Вести

Др Љубодраг П. Ристић, виши научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовао је на међународном научном скупу Руско-турски рат 1877–1878. г. и Источно питање (Русско- турецкая война 1877–1878 гг. и Восточный вопрос) који је одржан 18. и 19. септембра у Москви, Русија. Овај научни скуп су организовали: Руска академија наука, Институт за руску историју РАН и Амбасада Републике Србије у Руској Федерацији. Др Ристић је поднео реферат под насловом „Кнежевина Србија међу интересима великих сила – од Санстефана до Берлина“ (Княжество Сербия между интересами великих сил – от Сан-Стефано до Берлина). Др Ристић је разматрао међународни положај Кнежевине Србије у склопу интереса великих сила на Балкану током завршног периода Велике источне кризе.

Програм скупа

Др Анамарија Сореску Маринковић, виши научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовала је на четвртом округлом столу међународног пројекта Télévisions et nations en semi-périphérie européenne: comment constituer une identité nationale par la télévision (1958-1980), одржан од 26. до 28. септембра 2017. у Софији (Бугарска). Организатор округлог стола је био Универзитет „Св. Климент Охридски“ у Софији, а међу учесницима су били истраживачи из Белгије, Бугарске и Румуније. Такође, у току бугарског боравка, др Сореску Маринковић је учествовала на четвртом међународном научном скупу ESTIDIA, Dialogues without Borders: Strategies of Interpersonal and Inter-group Communication, организован од стране Филозофског факултета софијског Универзитета између 29. и 30. септембра, са радом Peripheries in contact. Watching foreign television in Romania in the 1980s.

Програм скупа

Балканолошки институт САНУ је објавио нову књигу из едиције посебних издања: Документи српских средњовековних владара у дубровачким збиркама: доба Немањића др Небојше Порчића. Књига доноси описе, издања текстова и коментаре 90 докумената српских владара из династије Немањића, као и 17 докумената невладарских чинилаца, који се према пореклу и/или месту чувања могу сврстати у састав дубровачког корпуса српске средњовековне документарне грађе. Поред тога, књига садржи две пратеће студије. Једна је посвећена историјском контексту у којем су документи настајали, то јест, односима између немањићке државе и дубровачке општине, а друга дипломатичким својствима владарских докумената, међу којима се може уочити неколико препознатљивих типова. На крају, приложене су 92 табле са колор снимцима обрађених јединица.

Будимпешта

Др Александра Ђурић Миловановић, научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовала је на годишњој радионици Materialising Religion in the Secret Police Archive:  Methodological, Ethical and Legal approaches to the Study of Religions in Secret Police Archives, која је одржана у Будимпешти од 10. до 11. септембра 2017. године. Радионицу су организовали Универзитетски колеџ Корк (University College Cork) и  ÁBTL - Historical Archives of the Hungarian State Security, уз финансијску подршку ERC пројекта „Hidden Galleries“. Др Ђурић Миловановић је представила рад “The Possibility of Research on Religious Minorities in the Secret Police Archives in the Former Yugoslavia”. Учесници скупа били су историчари и антрополози из Ирске, Румуније, Мађарске и Молдавије.

Програм радионице

Др Драгана Грбић, научна сарадница Балканолошког института САНУ, учествовала је на петнаестом међународном конгресу за грчку и римску епиграфику у Бечу (XVth International Congress of Greek and Latin Epigraphy Languages – Culture of Writing – Identities in Antiquity, 28th August – 1st September 2017) са радом New epigraphic finds from the Roman province of Dalmatia, у коауторству са Анамаријом Курилић, у оквиру секције Tituli Novi Latini

Програм скупа: https://epicongr2017.univie.ac.at/en/programme/

Балканолошки институт САНУ је објавио нову књигу из едиције посебних издања: Слободан Јовановић: Теорија др Бориса Милосављевића. Ауторова идеја водиља била је да до танчина истражи и обелодани оно што би се с разлогом могло назвати „генеалогијом духовног профила и теоријског становишта Слободана Јовановића“. Милосављевић изводи закључке на основу обимне домаће и стране архивске грађе и становиштâ изнетих у целокупном обимном опусу Слободана Јовановића, његовог оца Владимира Јовановића и читавог низа значајних и утицајних личности Србије XIX века. Стога први део Милосављевићеве књиге оцртава историју идеја и политичких догађаја у Србији, изнесену на нов и утемељен начин. Bелика пажња је посвећена многобројним детаљима који, у ствари, чине важан саставни део мозаика о Слободану Јовановићу. Размотрене су и Јовановићеве политичке и књижевне критике, као и језик и стил којим је писао.

Др Анамарија Сореску Маринковић, виши научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовала је на међународној конференцији 5th World Conference on Pluricentric Languages and their Non- Dominant Varieties, која је одржана од 13. до 16. јула 2017. године у Мајнцу, у организацији Универзитета „Johannes Gutenberg“ у Мајнцу. Др Сореску Маринковић, заједно са др Моником Хуцану, са Универзитета у Београду, је имала усмено излагање на енглеском језику под насловом Non-dominant varieties of Romanian in Serbia: the case of funeral inscriptions in Vojvodina and Eastern Serbia. Присутни су били лингвисти и социолингвисти из Европе, Азије, Африке и Јужне Америке, а научнице из Београда су биле позване да се укључе у радну групу о плурицентричним језицима, као стручњаци за румунски језик.

Програм скупа

Dusan T. BatakovicДраги пријатељи, 27. јуна 2017. године преминуо je др Душан Т. Батаковић. Био је историчар, професор, дипломата, директор Балканолошког Института САНУ, али пре свега наш пријатељ. Каже се да о историчарима најбоље говоре њихове књиге, а то је посебно тачно у случају Душана Т. Батаковића. Написао је и уредио преко двадесет књига, које су објављене на осам језика. Објавио је и неколико приређених издања историјских извора и готово непрегледан број научних радова. Детаљан попис свих његових научних дела, књига и текстова, дипломатских мисија у којима је учествовао и књижевних и научних часописа које је уређивао, замаглио би његову најважнију особину, ону по којој ће га пријатељи и сарадници памтити, огромну енергију која је пратила сваки његов подухват. Његови сарадници знају шта је све још желео да уради, за шта, нажалост, неће имати прилику. Наслеђе Душана Т. Батаковића нису само његови научни радови. Годинама је радио на успостављању веза између научника из земље и иностранства, различитих института и научних институција, али и између различитих генерација српских историчара. Његова канцеларија била је место безбројних састанака, не само са научницима његове генерације, већ и са студентима који су тек започињали своје каријере. За Душана Т. Батаковића историја није била само професија. Историја је за њега била страст. Велика библиотека, коју је деценијама правио, није била само библиофилски подухват, већ су у њој многе колеге проналазиле ретке књиге, важне за њихова истраживања. Душан Т. Батаковић остаће упамћен као човек чврстих принципа и јасних ставова, као луцидни саговорник и добронамерни критичар, као љубитељ рокенрола, а пре свега као добар друг. Иза др Душана Т. Батаковића остала је кћер Олга и син Марко. Сахрана др Душана Т. Батаковића одржаће се у петак 30. јуна у 13 часова на Новом гробљу у Београду.

Др Александра Ђурић Миловановић, научни сарадник Балканолошког института САНУ и ма Јована Колунџија, истраживач сарадник Балканолошког института САНУ, учествовале су на међународном научном скупу Patrimoniu și patrimonializare који је одржан од 22. до 23. јуна 2017. године у Араду (Румунија). Др Ђурић Миловановић изложила је  рад под насловом „Migraţiile comunităţilor confesionale şi patrimoniul material”, док је ма Колунџија представила рад под насловом „Наслеђе Стефана Тенецког у Сремској епархији“. Научни скуп окупио је учеснике из Румуније, Мађарске и Србије, а организатори скупа били су Жупанијско веће Арада и Центар за културу жупаније Арад. Радови представљени на скупу, буће публиковани у међународном зборнику радова идуће године.

Програм конференције

У оквиру петогодишњег пројекта Observer l’Observance. Diffusion, réseaux et influences des réformes régulières en Europe (fin XIVe – première moitié du XVIe siècle) при l’Ecole française de Rome, одржан је 9. и 10. јуна први међународни скуп у Клермон Ферану (Clermont – Ferrand) (Француска).  Др Валентина Живковић, виши научни сарадник Балканолошког института САНУ, као члан научног одбора пројекта Observer l’Observance, боравила је по позиву на скупу и председавала сесијом посвећеној историографији визуелне уметности и музике реформисаних просјачких редова у касном средњем веку.

Програм конференције