Вести

Др Александра Ђурић Миловановић, научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовала је на међународној радионици “After Empires: Mapping the state-of-art in contemporary Vojvodina” којa је одржанa од 20. до 21. маја 2016. године на Палићу. Радионицу су организовали Централно европски универзитет, Будимпешта (CEU) и Центар за студије југоисточне Европе, Универзитет у Грацу (Centre for Southeastern European Studies, University of Graz). Др Ђурић Миловановић је у оквиру панела Миграције и транснационализам, представила своја истраживања етничких и верских заједница у Србији и Северној Америци.

Програм конференције

Др Душан Т. Батаковић, директор Института, по позиву Мађарске академије наука, одржао је 19. априла 2106. предавање "Serbia and the Idea of South Slav Unity in the Years of the First World War" у Истраживачком центру за хуманистику Мађарске академије наука у Будимпешти.

Садржај

Владимир В. Михајловић, истраживач-сарадник Балканолошког института САНУ, учествовао је 26. и 27. марта 2016. на четвртој годишњој конференцији „Археологија између теорије и чињеница”. Тема овогодишњег скупа – којег је организовао Центар за теоријску археологију Филозофског факултета у Београду – била је култ и ритуалне праксе у археологији. Владимир В. Михајловић овом приликом представио је рад под насловом „Митови о сеобама у археологији”

Програм конференције

Др Душан Т. Батаковић, директор Балканолошког института САНУ,  одржао је у Лондону 17. марта предавање на тему: "Србија у Великом рату". Место предавања: UCL School of Slavonic and East European Studies.

   Др Владимир П. Петровић, виши научни сарадник Балканолошког института САНУ учествовао је са усменим излагањем на научном Симпозијуму: 42nd edition of the International Symposium of Archaeology and History In Memoriam Constantini Daicoviciu, који је одржан од 09 – 12. мaртa 2016. године у Бaњи Хeркулaнум (Băile Herculane) у Румуниjи. На симпозијуму је одржао предавање у оквиру панела Roman Archaeology – Classical Studies, под насловом: The Infrastructural Development in the Timachus River Valley after the Roman Conquest.
   Организатор научног скупа био је Музеј у Карансебешу, под покровитељством Министарства културе Републике Румуније. Учествовало је преко педесет еминентних научника из Румуније, Француске, Пољске, Бугарске, Хрватске, Грчке и Србије.

Програм симпозијума

Част нам је да вас обавестимо да је постављен нови сајт посвећен часопису нашег Института на адреси: www.balcanica.rs.

Др Милош Луковић, научни саветник Балканолошког института САНУ, боравио је у Пољској од 15. до 21. фебруара 2016. године. У Историјском институту Факултета хуманистичких наука Универзитета Марије Кири Склодовске у Лублину одржао је предавања о главним правцима медиевистичких истраживања у Србији и о истраживања традиционалне културе на Балкану.

Из штампе је изашла књига др Ивана Јордовића Платон и демократски корени тиранског човека. Студије о кнежевском огледалу, антидемократској теорији и тиранској типологији у класичној Грчкој у издању Балканолошког института САНУ. Платону се често замера да је његова перцепција природе демократије у толикој мери обележена предрасудама и филозофским приступом да је његово тумачење историјских чињеница и политичке реалности превише слободно. Иако овакве замерке нису сасвим без основа, циљ ове монографије јесте да докаже да је Платон приликом конципирања своје теорије о настанку тиранског човека ипак поседовао дубок увид у развој атинске демократске идеологије и да је то на његову критику демократије утицало далеко више него што се претпоставља. У средишту пажње ове студије налазе се два Платонова дијалога (Горгија и Држава) и њихова интеракција са другим мислиоцима тога раздобља (Тукидид, Херодот, Аристофан, Еурипид, Ксенофонт, софисти). Та анализа треба да покаже да се Платон ослањао на своје познавање демократске политичке мисли и праксе не само у својој осуди демократије већ и у формулисању сопствене политичке теорије.

Из штампе је изашла монографија, др Владимира П. Петровића, вишег научног сарадника Балканолошког института САНУ под насловом: Римска насеља и комуникације од Јадрана до Дунава (I – IV век). Књига је заједничко издање Балканолошког института САНУ и Филозофског факултета у Нишу.