Вести

Балканолошки институт САНУ, у сарадњи са Архиепископијом охридском и Митрополијом скопском, објавио је нову књигу у едицији својих посебних издања: ”Фреске Марковог манастира”, аутора др Марке Томић Ђурић, научног сарадника Балканолошког института САНУ. Монографија је посвећена једном од тематски најразвијенијих, идејно најсложенијих и уметнички најзначајнијих целина српског зидног сликарства из друге половине XIV столећа, чији су ктитори српски краљ Вукашин (1365–1371) и његов син Марко (1371–1395). Живопис цркве Светог Димитрија (1376/1377) одликује спој традиционалних и сасвим оригиналних тема, иконографских образаца и програмских замисли, заснованих на богословским учењима, утканим у литургијске текстове, посебно у црквено песништво. Богато илустрована и ликовно опремљена монографија представља заокружен истраживачки подухват у којем се на методолошки савремен начин сагледавају и тумаче питања везана за живопис цркве Светог Димитирија у Сушици. Структуру књиге у великој су мери одредиле слојевитост иконографије зидног сликарства епохе Палеолога и доследна примена основних методолошких усмерења која почивају, с једне стране, на теренском раду и темељно проученим писаним изворима, а с друге, на потпуном увиду аутора у релевантну научну литературу, као и актуелне проблеме светске византологије. Књига доноси мноштво новина и значајно проширује наша знања не само о сликарству католикона Марковог манастира, већ и о уметничким појавама и ликовним одјецима владарске идеологије, литургије и богословских идеја и у источнохришћанском сликарству позног средњег века.

Одржана је 51. годишња конвенција Удружења за славистичке, источноевропске и евроазијске студије (ASEEES), од 23. до 26. новембра 2019, у Сан Франциску. На конвенцији су учествовале Марија Мандић, Анамарија Сореску Маринковић и Александра Ђурић Миловановић, више научне сараднице Балканолошког института САНУ. Марија Мандић организовала је панел под називом Belief in One Nation, One Language, на коме је представила рад Minority Language Ideology in Habsburg Lands: The Case of Serbian Ethno-Confessional Schools; панел је водила Александра Ђурић Миловановић. Александра Ђурић Миловановић је представила рад Seeking for the Freedom of Belief: Religious Minorities as Refugees in Yugoslavia у оквиру панела Allies, Adversaries and in Between: Religious Groups and Socialist Yugoslavia’s Foreign Policy. Анамарија Сореску Маринковић учествовала је с радом Minority Languages Gone Digital: The Case of Bayash Romanian на панелу Minority Languages: Identities, Ideologies, and Implications.

Програм скупа

Др Светлана Ћирковић, виша научна сарадница, и др Мирјана Мирић, научна сарадница Балканолошког института САНУ, учествовале су на научној конференцији Допринос Радета Ухлика лингвистици и култури Рома, са излагањима „Датив присности“/„Датив срдачности“ у радовима Радета Ухлика (Ћирковић) и Балканизми у радовима Радета Ухлика (Мирић). Конференција је одржана 22. новембра 2019. у Српској академији наука и уметности у Београду, у организацији Одбора за проучавање живота и обичаја Рома САНУ.

Програм скупа и апстракти

Др Анамарија Сореску Маринковић, виши научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовала је, између 15. и 17. новембра 2019, на међународној научној конференцији 100 година загребачке романистике: традиција, контакти, перспективе. Организатори ове јубиларне конференције су били Одсек за романистику и Одсек за италијанистику Филозофског факултета Универзитета у Загребу, а учествовало је више од двеста научника из Европе и Америке, који су излагали у осам паралелних секција, на свим романским језицима. Др Сореску Маринковић је имала излагање на румунском језику под насловом Daj Nostri în era digitală. Practici plurilingve și folosirea românei pe rețelele de socializare ale băieșilor (Daj Nostri у дигиталном добу. Вишејезичке праксе и коришћење румунског језика на друштвеним мрежама Бањаша).

Програм конференције

Др Драгана Николић учествовала је на конференцији International Workshop in Epigraphy and Sigillography, која је одржана 28.-30.10.2019 у Шумену и Великом Преславу. Скуп је организовао Универзитет у Софији Св. Климент Охридски у оквиру оквирног програма „Културноисторическо наследство, национална памет и обществено развитие“ у сарадњи са Универзитетом у Шумену “Епископ Константин Преславски”.

www.uni-sofia.bg

Програм скупа

Др Драгана Николић, научна сарадница Балканолошког института САНУ, учествовала је на конференцији Примена слободног софтвера и отвореног хардвера ("Applicaton of Free Software and Open Hardware") (PSSOH) која је одржана 26. октобра 2019 на  Електротехничком факултету Универзитета у Београду

Програм скупа

Apstrakt

Вест

Др Драгана Николић учествовала је на научном скупу “Defending the polis - defending the Empire. The ancient Greek and Roman military strategy and inscriptions International Epigraphic Roundtable – University of Debrecen”, који је одржан October 17-18. октобра при регионалном комитету Мађарске академије наука, а у организацији Универзитета у Дебрецину (др П. Форишек, проф. др Ј. Пизо). На скупу је одржала предавање под насловом “Roman Military Strategy in the Iron Gates in the Light of Epigraphic Evidence”.

Програм скупа

МА Растко Ломпар, истраживач приправник Балканолошког института САНУ, учествовао је на конференцији Међународне асоцијације за компаративне студије фашизма, која је одржана на Универзитету у Упсали (Шведска) од 25. до 27. септембра 2019. године. У оквиру конференције, Растко Ломпар представио је рад под насловом “Gangrenous Tissue Must be Removed!: Violence as the Vessel of Social Transformation in the Ideology of the Yugoslav National Movement ZBOR". Конференција је окупила преко 50 учесника из целог света и најзаначајнији је међународни скуп из области историје фашизма.

Марија Мандић, виша научна сарадница Балканолошког института САНУ, заједно с Krisztinом Rácz (Универзитет у Ослу), одржала је предавање на Универзитету у Ослу, 13.09.2019, под насловом „Reverse Integration: Hungarian as the Language of the Social Environment in Socialist Yugoslavia“. Предавање је одржано у склопу међународног пројекта „Испитивање граница (транс)националног: империјално наслеђе, транснационалне књижевне мреже и вишејезичност у Средњој и Источној Европи (2018–2021)“, који спроводе Балканолошки институт САНУ и Одсек за књижевност, регионалне студије и европске језике Универзитета у Ослу, а који финансира Норвешки истраживачки савет.

Др Валентина Живковић, виша научна сарадница Балканолошког института САНУ, учествовала је у организацији великог светског конгреса под окриљем Comité International d'Histoire de l'Art (CIHA) а који се од 1. до 6. септембра 2019. године одржавао у Фиренци На конгресу под називом Motion: Transformation, В. Живковић је заједно са колегом Ђузепеом Каприотијем (Giuseppe Capriotti), професором Универзитета у Мачерати, организовала и председавала првом сесијом The Mystical Mind as a Divine Artist: Visions, Artistic Production, Creation of Images through Empathy. Циљ сесије био је да покрене анализу односа менталних и визуелних слика које паралелно постоје у оквиру хагиографских и иконографских описа визија хришћанских мистика у време касног средњег и раног новог века. На сесији су говорили  истакнути стручњаци из ове области: Alessandra Bartolomei Romagnoli, Claudia Cieri Via, Philippe Morel, Michele Bacci, Lauro Magnani, Sergi Sancho Fibla, Raffaele Argenziano, Gia Toussaint.  Будући да је циљ међународног конгреса да успостави дијалог између различитих култура, организатор је предложио да корак у овом правцу пружe професори из Токија: Akira Akiyama у својству трећег председавајућег сесијом и Teruaki Matsuzaki као излагач.

Програм конгреса 

Телевизијски извештај на RAI о конгресу налази се од 6.10 до 8.10 минута на линку:
https://www.rainews.it/tgr/toscana//notiziari/video/2019/09/ContentItem-5686a804-c3ec-4cab-8921-6d41b3e86b15.html