Вести

Др Александра Ђурић-Миловановић, научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовала је од 27. до 28. јануара 2015. године, на међународној радионици Religion and the Public from 1989/1991 у Гисену (Немачка). Радионица је одржана на Универзитету Justus-Liebig у сарадњи са Центром за источноевропске студије у Гисену и Хердер институтом за историјска истраживања југоисточне Европе, Универзитета у Марбургу. На радионици је представила рад We were baptized on the river, just after the Revolution of 1989“: the intensification of public expression of neo-Protestant religiosity in post-communist Romania.

Програм скупа

Др Мирjaнa Детелић, научни саветник Балканолошког института САНУ,  преминула је 18. децембра 2014.  Бавила се поетиком и семиотиком фолкора, а посебно десетерачком епиком. Објавила је научне монографије „Митски простор и епика“ (1993), „Урок и невеста. Поетика епске формуле“  (1996), „Бели град. Порекло епске формуле и словенског топонима“ (2006)  „Епски градови. Лексикон“ (2007) и приредила низ зборника радова. Аутор је електронске базе епске народне поезије. Осим научних студија, објавила је и два романа („Легенде о нестанку“ и „Доркаси. Легенде о нестанку“). www.mirjanadetelic.com

Одлуком жирија Задужбине Ђурђа И. Јеленићa, управника Државне архиве од 1929. до 1938. године, која се налази при Архиву Србије, др Љубодраг П. Ристић, научни сарадник Балканолошког института САНУ, награђен је за монографију СРБИЈА У БРИТАНСКОЈ ПОЛИТИЦИ (1889–1903) коју је објавио Балканолошки институт САНУ у серији посебних издања. У награђеној књизи детаљно и прецизно су анализирани односи једне велике европске силе и једне балканске државе у време владавине краља Александра I Обреновића. Будући да је ова монографија утемељена на документима из бројних архивских фондова, у потпуности је задовољила високе критеријуме Задужбине да  награда буде додељена за научни рад „из области архивистике и историје који су претежно рађени на основу архивске грађе из архива Србије“. Др Ристићу награда је уручена на Дан архива Србије, 15. децембра 2014. године.

Програм скупа

Др Борис Милосављевић, научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовао је на научном скупу „Научно наслеђе Радомира Д. Лукића“ који су организовали САНУ и Правни факултет Универзитета у Београду (11–12. децембар 2014). Др Милосављевић је на скупу представио рад: „Радомир Д. Лукић – теорија државе и филозофска схватања“.

Програм скупа

Др Љубодраг П. Ристић, научни сарадник Балканолошког института САНУ је, 12. децембра 2014. године, у Лајковцу (Србија) учествовао на научној конференцији СРБИЈА И ГЕОПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ У ЕВРОПИ 1914. ГОДИНЕ. Др Ристић је поднео реферат Српски народ у белешкама странаца током Првог светског рата. Конференцију на којој је учествовало тринаест учесника из научних установа из Београда организовали су Институт за политичке студије из Београда и Градска библиотека у Лајковцу.

Програм скупа

На овогодишњем, осмом по реду Фестивалу науке одржаном у Београду 4-7. децембра представљени су резултати истраживања археолошког локалитета Винча-Бело брдо остварени у оквиру пројекта „Друштво, духовно-материјална култура и комуникације на Балкану у праисторији и раној историји Балкана” којим руководи др Ненад Н. Тасић. У сарадњи са Центром за дигиталну археологију Филозофског факултета у Београду, др Драгана Филиповић (истраживач-сарадник Балканолошког института), Кристина Пенезић (спољни сарадник на поменутом пројекту Института) и Милорад Игњатовић (кустос Музеја града Београда) организовали су поставку под насловом „На вечери у Винчи“ која је на научно-популарни начин представила резултате археоботаничких и археозоолошких анализа локалитета Винча, и на основу њих реконструисала исхрану неолитских становника овог насеља. Поставка се састојала од реконструкције неолитске „кухиње“ и „оставе“(у којима су се, између осталог, налазиле реплике посуда за чување биљне хране, копија земљане пећи, свежи биљни производи), изложбеног дела у ком су представљени археолошки налази са локалитета, и интерактивног дела у ком су посетиоци могли да мељу зрна пшенице на „праисторијски начин“ и анализирају „археоботаничке узорке“. 

Најава поставке

Фотографије

Press clipping

Поводом 150-огодишњице од смрти Вука Караџића, у Српској академији наука и уметности у Београду, од 4. до 6. децембра 2014, одржан је међународни научни скуп „Вук Стефановић Караџић (1787 – 1864 – 2014)“. На овом скупу учествовало је више од 60 истакнутих појединаца из научних, образовних и културних институција из земље и иностранства.Видно место у раду скупа имали су сарадници Балканолошког института САНУ, који су поднели следеће реферате: др Мирјана Детелић (у коауторству са др Лидијом Делић): Како форматизовати Вука; др Бојан Јовановић: Вуково утврђивање српског културног памћења; др Љубинко Раденковић (који је и водио једно заседање): Значај дела Вука Караџића за изучавање српске митологије; др Биљана Сикимић: Антрополошко-лингвистичко читање Вуковог етнографског текста: дечје игре.

Програм скупа

Душан Т. Батаковић, директор Балканолошког института САНУ, учествовао је на међународној научној конференцији Франкофилија и германофилија у југоисточној Европои уочи и током Првог светског рата. На скупу који су организовали Универзитет Букурешт, CEREFREA (Centre régional Francophone de recherches avancées en Sciences sociales) и Agence universitaire de la Francophonie са  Француским институтом у Румунији (École française de Roumanie),  др Батаковић је представио рад :  “La francophilie en Serbie 1903-1918 : une tradition renforcée dans la Grande guerre ("Фpанкофилија у Србији 1903-1918: једна традиција ојачана током Великог рата").

 

Међународна научна конференција « Lettres d’Europe, et au-delà, dans le Mercure de France (1890-1940) », одржана је у Националном институту источних језика и цивилизација (INALCO) у Паризу, 21-22. новембра. Вељко Станић, истраживач-сарадник Балканолошког института САНУ, учествовао је на овој конференцији подневши излагање « Lettres yougo-slaves » du Mercure de France : une fenêtre sur la littérature des Slaves du Sud à l’époque de l’entre-deux-guerres ».

Програм скупа

Љубица Ђурић, истраживач-сарадник Балканолошког института САНУ, учествовала је на четвртом међународном скупу „Језици и културе у времену и простору“ на Филозофском факултету у Новом Саду, 22. новембра 2014. У коауторству са Младеном Ћирићем, докторандом на Филолошком факултету у Београду, представила је рад под називом „Метафоричка и метонимијска концептуализација ЉУБАВИ у текстовима турбо-фолк песама женских извођача“.

Програм скупа