Вести

Др Александра Ђурић Миловановић, научна сарадница Балканолошког института САНУ, одржала је два гостујућа предавања 20. априла 2015. године, на Хотон колеџу у држави Њујорк (Сједињене Америчке Државе). Прво предавање било је намењено студентима историје у оквиру почасног програма East Meets West, док је друго предавање под називом „Religious minorities and the State Power” одржано на катедри за теологију Хотон колеџа.

 

др Драгана Грбић, научна сарадница Балканолошког института САНУ, учествовала је 13. и 14. априла 2015. на међународној радионици "International Workshop Contact Phenomena Between Greek and Latin and Peripheral Languages in the Mediterranean Area (1200 B.C. – 600 A.D.)" / “Fenomeni di contatto fra Greco e Latino e lingue periferiche nel bacino del Mediterraneo (1200 A.C. – 600 D.C.)”. Радионица је одржана на Универзитету у Каљарију (Università di Cagliari), уз подршку Associazione Culturale Rodopis Experience Ancient History. Представила је рад “Greek, Latin and Palaeo-Balkan Languages in Contact”.

Програм скупа

Др Валентина Живковић, виши научни сарадник Балканолошког института САНУ учествовала је 10 – 11. априла 2015. године на међународној научној конференцији Segregation and Integration in the History of the Hospital (International Network for the History of Hospitals), у Дубровнику. Организатори скупа су били: Oxford Brookes University и Хрватског института за повијест из Загреба. Др Живковић је имала излагање на тему:  Rogans dictas pauperes personas ut rogent Deum pro anima sua. The integration and segregation of hospitals within the framework of the sacral topography of medieval Kotor. Тема овогодишњег скупа је био концепт сегрегације и интеграције у историји хоспитала као институција од средњег века до модерног доба, посматран кроз различите аспекте: политичке, економске, религиозне, културне, архитектонске и др. У раду Rogans dictas pauperes personas ut rogent Deum pro anima sua  анализирана је појава, развој, деловање, организација и религиозна позадина которских средњовековних хоспитала hospitale sancte Crucis, hospitale Spiritus sancti and hospitale s. Lazari (Domus leprosorum) Овако контекстуализован проблем омогућио је сагледавање наведних институција кроз динамички процес интеграције и сегрегације на различитим нивоима – од економских и социјалних до каритивних захтева средњовековне религиозне праксе.

Балканолошки институт САНУ недавно је објавио књигу Двоструке мањине у Србији. О посебностима у религији и етницитету Румуна у Војводини др Александре Ђурић-Миловановић.

Књига је посвећена савременим религијским феноменима, појави неопротестантских заједница међу Румунима у Војводини и променама које настају у њиховом етничком идентитету конверзијом у неопротестантизам. Пример Румуна неопротестаната као двоструке мањине, у етничком и религијском смислу, пружа увид у читав мозаик односа између кључних елемената идентитета – етницитета, религије и језика. Применом и развојем теоријског концепта двоструких мањина, намера ауторке била је да укаже на могућности новог приступа у проучавању вишеструких облика мањинских идентитета у Србији. Настала на основу дугогодишњих квалитативних теренских истраживања четири неопротестантске заједнице (назарена, адвентиста, баптиста и пентекосталаца) ова интердисциплинарна студија указује и на методологију теренских истраживања затворених и маргинализованих заједница.

Садржај

Балканолошки институт САНУ и Видослов издаваштво Захумско-херцеговачке и приморске епархије заједнички су објавили књигу Валентине Бабић Фреске у цркви Светог Михаила у Стону, једном од најстаријих споменика српске средњовековне уметности и првој познатој владарској задужбини. Реч је о прерађеном и допуњеном магистарском раду одбрањеном на Филозофском факултету Универзитета у Београду.

Обимна и богато документована монографија о манастиру Жичи  резултат је дугогодишњих истраживања овог споменика, који заузима кључно место у средњовековној српској историји и култури. Подигнута у пресудном, формативном раздобљу немањићке државе Жича је, као династички крунидбени храм и катедрала аутокефалне Српске цркве, била не само сакрално средиште државе, већ и позорница неких од најважнијих догађаја епохе. У монографији су свеобухватно претресена сва важна питања везана за културну историју Жиче из раздобља средњега века (Д. Поповић), за архитектуру Спасове цркве и градитељска решења манастирског комплекса (М. Чанак-Медић), а темељно је претресена  и проблематика која се тиче сликаног програма и естетских вредности жичког фреско сликарства (Д. Војводић). Осим што доноси нове и релевантне научне резултате, монографија о манастиру Жичи садржи обимну техничку документацију о архитектури, пластици, распореду живописа и сачуваним фреско натписима.

Из штампе је изашла 45. свеска годишњака Балканолошког института БАЛКАНИКА

 

Садржај

Др Александра Ђурић-Миловановић, научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовала је од 27. до 28. јануара 2015. године, на међународној радионици Religion and the Public from 1989/1991 у Гисену (Немачка). Радионица је одржана на Универзитету Justus-Liebig у сарадњи са Центром за источноевропске студије у Гисену и Хердер институтом за историјска истраживања југоисточне Европе, Универзитета у Марбургу. На радионици је представила рад We were baptized on the river, just after the Revolution of 1989“: the intensification of public expression of neo-Protestant religiosity in post-communist Romania.

Програм скупа

Др Мирjaнa Детелић, научни саветник Балканолошког института САНУ,  преминула је 18. децембра 2014.  Бавила се поетиком и семиотиком фолкора, а посебно десетерачком епиком. Објавила је научне монографије „Митски простор и епика“ (1993), „Урок и невеста. Поетика епске формуле“  (1996), „Бели град. Порекло епске формуле и словенског топонима“ (2006)  „Епски градови. Лексикон“ (2007) и приредила низ зборника радова. Аутор је електронске базе епске народне поезије. Осим научних студија, објавила је и два романа („Легенде о нестанку“ и „Доркаси. Легенде о нестанку“). www.mirjanadetelic.com

Одлуком жирија Задужбине Ђурђа И. Јеленићa, управника Државне архиве од 1929. до 1938. године, која се налази при Архиву Србије, др Љубодраг П. Ристић, научни сарадник Балканолошког института САНУ, награђен је за монографију СРБИЈА У БРИТАНСКОЈ ПОЛИТИЦИ (1889–1903) коју је објавио Балканолошки институт САНУ у серији посебних издања. У награђеној књизи детаљно и прецизно су анализирани односи једне велике европске силе и једне балканске државе у време владавине краља Александра I Обреновића. Будући да је ова монографија утемељена на документима из бројних архивских фондова, у потпуности је задовољила високе критеријуме Задужбине да  награда буде додељена за научни рад „из области архивистике и историје који су претежно рађени на основу архивске грађе из архива Србије“. Др Ристићу награда је уручена на Дан архива Србије, 15. децембра 2014. године.

Програм скупа