Вести

МА Растко Ломпар, истраживач приправник Балканолошког института САНУ, учествовао је на конференцији Међународне асоцијације за компаративне студије фашизма, која је одржана на Универзитету у Упсали (Шведска) од 25. до 27. септембра 2019. године. У оквиру конференције, Растко Ломпар представио је рад под насловом “Gangrenous Tissue Must be Removed!: Violence as the Vessel of Social Transformation in the Ideology of the Yugoslav National Movement ZBOR". Конференција је окупила преко 50 учесника из целог света и најзаначајнији је међународни скуп из области историје фашизма.

Марија Мандић, виша научна сарадница Балканолошког института САНУ, заједно с Krisztinом Rácz (Универзитет у Ослу), одржала је предавање на Универзитету у Ослу, 13.09.2019, под насловом „Reverse Integration: Hungarian as the Language of the Social Environment in Socialist Yugoslavia“. Предавање је одржано у склопу међународног пројекта „Испитивање граница (транс)националног: империјално наслеђе, транснационалне књижевне мреже и вишејезичност у Средњој и Источној Европи (2018–2021)“, који спроводе Балканолошки институт САНУ и Одсек за књижевност, регионалне студије и европске језике Универзитета у Ослу, а који финансира Норвешки истраживачки савет.

Др Валентина Живковић, виша научна сарадница Балканолошког института САНУ, учествовала је у организацији великог светског конгреса под окриљем Comité International d'Histoire de l'Art (CIHA) а који се од 1. до 6. септембра 2019. године одржавао у Фиренци На конгресу под називом Motion: Transformation, В. Живковић је заједно са колегом Ђузепеом Каприотијем (Giuseppe Capriotti), професором Универзитета у Мачерати, организовала и председавала првом сесијом The Mystical Mind as a Divine Artist: Visions, Artistic Production, Creation of Images through Empathy. Циљ сесије био је да покрене анализу односа менталних и визуелних слика које паралелно постоје у оквиру хагиографских и иконографских описа визија хришћанских мистика у време касног средњег и раног новог века. На сесији су говорили  истакнути стручњаци из ове области: Alessandra Bartolomei Romagnoli, Claudia Cieri Via, Philippe Morel, Michele Bacci, Lauro Magnani, Sergi Sancho Fibla, Raffaele Argenziano, Gia Toussaint.  Будући да је циљ међународног конгреса да успостави дијалог између различитих култура, организатор је предложио да корак у овом правцу пружe професори из Токија: Akira Akiyama у својству трећег председавајућег сесијом и Teruaki Matsuzaki као излагач.

Програм конгреса 

Телевизијски извештај на RAI о конгресу налази се од 6.10 до 8.10 минута на линку:
https://www.rainews.it/tgr/toscana//notiziari/video/2019/09/ContentItem-5686a804-c3ec-4cab-8921-6d41b3e86b15.html

Живот на рекама југоисточне европе (Историјски аспекти просторног планирања насеља и комуникација) наслов је новог зборника радова који је, као 141. посебно издање, објављен у Балканолошком институту Српске академије наука и уметности. У овом зборнику, уредник др Љубодраг П. Ристић је окупио радове тринаест научника из Србије, Бугарске, Грчке и Македоније. Од првих времена када је почео да прави насеља на обалама река човек је, градњом насеља и саобраћајница, мостова и канала, утицао на формирање и мењање свог окружења и природне средине и, мењајући природу, долазио у ситуацију да се с њом сукобљава. Обухвативши период од античког доба до двадесетог века, истраживачке теме у овом зборнику биле су усмерене на такве промене и сукобе. Највише интересовања и простора посвећено је развоју насеља у приобаљу Дунава. У Подунављу су се развијала античка рударска налазишта и, са њима, насеља и саобраћајнице. Дунав је био граница преко које су прелазиле најезде варвара. На његовом приобаљу стварана су и разарана стара и модерна насеља, трасиране саобраћајнице, грађене тврђаве, бране и канали. То се одражавало и у историји Новог Сада, Београда, Видина, Лома и Русе. Главни фактори који су утицали на урбанистичко планирање Београда средином двадесетог века били су токови река Саве и Дунава. Истовремено, Дунав је био и кључни фактор настанка првог просторног плана Србије. Истраживања приобаља Саве, Дрине, Велике и Западне Мораве и неких мањих река Србије скренула су пажњу на огромну корист од водотокова али и на огромне проблеме који су настајали поплавама. Војно-стратешки значај реке Стримон приказан је у светлу античких ратних дејстава. Велика корист од водотокова огледала се, током прошлости, и на микроплану (воденице) а, у двадесетом веку, кроз изградњу електрификацоних система (река Треска). Овај зборник је друга публикација о просторном планирању на Балкану коју је објавио Балканолошки институт САНУ.

Др Александра Ђурић Миловановић, виша научнa сарадница Балканолошког института САНУ, учествовала је на међународној конференцији Европске асоцијације за студије религије ЕАСР 2019, која је одржана на Универзитету у Тартуу (Естонија) од 24. до 29. јуна 2019. године. У оквиру конефренције, др Ђурић Миловановић организовала је панел „Inrerreligious Encounters and Religious Change in Yugoslavia“, у оквиру којег је представила рад под насловом “Hidden Religious Landscapes”: Religious Minorities and Home-grown Religious Movements in the Border Regions. Конференција је окупила преко 600 учесника из целог света и најзначајнији међународни скуп из области студија религије.  

Др Влaдимир П. Пeтрoвић, виши нaучни сaрaдник Бaлкaнoлoшкoг институтa СAНУ учeствoвao je на радионици под називом: Ratiaria et son territoire  (Corpora en réseaux II) у оквиру мeђунaрoднoг нaучнoг пројекта Epigraphica Romana, у Паризу у Институту ANHIMA (Anthropologie et Histoire des Mondes Antiques, UMR 8210), од 10–14. jунa 2019. Др Пeтрoвић пoднeo je усмeнo излaгaњe пoд нaслoвoм: Quelques considérations relatives aux inscriptions romaines trouvaient en Serbie qui témoignent les relations avec Ratiaria.

Драгана Ђурић, истраживач сарадник Балканолошког института САНУ, учествовала је на међународној научној конференцији Савремена српска фолклористика VII, која је одржана 21–23. јуна 2019. године у Крушевцу, у организацији Удружења фолклориста Србије, Универзитетске библиотеке „Светозар Марковићˮ и Народне библиотеке у Крушевцу. Драгана Ђурић је поднела реферат на тему „Савремени наративи о Светој Петки на подручју Шумадијеˮ.

Програм конференције

Др Александра Ђурић Миловановић, виша научнa сарадница Балканолошког института САНУ, одржала је 21. маја 2019. године гостујуће предавање на Факултету политичких наука у Београду. На позив доц. др Марка Вековића у оквиру предмета „Верске заједнице у Србији“, наслов предавања др Ђурић Миловановић био је „Савремени протестантизам у Србији: изазови плурализма“.

Др Мирјана Мирић, научни сарадник Балканолошког института САНУ, одржала је 14. маја 2019. године предавање под називом Балканске језичке црте у тимочком и лужничком говору. Предавање је одржано у Научном клубу Центра за промоцију науке у Београду, на позив Друштва младих лингвиста.

Др Мирјана Мирић, научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовала је на међународној научној конференцији Дигитална хуманистика и словенско културно наслеђе, коју је 6. и 7. маја 2019. године организовао Филолошки факултет Универзитета у Београду. На конференцији је представила рад са темом Утицај ареалних параметара на граматикализацију маркера будућег времена и изостављање комплементизатора „да“ у тимочком и лужничком говору.

Програм конференције