Вести

Др Дубравка Прерадовић, научна сарадница Балканолошког института, прва је лауреткиња наовоустановљене бијеналне награде “Александар Дероко“ коју додељује УК „Пароброд“ у за јединствен и аутентичан допринос култури на Општини Стари Град.

Др Прерадовић је награду добила за пројекат „Габријел Мије и истраживања старе српске архитектуре“ који чине изложба одржана у Галерији науке и технике САНУ, каталог изложбе и зборник научних радова.

Жири за доделу награде чинили су: Бранислав Митровић, академик и професор на Архитектонском факултету, проф. Растко Ћирић, илустратор и професор на Факултету примењених уметности и др Марина Павловић, историчарка архитектуре и заменица директора Завода за заштиту споменика културе града Београда.

Заједничка радионица српског и немачког тима билатералног пројекта „Језички пејзаж културне области Баната: дијахрона и синхрона перспектива“, који у пројектном циклусу 2020-2021 финансирају Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и Немачка служба за aкадемску размену (DAAD) (партнери: Балканолошки институт САНУ и Универзитет Фридрих Шилер у Јени), одржана је 13. јула 2021. у просторијама Балканолошког института. Радионици су присуствовали др Александра Саламуровић, виша научна сарадница Универзитета Фридрих Шилер у Јени и руководилац немачког тима, др Љубица Ђурић, доцент на Филолошком факултету у Београду, и сарадници Балканолошког института: др Анамарија Сореску Маринковић, виша научна сарадница и руководилац српског тима, др Светлана Ћирковић, виша научна сарадница, и МА Растко Ломпар, научни сарадник. У току састанка представљени и дискутовани су досадашњи резултати пројекта и договорена архивска и теренска истраживања, као и предавања која ће чланови српског тима одржати у октобру у Јени.

Након радионице обављена су теренска истраживања – 14. јула у Вршцу и 15. јула у насељу Ечка (општина Зрењанин). У овим мултиетничким и мултикултурним насељима др Анамарија Сореску Маринковић, др Александра Саламуровић, др Љубица Ђурић и др Светлана Ћирковић документовале су вишејезичне јавне натписе и надгробне споменике са циљем истраживања присуства/одсуства различитих језика у јавном простору. Документован теренски материјал ће бити депонован и доступан у Дигиталном архиву Балканолошког института САНУ и Дигиталном архиву издања САНУ.

Др Игор Вукадиновић, научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовао је на међународној научној конференцији "Being a Minority in Times of Catastrophe", која је одржана 25. и 26. јуна 2021. године у организацији Биркбек Универзиета у Лондону и Истраживачке групе за историју мањина. Др Игор Вукадиновић је представио своје истраживање на тему „The 1972 smallpox outbreak in Yugoslavia and the health status of the Albanian national minority in Kosovo“.

Др Александра Ђурић Миловановић, виша научнa сарадница Балканолошког института САНУ, учествовала је на међународноj конференцији „The Migration Conference 2021“, која је одржана онлајн од 6. до 10. јуна 2021. године у организацији Минг-Аи институтa (Лондон, Велика Британија). Др Ђурић Миловановић је представила коауторски рад са др Амџадом Салемом (Међународна федерација друштава Црвеног крста и Црвеног полумесецa из Женеве), под насловом The Role of Interreligious Dialogue and Outreach in Strengthening Social Inclusion in Europe: the case of Network for Dialogue. Конференција је окупила преко 500 учесника из целог света који се баве студијама миграција.

Др Борис Милосављевић, виши научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовао је на научном скупу под насловом Књижевност и култура у читању Слободана Јовановића (30. јун и 1. јул 2021) коју је организовао  Института за књижевност и уметност (Oдељење Српска књижевност и културна самосвест) у Београду (Зграда Вукове задужбине, Краља Милана 2). Др Борис Милосављевић имао је излагање под насловом Јовановићев појам културног обрасца. 

Програм скупа

Др Борис Милосављевић, виши научни сарадник Балканолошког института САНУ, др Марија Васиљевић, научна сарадница Балканолошког института САНУ и мср Милена Давидовић, истраживач сарадник Балканолошког института САНУ, учествовали су на Седмој националној конференцији византолога (22–25. јун 2021), коју организује Српски комитет за византологију у сарадњи са Византолошким одбором САНУ и Византолошким институтом САНУ. Др Борис Милосављевић имао је излагање под насловом Методолошка питања у истраживању византијске философије, излагање др Марије Васиљевић носило је наслов Српско царство као део „историје света“ а мср Милена Давидовић излагала је „Царски” скрипторијуми: српска писменост у доба Српско-грчког царства.

Програм конвенције

Др Борис Милосављевић, виши научни сарадник Балканолошког института САНУ, добио је Награду града Београда – Деспот Стефан Лазаревић за друштвене и хуманистичке науке за 2020. за књигу Београдски родослови, која је објављена у издању Балканолошког института САНУ 2020. године. Комисија за доделу награда за друштвене и хуманистичке науке донела је једногласну одлуку о додели награде, коју су Милосављевићу уручили градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић и председник Скупштине града Београда Никола Никодијевић. Свечано уручивање награда одржано је у оквиру Дана Београда у Сава центру 19. априла 2021, на годишњицу предаје кључева београдске тврђаве кнезу Михаилу 1867. године. Од ове године Награда града Београда, која је заменила Октобарску награду, носи назив Награда града Београда – Деспот Стефан Лазаревић и сви награђени, поред дипломе, добили су и статуту деспота Стефана

Научна сарадница Балканолошког института САНУ др Драгана Ђурић је учествовала на научној конференцији Заштита, очување и афирмација српског културног наслеђа на Косову и Метохији у организацији Српске академије наука и уметности, 1–2. јуна 2021. године. Др Ђурић је поднела реферат на тему „Обредне поворке вучари на Косову и Метохији као део нематеријалне културне баштине“.

Научна сарадница Балканолошког института САНУ др Драгана Ђурић одржала је, 1. јуна 2021. године преко платформе zoom, предавање на тему „Дани у недељи у народној култури Јужних и Источних Словена с посебним освртом на култ животиња“, на позив Института за етнологију и фолклористику из Загреба. У оквиру трибине поменутог Института и пројекта Културна анималистика: интердисциплинарна полазишта и традицијске праксе, др Ђурић је представила своју монографију о данима у недељи, посебну пажњу поклонивши и народним представама, веровањима и односу према животињама везаним за одређене дане.

Дводневни међународни научни скуп „Семиотички пејзажи југоисточне Европе“ (Semiotic Landscapes of Southeastern Europe) одржан је 28–29. маја 2021. године у Мојзеовој палати, на острву Црес у Хрватској и у „онлајн“ формату, у организацији Хумболтовог универзитета у Берлину и Центра за напредне студије југоисточне Европе Универзитета у Ријеци. На скупу су учествовале сараднице Балканолошког института САНУ. Виша научна сарадница Анамарија Сореску-Маринковић је представила коауторски рад с др Александром Саламуровић (Универзитет у Јени) под насловом „Језички пејзаж руралног Баната: могућа типологија“.  Виша научна сарадница Марија Мандић је представила коауторски рад с проф. Јеленом Филиповић (Филолошки факултет Универзитета у Београду) „Суботица – мањинска престоница у Србији. Сукобљени и усклађени културни и семиотички пејзажи и идеологије“.