Вести

Др Мирослав Марић, научни сарадник Балканолошког института САНУ боравио је у Тибингену, по позиву Универзитета у Тибингену на научној конференцији „LBK & VINČA Formation and Transformation of Early Neolithic Lifestyles in Europe in the second half of the 6th millennium BC“. Том приликом одржао је презентацију под називом The Tisza divide. The missing late Neolithic transformation in the north Bačka region of Serbia. На конференцији је од 21 до 23. марта 2019. учествовало више од 40 предавача из целе Европе.

Др Александра Ђурић Миловановић, виша научнa сарадница Балканолошког института САНУ, учествовала је 04. до 06. марта 2019. године на годишњој међународној конференцији Европске академије за религију у Болоњи (Италија). Др Ђурић Миловановић је учествовала на панел дискусији у организацији Центра за интеррелигијски и интеркултурни дијалог из Беча, под насловом: Dialogue as an Approach to Social Inclusion of Migrants and Refugees: Theoretical Framework. Конференција је окупила преко хиљаду учесника широм света.

Програм скупа

Из штампе је изашло ново издање на енглеском језику семиналног дела Владимира Ћоровића Односи између Србије и Аустро-Угарске у XX веку. Ово је заједнички издавачки подухват Архива Југославије, Балканолошког института САНУ и Хуверове институције

Др Војислав Г. Павловић, директор Балканолошког института САНУ учествоваo je нанаучном скупу La Grande Roumanie који је одржан у Стразбуру 17. и 18. јануара 2019. у организацији Универзитета у Стразбуру и Универзитета у Мецу. Др Павловић је имао саопштење под насловом „La situation militaire dans les Balkans, 1918-1919“.

Програм скупа :

17. januar

18. januar

Др Анамарија Сореску Маринковић, виши научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовала је на међународној конференцији Languages Rising above Empires, Blocs, and Unions 1918-2018, одржаној 13. и 14. децембра 2018. у организацији Истраживачког центра за славистику и евро-азијске студије Хокаидо Универзитета у Сапору (Јапан). Др Сореску Маринковић је била део панела Re-standardizing or Establishing Languages after Communism, заједно са истраживачима из Осла и Познања. Конференција се одржава сваке године у Јапану, а ове године је окупила шеснаест истраживача из Аустрије, Велике Британије, Јапана, Немачке, Норвешке, Пољске, Финске, Холандије, Хрватске, САД и Србије.

Програм скупа

Др Влaдимир П. Пeтрoвић, виши нaучни сaрaдник Бaлкaнoлoшкoг институтa СAНУ боравио је у Темишвару по позиву Универзитета Вест и Центра за археолошке студије „Constantin Daicoviciu“ од 10. до 12. децембра 2018. године. Том приликом одржао је семинар од два двочасовна предавања студентима основних и мастер студија археологије као и заинересованим универзитетским професорима и научницима. Теме предавања биле су: Singidunum and Viminacium: Roman Colonies and Military Strongholds on the Upper Moesian Limes и The Iron Gates in the Eve of Dacian Wars: The Infrastructural Works.  

МА Милена Давидовић, истраживач приправник Балканолошког института САНУ, учествовала је на научном скупу са међународним учешћем Византијско-словенска чтенија II, који је одржан 24. новембра 2018. у организацији Центра за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу, Центра за црквене студије и Међународног центра за православне студије. Милена Давидовић је представила рад под насловом Наративни дискурс у делу Стефана Првовенчаног.

Програм скупа

У оквиру активности на међународном пројекту „Community as Opportunity: The creative archives‘ and users‘ network“, Балканолошки институт САНУ је у сарадњи са Центром за теорију историје Филозофског факултета организовао научно-истраживачку радионицу под називом

Дигиталне едиције средњовековних докумената:

пројекат Српског дигиталног дипломатара

Радионица је одржана 28. новембра 2018. у сали 106 Филозофског факултета у Београду.

После уводних речи проф. др Смиље Марјановић-Душанић (Филозофски факултет Београд), предавања су одржали доц. др Жарко Вујошевић (Филозофски факултет Београд) на тему „Шта је дигитална едиција?“ и др Михаило Поповић (Институт за средњи век, Одељење за византијске студије, Академије наука у Бечу) на тему „Тумачење садржаја српских средњовековних повеља из угла историјске географије и дигиталне хуманистике“. У другом делу радионице проф. др Небојша Порчић (Филозофски факултет Београд) и Вељко Глушчевић М.А. извели су интерактивну презентацију Српског дигиталног дипломатара.

Др Мирјана Мирић, научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовала је на међународној радионици Zurich 2018 Workshop: First step towards an interactive map of Balkan linguistic features, одржаној 26. и 27. новембра 2018. у организацији Семинара за славистику Универзитета у Цириху (Швајцарска). Првог дана радионице др Мирић је презентовала резултате досадашњих истраживања под називом The complementizer da omission in the future tense construction in Timok and Lužnica vernaculars: the Balkan perspective. Другог дана радионице одржана је рачунарска обука истраживача за представљање балканских језичких црта на интерактивној мапи и статистичку обраду у програму R. Радионица је окупила десетак истраживача из Грчке, Албаније, Румуније, Русије, Немачке, Швајцарске и Србије.

Програм скупа