. до 12. децембра 2015, на Институту за славистику Хумболтовог универзитета у Берлину, у оквиру  Билатералне сарадње Балканолошког института САНУ и Одсека за славистику Хумболтовог универзитета у Берлину. На Хумболтовом универзитету у Берлину том приликом, Марија Мандић је одржала предавање под називом „Collective and Personal Experience Narrative: Is there an Antagonism?“ (10.12.2015), а Ивана Вучина Симовић је одржала предавање под називом „Serbian language narration among children living in Mainland and Diaspora“ (11.12.2015). Пројекат носи назив „Ка друштвеној конструкционој граматици: Нови приступи у наративној методологији и теорији“; подржава га Министарство за образовање, науку и технолошки развој Републике Србије и DAAD – Немачка служба за академску размену. Радни језик радионице је био енглески.

 

Програм радионице