Вести

Драги пријатељи, 27. јуна 2017. године преминуо je др Душан Т. Батаковић. Био је историчар, професор, дипломата, директор Балканолошког Института САНУ, али пре свега наш пријатељ. Каже се да о историчарима најбоље говоре њихове књиге, а то је посебно тачно у случају Душана Т. Батаковића. Написао је и уредио преко двадесет књига, које су објављене на осам језика. Објавио је и неколико приређених издања историјских извора и готово непрегледан број научних радова. Детаљан попис свих његових научних дела, књига и текстова, дипломатских мисија у којима је учествовао и књижевних и научних часописа које је уређивао, замаглио би његову најважнију особину, ону по којој ће га пријатељи и сарадници памтити, огромну енергију која је пратила сваки његов подухват. Његови сарадници знају шта је све још желео да уради, за шта, нажалост, неће имати прилику. Наслеђе Душана Т. Батаковића нису само његови научни радови. Годинама је радио на успостављању веза између научника из земље и иностранства, различитих института и научних институција, али и између различитих генерација српских историчара. Његова канцеларија била је место безбројних састанака, не само са научницима његове генерације, већ и са студентима који су тек започињали своје каријере. За Душана Т. Батаковића историја није била само професија. Историја је за њега била страст. Велика библиотека, коју је деценијама правио, није била само библиофилски подухват, већ су у њој многе колеге проналазиле ретке књиге, важне за њихова истраживања. Душан Т. Батаковић остаће упамћен као човек чврстих принципа и јасних ставова, као луцидни саговорник и добронамерни критичар, као љубитељ рокенрола, а пре свега као добар друг. Иза др Душана Т. Батаковића остала је кћер Олга и син Марко. Сахрана др Душана Т. Батаковића одржаће се у петак 30. јуна у 13 часова на Новом гробљу у Београду.

Др Александра Ђурић Миловановић, научни сарадник Балканолошког института САНУ и ма Јована Колунџија, истраживач сарадник Балканолошког института САНУ, учествовале су на међународном научном скупу Patrimoniu și patrimonializare који је одржан од 22. до 23. јуна 2017. године у Араду (Румунија). Др Ђурић Миловановић изложила је  рад под насловом „Migraţiile comunităţilor confesionale şi patrimoniul material”, док је ма Колунџија представила рад под насловом „Наслеђе Стефана Тенецког у Сремској епархији“. Научни скуп окупио је учеснике из Румуније, Мађарске и Србије, а организатори скупа били су Жупанијско веће Арада и Центар за културу жупаније Арад. Радови представљени на скупу, буће публиковани у међународном зборнику радова идуће године.

Програм конференције

У оквиру петогодишњег пројекта Observer l’Observance. Diffusion, réseaux et influences des réformes régulières en Europe (fin XIVe – première moitié du XVIe siècle) при l’Ecole française de Rome, одржан је 9. и 10. јуна први међународни скуп у Клермон Ферану (Clermont – Ferrand) (Француска).  Др Валентина Живковић, виши научни сарадник Балканолошког института САНУ, као члан научног одбора пројекта Observer l’Observance, боравила је по позиву на скупу и председавала сесијом посвећеној историографији визуелне уметности и музике реформисаних просјачких редова у касном средњем веку.

Програм конференције

Др Владимир П. Петровић, виши научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовао је на међународном Конгресу: Viae Romanae / Roman Roads : New evidence – new perspectives у Цириху, од 31. маја до 3. јуна 2017. године. На овом научном скупу поднео је усмено излагање под насловом: Some considerations about the Roman road network in central Balkan provinces.

Организатор међународне научне конференције био је Универзитет у Цириху, семинар за историју и проф. др Ане Колб (Universität Zürich, Historisches Seminar, Prof. Dr Anne Kolb).

Web site: http://www.hist.uzh.ch/de/fachbereiche/altegeschichte/lehrstuehle/kolb.html

Програм конгреса

Др Душан Т. Батаковић, директор Балканолошког института САНУ и др Александра Ђурић Миловановић, научни сарадник, боравили су од 26. до 31. маја 2017. године на позив Хебрејског универзитета у Јерусалиму (The Hebrew University of Jerusalem) у студијској посети Израелу. Том приликом учествовали су на међународној научној конференцији под насловом: Christian Renewal Movements in the Global South in the 20^th and 21^st centuries: religious, social and political transformations. Др Батаковић је председавао сесијом Global Flows, Dialogue and Internationalization of Christianity, док је др Ђурић Миловановић изложила реферат под насловом From South-east European Nazarenes to the Apostolic Christian Church: Migration and Transformation of one Christian Renewal Movement in the Global South. Међународну конференцију су поред Хебрејског универзитета, организовали Труманов институт за унапређење студија мира (The Harry S. Truman Research Institute for the Advancement of Peace) и Мартин Бубер фондација (The Martin Buber Society of Fellows in the Humanities at the Hebrew University). Током посете Јерусалиму, др Батаковић састао се са директором Трумановог института, др Нисимом Отмазгином, са којим је потписан и меморандум о сарадњи Балканолошког института САНУ и Трумановог института у областима истраживања религије и миграција.

Др Анамарија Сореску Маринковић, виши научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовала је на трећем округлом столу пројекта Télévisions et nations en semi-périphérie européenne: comment constituer une identité nationale par la télévision (1958-1980), одржан од 24. до 26. маја 2017. у Букурешту (Румунија). Организатори округлог стола су били Le Centre Régional Francophone de Recherches Avancées en Sciences Sociales и Универзитет у Букурешту, а међу учесницима су били истраживачи из Белгије, Бугарске и Румуније. Др Сореску Маринковић је говорила о својим истраживањима о трансграничној телевизији и о утицају југословенске телевизије у западној Румунији 80-их година прошлог века.

У Грaдскoj кући у Нишу, 22. маја 2017. године, пoтписaн je тeкст изјавe о намерама за оснивање и регистрацију Фондације „Нaисус“. Ради се о првом кoрaку кa фoрмирaњу Фондације кoja ћe бити пoсвeћeнa истрaживaњу, зaштити и промоцији културнo-истoриjскoг нaслeђa града Ниша и његове области.

Документ су потписали: Бaлкaнoлoшки институт САНУ, Грaд Ниш, Огрaнак САНУ у Нишу и Археолошки институт у Београду.

https://www.youtube.com/watch?v=8PzMuZ_vGG4

http://www.naissus.info/vest-Ni%C5%A1-dobija-Fondaciju-za-o%C4%8Duvanje-i-istra%C5%BEivanje-arheolo%C5%A1kog-nasle%C4%91a-8781.htm

http://www.belami.rs/potpisan-memorandum-o-formiranju-fondacije-naisus/

Др Валентина Живковић, виши научни сарадник Балканолошког института САНУ,  учествовала је на међународној научној конференцији Congreso internacional: Antes del orientalismo: Las "imágenes" del Islam en la Península Ibérica (siglos XV-XVII) y sus conexiones mediterráneas која је одржана 18. и 19. маја 2017. у Мадриду (Шпанија), y oрганизацији Departimento de Historia del Arte y de la Facultad de Geografia e Historia de la UNED  уз подршку Fundacion BBVA  a Investigadores y Creadores Culturales. На скупу на коме је учествовало око 30 истраживача, В. Живковић је имала излагање под насловом: Il feroce stuolo a dio nemico – Hayreddin Barbarossa and the veneration of Cattro`s civic patron saints. Радови ће бити публиковани у тематском броју часописа Sharq al Andalus.

Програм конференције

Ма Душан Фундић, истраживач сарадник Балканолошког института САНУ, учествовао је на скупу „Научна критика и стручне рецензије“ у организацији Института за новију историју Србије oдржаном 17. маја 2017. године у Београду. Душан Фундић је одржао излагање под насловом „Balcanica: изазови и искушења уређивања научног часописа на страном језику“.

Програм скупа

Др Владимир В. Михајловић, истраживач сарадник Балканолшког института САНУ, учествовао је на међународном научном скупу „Scientiae 2017“ одржаном од 19. до 22. априла 2017. у Падови (Италија), у организацији Одељења за историјске и географске науке и антику Универзитета у Падови (Dipartimento di Scienze Storiche, Geogradiche e dell'Antichità). На скупу који је окупио делагате из читаве Европе, али и са других континената, Владимир В. Михајловић представо је рад под наловом: „Enyclopedia Danubica: L. F. Marsigli and rediscovering of Southeastern Europe“.

Програм научног скупа