Вести

Др Марија Мандић је учествовала на 24. светскoј конвенцији Удружења за студије национализма (Association for the Study of Nationalities – ASN), 2–4.05.2019, на Харимановом институту на Колумбија универзитету у Њујорку. На скупу је представила коaуторски рад (с Кристином Рац) „In Search of (Unequal) Symmetries: Remembering Hungarian as the Language of the Social Environment in Socialist Yugoslavia“.

Програм конференције

Др Марија Мандић је учествовала на међународном скупу „Spaces In Between (Köztes terek / Spaţii intermediare)“, на Универзитету Трансилванија (Мијеркура Чук / Чиксереда, Румунија) од 26. до 27. априла 2019. На скупу је представила два коауторска рада (с Александром Крелом) „Multilingualism in Ethnic Mimicry: Language Use of the Banat German Speakers in the Aftermath of World War II“ и (с Кристином Рац) „Language of the Social Environment in the Context of Habsburg Educational Policy“.

 

Програм конференције

Др Александра Ђурић Миловановић,  виша научнa сарадница Балканолошког института САНУ, на позив Факултета за књижевност, теологију и историју, Западног универзитета у Темишвару, одржала је гостујуће предавање 19. априла 2019. године. Предавање др Ђурић Миловановић под насловом “Studying Religious Minorities and Eastern Europe and the Role of Interreligious Dialogue”, организовано је у оквиру мастер програма Literature and Culture: Romanian Contexts, European Contexts.  

Др Александра Ђурић Миловановић,  виша научнa сарадница Балканолошког института САНУ, учествовала је 11. до 13. априла 2019. године на првом регионалном сусрету у организацији Регионалне религиолошке мреже - Факултета за друштвене науке (Fakulteta za družbene vede) Универзитета у Љубљани.  Др Ђурић Миловановић је учествовала на округлом столу „Položaj in vloga religije in njenega preučevanja v  sodobni družbi“. Учесници округлог стола били су социолози и антрополози религије из Словеније, Хрватске, Македоније, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Србије.

slika Kolloquium

Др Валентина Живковић, виша научна сарадница Балканолошког института САНУ, учествовала је на међународној научној конференцији Visual Representations of Healthy and Diseased Bodies in the Early Modern Period (1450–1750) у Минхену (од 28. до 30. марта) по позиву организатора скупа др Михаела Штолберга, професора историје медицине са Универзитета у Вирцбургу. Др Живковић је имала излагање под насловом Plague Imagery and Reactions to the Plague in Istria: the Church of St. Roch in Draguć. Циљ конференције је успостављање дијалога између историчара уметности и историчара науке, с тежњом да се приступ теми ослободи истраживања „болести“ с ретроспективне тачке гледишта и нагласи потреба анализе писаних и визуелних извора у терминима Галенове теорије медицине. Конференција представља наставак рада започетог у децембру 2017. године у Италији, када је у организацији Monash University Prato Centre одржан скуп под насловом Representing Infirmity: Diseased Bodies in Renaissance and Early Modern Italy.

Програм скупа

Др Светлана Ћирковић, виша научна сарадница, и др Мирјана Мирић, научна сарадница Балканолошког института САНУ, учествовале су на међународној научној конференцији XLVIII Международнaя филологическaя научная конференция, са излагањима Use of the Evaluative Dative Reflexive 'si' in the Timok and Lužnica Vernaculars in Eastern Serbia (Ћирковић) и Areal analysis of the complementizer da omission in the Prizren-Timok dialectal area of the Serbian language (Мирић). Конференција је одржана од 17. до 28. марта 2019. у Санкт Петербургу (Русија), у организацији Филолошког факултета Санктпетербуршког државног универзитета. Међународна конференција окупила је бројне истраживаче из Русије и других европских земаља.

Програм скупа

Др Мирослав Марић, научни сарадник Балканолошког института САНУ боравио је у Тибингену, по позиву Универзитета у Тибингену на научној конференцији „LBK & VINČA Formation and Transformation of Early Neolithic Lifestyles in Europe in the second half of the 6th millennium BC“. Том приликом одржао је презентацију под називом The Tisza divide. The missing late Neolithic transformation in the north Bačka region of Serbia. На конференцији је од 21 до 23. марта 2019. учествовало више од 40 предавача из целе Европе.

Из штампе је изашла 49. свеска годишњака Балканолошког института БАЛКАНИКА

 

 

Др Александра Ђурић Миловановић, виша научнa сарадница Балканолошког института САНУ, учествовала је 04. до 06. марта 2019. године на годишњој међународној конференцији Европске академије за религију у Болоњи (Италија). Др Ђурић Миловановић је учествовала на панел дискусији у организацији Центра за интеррелигијски и интеркултурни дијалог из Беча, под насловом: Dialogue as an Approach to Social Inclusion of Migrants and Refugees: Theoretical Framework. Конференција је окупила преко хиљаду учесника широм света.

 

Програм скупа

Из штампе је изашло ново издање на енглеском језику семиналног дела Владимира Ћоровића Односи између Србије и Аустро-Угарске у XX веку. Ово је заједнички издавачки подухват Архива Југославије, Балканолошког института САНУ и Хуверове институције

(Станфорд универзитет у Калифорнији) под уредништвом Милана Терзића и Војислава Павловића, директора две првоименоване институције. Ћоровићева књига је, као што је стручној јавности познато, написана средином тридесетих година прошлог века као
реакција на пропагандна настојања да се Србија окриви за избијање Првог светског рата. Због међународне ситуације обележене успоном нацистичке Немачке тада, а потом због
проскрибованости Ћоровића као аутора под Титовим комунистичким режимом после Другог светског рата, српско издање књиге је угледало светло дана тек 1992. године.
Делимични превод на енглески, урађен још тридесетих година од стране југословенског дипломате Стојана Гавриловића, остао је сасвим заборављен међу богатим рукописним фондом Хуверове институције све док га покојни директор Балканолошког института
Душан Т. Батаковић није пронашао и решио да покуша да га коначно објави. До остварења ове намере било је потребно много труда да би се кориговао постојећи превод
прва два дела књиге, превео трећи део и урадиле најнужније корекције у тексту, чега се подухватио Драган Бакић, научни сарадник Балканолошког института. Због изузетног значаја волуминозне Ћоровићеве студије, непревазиђене до наших дана, њене необичне судбине која је сама по себи сведок бурних времена, као и омажа незаборављеном проф. Батаковићу који је иницирао читав подухват, наш институт има велико задовољство да преда енглески текст дела на увид светској читалачкој публици.