Вести

Др Владимир П. Петровић, виши научни сарадник Балканолошког института САНУ организовао је 25. новембра 2016., Међународни научни округли сто под покровитељством Универзитета Бордо-Монтењ (Université Bordeaux – Montaigne) са називом: Routes, fleuves et habitat groupé aux cœur des Balkans. Поднео је усмено излагање под насловом: Les bornes milliaires de la Mésie Supérieure : Contribution à la chronologie des voies et à l'interprétation des itinéraires romains.

http://www-ausonius.u-bordeaux3.fr/index.php/evenements/colloques-et-journees-d-etudes

Програм

Др Владимир П. Петровић, виши научни сарадник Балканолошког института САНУ учествовао је 15. новембра 2016., на Међународном научном округлом столу у организацији института Озонијус (Institut Ausonius) из Бордоа под називом: La route antique et medievale: nouvelles approches, nouveaux outils. Поднео је усмено излагање под насловом: La voie romaine Timacum Minus – Pautalia : les contacts entre la Mésie Supérieure et la Thrace d'après les recherches archéologiques et les sources écrites.

Програм

Др Александра Ђурић Миловановић, научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовала је на међународном скупу „Return Migration and Social Change” који је одржан 11. и 12. новембра 2016. године на Универзитету Бабеш Болаји у Клужу (Румунија). Организатори скупа били су Центар за компаративно истраживање миграција, Факултет политичких наука Универизитета Бабеш Болаји из Клужа и Рур-Универзитет из Бохума (Немачка). Александра је представила коауторски рад са др Мирчом Мараном, “You go there, where God calls you”: Religion and Return Migration of Romanian neo-Protestants in Serbia”.  Радови са скупа биће објављени у међународном зборнику на енглеском језику.

Програм скупа

Др Војислав Г. Павловић, виши научни сарадник  Балканолошког института САНУ, учествовао је на међународном научном  скупу La Guerra di Cadorna 1915-1917, који је одржан од 2. до 4. новембра у организацији Универзитета у Трсту. Др Павловић је овом приликом представио рад под насловом: L’esodo dell’escerito serbo attaverso l’Albania nel quadro dei rapporti alleati 1916-1916.

Програм скупа

Крв

Зборник Крв: књижевност, култура (ур. Мирјана Детелић и Лидија Делић) четврти је – и последњи – у низу темата иницијално инспирисаних анималистичким студијама које су, у оквирима студија културе и категорија моћи, репрезентације и другости, на новим основама почеле да проучавају животиње. Идеја овог уредничког прегнућа била је да се у интерференцији различитих хуманистичких дисциплина животиње везане за основне просторне координате (горе : доле) и основне природне елементе (ваздух : земља : вода : ватра) представе и анализирају у различитим врстама уметности и различитим културним стратусима. Супституирајући ватру сродним симболичким елементом и одустајући од животиња као обједињујућег фактора (не и од животиња као теме!), уреднице су одлучиле да се у овом последњем темату окрену мотиву крви у миту, фолклору, уметностима и култури најшире. Књига која је пред нама оправдала је, чини се, овакав избор. Истраживачке теме покриле су широк распон култура, и у синхроној и у дијахроној пројекцији, широк опсег жанрова (усмених, писаних, филмских), начињен је својеврстан пресек кроз „историју идеје“ о крви у језичком, митском и историјском памћењу, разматране су неке од кључних фигура везаних за фолклор, књижевност и филм, иницијално везаних за простор Балкана (вампири, Дракула). Различитим методолошким захватима битно је разуђена слика о сферама у којима крв фигурира као стабилан симбол и начинима на који она функционише у систему културе – интерференција са другим симболима (вино), позиционирање у антиномији дух : тело (месо), импликације сродства, греха, кривице, злочина (над људима и животињама), савести, институционализовање у обичајној (крвна освета) и судској пракси (суд крви). Атрибуција („црна крвца“), фразеологија, псовке и сродни слојеви језичког идиома петрифицирали су, као и митско-фолклорни наративи, архаичне представе и на сасвим особен начин показали на који се начин крв укључује у шири концепт људске когниције.

Садржај

Др Анамарија Сореску Маринковић, научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовала је на међународном скупу „Миграције и расељавања на Балкану“, одржаном 4. и 5. новембра 2016. године у Познању. Организатори скупа су били Комисија за балканске студије Пољске Академије наука и Историјски нститут Универзитета „Адам Мицкијевић“ у Познању. Др Сореску Маринковић је имала усмено излагање на енглеском језику под насловом Contemporary Romanian Migration to Serbia: Stages, Actors, Reasons.

Програм скупа

Владимир В. Михајловић, истраживач сарадник Балканолшког института САНУ, учествовао је на међународном научном скупу „Histories of Archaeology in the Graeco-Roman World“ одржаном 20. и 21. октобра 2016. у Риму (Италија), у просторијама Шведског института за класичне студије у Риму (Svenska Institutet i Rom), а у организацији Истраживачке мреже за историју археологије (Histories of Archaeology Research Network – HARN). На скупу који је окупио научнике из читаве Европе, али и са других континената, Владимир В. Михајловић представио је рад: „Dual Periphery: Roman Heritage in Bosnia and Herzegovina during the Austro-Hungarian Rule“. Упоредо са учешћем на конференцији, Владимир В. Михајловић је провео недељу дана као резидент Међународног интердисциплинарног института (The International Interdisciplinary Institute).

Програм скупа

Др Сања Лазаревић Радак, научна сарадница Балканолошког института САНУ, учествовалa je на Петој међународној конференцији Групе за студије ангажованости Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду: Politics of Enmity: Can Nation Ever Be Emancipatory? одржаној од 26. до 28. септембра 2016. године у Коларчевој задужбини у Београду, на којој је са др Андрејем Митићем представила реферат Symbolic Geography and Anthropomorphization of a Nation: The Ottoman Empire and Turkey in English and American Travelogues (1840–1921)“.

Програм конференције

Књига абстракта

Др Анамарија Сореску Маринковић, научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовала је на годишњем скупу „Gypsy Lore Society“ и Међународној конференцији ромске студије, који су одржани између 14. и 16. септембра 2016. године у Стокхолму (Шведска). Скуп је организовао Центар за балтичке и источноевропске студије Содерторн Универзитета у Стокхолму. Др Сореску Маринковић је имала усмено излагање под насловом Роми Габори у Србији: звучни пејзаж Адвентистичке Цркве.

Програм конференције

Владимир В. Михајловић, истраживач сарадник Балканолшког института САНУ, учествовао је на међународном научном скупу „22nd Annual Meeting of the European Association of Archaeologists“ одржаном од 31. августа до 3. септембра 2016. у Виљнусу (Литванија), у организацији Европске асоцијације археолога (European Association of Archaeologists). На скупу који је окупио делагате из читаве Европе, али и са других континената, Владимир В. Михајловић коорганизовао је сесију: „Archives and archaeology – sources from the past, tools for the future“.

Програм скупа