Вести

Конференција 14th International Conference on Romani Linguistics у организацији Балканолошког института САНУ и Одбора за проучавање живота и обичаја Рома САНУ одложена је за 2021. годину. Како би се премостио временски размак од 2018. године, када је у Паризу одржана 13. конференција, у организацији Балканолошког института организован је онлајн конференцијски састанак 10. и 11. септембра 2020. године. На састанку је 18 европских истраживача информативно представило своја истраживања из области фонолошког, морфолошког и синтаксичког нивоа граматичке структуре ромског језика, језичких контаката, као и у интердициплинарним областима попут социолингвистике, језичких репертоара, историје истраживања ромског језика. Светлана Ћирковић, виши научни сарадник, и Мирјана Мирић, научни сарадник Балканолошки институт САНУ, учествовале су са два коауторска излагања: Serbian Loanwords in Romani-speaking children’s narratives и Balkan features in the Gurbet Romani in Eastern Serbia, која су покрила домене језичких контаката и балканске лингвистике.

Информације о конференцији доступне су на сајту: romanilinguistics2020.rs

Програм онлајн конференцијског састанка

У оквиру едиције Посебна издања Балканолошког института САНУ објављена је књига Легати pro anima. Тестаменти Которана (1326–1337) ауторке др Валентина Живковић, више научне сараднице Балканолошког института САНУ. У питању је заокружена студија тестаментарног даривања за спас душе заснована на узорку од 74 тестамента настала у раздобљу од 1326. до 1337. године у Котору. У студији, првој такве врсте у домаћој средини, легати су типолошки класификовани у четири категорије (комеморативни, каритативни, легати ad pias causas, даривања pro male ablatis), дајући ауторки основу за продубљену анализу низа феномена својствених раздобљу средњег века. 

У оквиру едиције Посебних издања, Балканолошки институт САНУ објавио је књигу Дробета, римски град на Дунаву ауторке др Драгане Николић, научне сараднице Балканолошког института САНУ. Претежно на основу епиграфске грађе, књига даје заокружен приказ историје једног од важних римских градова у Подунављу, који се налазио у Ђердапу, на левој обали Дунава, на месту данашњег румунског града Турну Северина, а у римско доба на граници двеју провинција, Дакије и Горње Мезије, које је на том месту повезивао чувени мост цара Трајана.

Др Александра Ђурић Миловановић, виша научнa сарадница Балканолошког института САНУ, на позив Trinity Hall – University of Cambridge, одржала је гостујуће предавање 27. 02. 2020. године. Предавање др Ђурић Миловановић под насловом “With the Bible in their hands across the Atlantic: The Dynamics of Emergence and Migration of the Nazarenes from Austria-Hungary to the New World ”, организовано је у оквиру Cambridge New Habsburg Studies Network.

Милена Давидовић, истраживач приправник Балканолошког института САНУ, учествовала је на међународној конференцији Humboldt-Kolleg 2020 Probleme Mittelalterlicher Überlieferung und Textkritik: Europäische Philologien im Vergleich, коју су од 27. до 29. јануара 2020. године у Венецији организовали Хумболт фондација и Одсек за лингвистичке и компаративне студије културе  Универзитета у Венецији. Наслов излагања био је A few features about unexplored manuscript (Ćorović 31, The University Library Svetozar Marković, Belgrade) and its edition.

Програм конференције

Валентина Живковић, виши научни сарадник, и Огњен Крешић, истраживач сарадник Балканолошког института САНУ, учествовали су у раду школе Islamic Heritage in Europe, коју су између 14. и 16. јануара 2020. године у Гранади и Кордоби организовали: Национални универзитет за студирање на даљину, Одељење за историју уметности Универзитета у Гранади и Школа за арапске студије у Гранади. Валентина Живковић је била предавач и водила је панел The image of Islam in the Visual Culture, док је Огњен Крешић као студент учествовао у раду панела Islamic Architecture in Europe. Школа је организована у оквиру COST акције Islamic Legacy: East, West, North, South of the Mediterranean (1350–1750).

Огњен Крешић, истраживач сарадник Балканолошког института САНУ, учествовао је на међународној конференцији Visible and Invisible Borders between Christians and Muslims in the Early Modern World, коју су у Будимпешти организовали Центар за студије источног Медитерана Централноевропског универзитета и Истраживачки центар за хуманистику Мађарске академије наука у трајању од 10. до 11. јануара 2020. године. Наслов излагања био је Monks without Borders – Building Cultural and Religious Networks between the Ottoman and the Habsburg Empires in the 18^th Century.

Балканолошки институт САНУ, у сарадњи са Архиепископијом охридском и Митрополијом скопском, објавио је нову књигу у едицији својих посебних издања: ”Фреске Марковог манастира”, аутора др Марке Томић Ђурић, научног сарадника Балканолошког института САНУ. Монографија је посвећена једном од тематски најразвијенијих, идејно најсложенијих и уметнички најзначајнијих целина српског зидног сликарства из друге половине XIV столећа, чији су ктитори српски краљ Вукашин (1365–1371) и његов син Марко (1371–1395). Живопис цркве Светог Димитрија (1376/1377) одликује спој традиционалних и сасвим оригиналних тема, иконографских образаца и програмских замисли, заснованих на богословским учењима, утканим у литургијске текстове, посебно у црквено песништво. Богато илустрована и ликовно опремљена монографија представља заокружен истраживачки подухват у којем се на методолошки савремен начин сагледавају и тумаче питања везана за живопис цркве Светог Димитирија у Сушици. Структуру књиге у великој су мери одредиле слојевитост иконографије зидног сликарства епохе Палеолога и доследна примена основних методолошких усмерења која почивају, с једне стране, на теренском раду и темељно проученим писаним изворима, а с друге, на потпуном увиду аутора у релевантну научну литературу, као и актуелне проблеме светске византологије. Књига доноси мноштво новина и значајно проширује наша знања не само о сликарству католикона Марковог манастира, већ и о уметничким појавама и ликовним одјецима владарске идеологије, литургије и богословских идеја и у источнохришћанском сликарству позног средњег века.

Одржана је 51. годишња конвенција Удружења за славистичке, источноевропске и евроазијске студије (ASEEES), од 23. до 26. новембра 2019, у Сан Франциску. На конвенцији су учествовале Марија Мандић, Анамарија Сореску Маринковић и Александра Ђурић Миловановић, више научне сараднице Балканолошког института САНУ. Марија Мандић организовала је панел под називом Belief in One Nation, One Language, на коме је представила рад Minority Language Ideology in Habsburg Lands: The Case of Serbian Ethno-Confessional Schools; панел је водила Александра Ђурић Миловановић. Александра Ђурић Миловановић је представила рад Seeking for the Freedom of Belief: Religious Minorities as Refugees in Yugoslavia у оквиру панела Allies, Adversaries and in Between: Religious Groups and Socialist Yugoslavia’s Foreign Policy. Анамарија Сореску Маринковић учествовала је с радом Minority Languages Gone Digital: The Case of Bayash Romanian на панелу Minority Languages: Identities, Ideologies, and Implications.

Програм скупа

Др Светлана Ћирковић, виша научна сарадница, и др Мирјана Мирић, научна сарадница Балканолошког института САНУ, учествовале су на научној конференцији Допринос Радета Ухлика лингвистици и култури Рома, са излагањима „Датив присности“/„Датив срдачности“ у радовима Радета Ухлика (Ћирковић) и Балканизми у радовима Радета Ухлика (Мирић). Конференција је одржана 22. новембра 2019. у Српској академији наука и уметности у Београду, у организацији Одбора за проучавање живота и обичаја Рома САНУ.

Програм скупа и апстракти