Вести

The Balkans in the Cold War. Balkan Federations, Cominform, Yugoslav-Soviet conflict

Из штампе је изашао зборник радова на енглеском језику: The Balkans in the Cold War. Balkan Federations, Cominform, Yugoslav-Soviet conflict, под уредништвом Војислава Г. Павловића. Зборник је посвећен истраживањима историје Хладног рата на Балкану. Чланци српских, руских и финских истраживача померају хронолошке оквире Хладног рата тражећи његове корене у стратегијама сукобљених страна током грађанског рата у Југославији и у њиховим односима са силама чланицама савезничке антинацистичке алијансе. Темељи проблема и појава који ће обележити историју Хладног рата на Балкану, као што су пројекти балканских федерација и однос партизанског покрета  и Стаљина, постављени су још током рата. Они добијају облик блоковске конфронтације током сукоба на западним границима комунистичке Југославије и северним границама Грчке чак и пре него што је Винстон Черчил, у свом познатом говору у Фултону у Мисурију, први пут указао на постојање гвоздене завесе на Истоку.
Хладни рат не само да је на Балкану почео раније него у другим деловима Европе, него је имао своје регионалне посебности. Сукоб два облика стаљинизма,  југословенског и совјетског, обележио је историју комунистичког покрета у другој половини  XX века. Изгон југословенских комуниста из совјетског блока приморао их је да се окрену западном блоку, са којим је успостављена економска и војна сарадња. Нова спољнополитичка оријентација наметнула је нову стратегију спољне политике, али и идеолошку, ако и не стварну, реформу постојећег стаљинистичког система. Сукоб  између Москве и Београда условио је да и југословенски суседи, пре свих Мађарска, Бугарска и Албанија, поштујући принцип комунистичке солидарности, дају свој пун допринос сукобу са југословенским комунистима. Судбина Коминформа, форума који је и био основно средство осуде Београда, најбоље осветљава исход овог сукоба. После успостављања односа између совјетске и југословенске партије и државе, Коминформ је угашен.

Зборник је настао током сарадње Балканолошког института САНУ и Института за словенске студије Руске академије наука, а у оквиру заједничких пројеката Српске и Руске академије наука

  САДРЖАЈ
Жива реч

Жива реч је зборник радова у част дописног члана САНУ проф. др Наде Милошевић Ђорђевић и заједничко издање Балканолошког института САНУ и Филолошког факултета Универзитета у Београду. Уредници су др Мирјана Детелић (Балканолошки институт САНУ) и проф. др Снежана Самарџија (Филолошки факултет Универзитета у Београду). Осим кратке биографије и исцрпне библиографије проф. Милошевић Ђорђевић, зборник доноси 38 оригиналних научних радова из области теорије и историје књижевности, антропологије, етнологије, лингвистике, етнолингвистике и студија културе. Прилози су објављени на језицима на којима су писани (енглески, немачки, српски) и опремљени стандардним научним апаратом (апстракт, резиме, библиографија).

  САДРЖАЈ
Култ Бахуса на централном Балкану

Култ Бахуса на централном Балкану. I – IV век, Сање Пилиповић ново је издање Балканолошког института САНУ.
Предмет истраживања представља култ Бахуса (Диониса, Либера) на централном Балкану, то јест на територији римске провинције Горњe Мезијe и потом касноантичких провинција на истој територији, простору на коме се данас највећим делом простире Република Србија.
Сложеност култа на овом простору огледа се како у погледу настанка, развоја и дисперзије култа, тако и у предиспозицијама за његово прихватање од аутохтоног становништва. Нека племена су кроз interpretatio graeca могла да прихвате култ Диониса, док су друга пак у време римске доминације, кроз идеју interpretatio romana, прихватала култ Бахуса, односно Либера, али не у дионизијској варијанти оргијастичке светковине, већ као преобраћено епихорско божанство хтонског, чак војничког карактера. С друге стране, источни део провинције је био изложен утицајима из суседне Тракије и управо се на том простору, у поштовању бога Сабазија – често асимилованог Дионису – препознаје imitatio orientalis Диониса.
Истраживање је показало је Бахус поштован као божанство плодности, вегетације, вина и виноградарства, али и као патрон плодности земље надземне и подземне, а потврђује и његов ијатрички аспект и фунерални контекст. Поштоваоци овог божанства су имали различито порекло и социјални статус. Поред мушкараца, потврђене су и жене. Однос Дионисовог култа и царске идеологије истраживан је на примеру касноантичке виле у Гамзиграду.
Посебан део књиге чини каталог археолошких предмета (вотивни олтари, камена и бронзана скулптура, утилитарни предмети, накит etc.) са основним подацима, праћен обимним илустрованим делом, фотогафијама и географским картама.

Стари Грци

Из штампе је изашла књига др Ивана Јордовића Стари Грци. Портрет једног народа у заједничком издању Завода за уџбенике и Балканолошког института САНУ. Српска читалачка публика заинтересована за стару Грчку до сада је била упућена било на дела страних писаца на њиховим језицима или на малобројна дела одабраних страних аутора преведена на српски језик. Ако се изузме Константин Бојић и његова Повестница грчког народа из далеке 1843. године, није постојала ниједна књига домаћег аутора која на свеобухватан начин третира историју ове драматично важне цивилизације. Монографија Стари Грци. Портрет једног народа управо је попунила ту празнину. У овој студији је не само коришћена најновија научна литература, већ је и посебна пажња посвећена питањима о којима је у последњих двадесетак година наука дубоко променила ставове (родовско друштво у хомерском и архајском периоду, рана Спарта, настанак демократије итд.). У монографији су, осим тога, разматрана питања и појаве који до сада нису шире обрађивани ни у већини студија овога типа у свету (демократска идеологија у Атини, државно и војно уређење Македоније итд.). Тиме је дат један свеобухватан приказ и анализа историје грчког народа од најранијих времена све до Александра Великог.

БАЛКАНИКА

Из штампе је изашао зборник радова на француском језику La Serbie et la France. Une alliance atypique : les relations politiques, économiques et culturelles 1870–1940, Dušan T. Bataković (dir.), Под уредништвом др Душана Т. Батаковића, заменика директора Балканолошког института САНУ, из пера двадесет пет српских и француских историчара, историчара уметности и књижевности, овај зборник осветљава сва важна питања српско-француских веза у другој половини 19. и првој половини 20. века.

Једно нетипично савезништво између Кнежевине, потом Краљевине, Србије и Француске, као основног изворишта политичких доктрина и револуционарних покрета у Европи 19. века – било је то савезништво које никада није озваничено, чији услови никада нису били утврђени, али чија је веродостојност одолела свим искушењима, да би била крунисана у рововима Источног фронта за време Првог светског рата, када су српска и француска војска једна другој пружиле руку.

Савезништво између Србије и Француске, чак и за време Првог светског рата, остаје нетипично; оно је почивало на вредносном идентитету, а не на политичким и  територијалним уступцима на штету суседа.

Највећи део овог зборника радова je резултат научног скупа (Једно нетипично савезништво. Француско-српски односи 1878–1940) који је одржан у Београду 7. и 8. децембра 2007, у организацији Балканолошког института САНУ, а у сарадњи са професором Жан-Полoм Бледом са Универзитета Париз-Сорбона (Париз IV). Значај тог научног скупа потврђен је присуством Његове екселенције господина Жан-Франсоаа Терала, амбасадора Републике Француске у Београду. Осим радова учесника скупа, зборник је допуњен новим прилозима како би се понудио исцрпнији поглед на одређена раздобља, али и неке аспекте суштинске за разумевање француско-српског савезништва, као што је Први светски рат, идући при том од политичке и војне сарадње до културних веза, све до једног новог погледа на убиство краља Александра и Луја Бартуа.

БАЛКАНИКА
Локална самоуправа у Србији и Бугарској

Средином октобра изашла је књига др Мирослава Свирчевића Локална самоуправа у Србији и Бугарској (1878–1914) у заједничком издању ЈП „Службени гласник“ и Балканолошког института САНУ. У питању је компаративна студија која укључује неколико научних дисциплина из области правних, политичких и историјских наука, а циљ јој је да покаже у којој мери су се ове две балканске државе приближиле западноевропском моделу локалне самоуправе у једном драматичном периоду за Балкан и Европу уопште, обележеном наглим пропадањем Турског царства, националним будјењем хришћанских народа под османском влашћу и ривалством великих сила у погледу остваривања сопствених политичких интереса. Књига обилује изузетно значајним подацима, који осветљавају један аспект из модерне правно-политичке историје Србије и Бугарске.

Богишићев законик

Опсежна књига Милоша Д. Луковића Богишићев законик – Припрема и језичко обликовање посвећена је Општем имовинском законику за Књажевину Црну Гору из 1888. године, чији је творац ондашњи угледни правник Валтазар Богишић, по коме се тај први модерни правни кодекс у Црној Гори често назива и Богишићев законик. У средишту аналазе налазе се терминолошка лексика и граматичке карактеристике овог законика, који се посматрају у контексту настанка самог текста Законика. А целокупни поступак израде Законика аутор књиге означава као припрему и језичко обликовање Законика, чему су посвећена два посебна дела књиге. Да би тај – у свим елементима веома специфичан – поступак израде Законика био свестрано осветљен, у уводном делу књиге говори се о досадашњим изучавањима Законика, Богишићевом животном путу пре упућивања из Русије у кодификаторску мисију у Црној Гори, његовом истраживању обичајног права у Црној Гори и теоретским расправама поводом припреме Законика, поступку формулисања одредаба Законика и начину разматрања нацрта Законика, као и о Богишићевим домаћим и иностраним сарадницима у припреми Законика. На тај начин ова књига из области историјске лингвистике представља оригиналан прилог и лингвистичким и правно-историографским истраживањима Богишићевог законика.

Срби у Белој Крајини

Балканолошки институт је недавно објавио монографију Тање Петровић посвећену Србима у Белој Крајини, једној од бројних локалних етнолингвистичких заједница које пролазе кроз процес замене језика, који је последица изразитих промена у начину живота условљених модернизацијом и индустријализацијом. Написана је са циљем да укаже на значај и импликације процеса замене језика у конкретном друштвеном, историјском и географском контексту (југоисточна Европа, подручје бивше Југославије, Република Словенија, Бела Крајина), као и у односу на шире друштвене процесе.
Студија „Срби у Белој Крајини: језичка идеологија у процесу замене језика“ представља покушај анализе језичке идеологије Срба у Белој Крајини као дела ширег дискурзивног комплекса. Она осветљава идеолошке аспекте карактеристичне како за чланове локалне заједнице тако и за елите изван ње и механизме кроз које се идеолошки чворови образовани изван заједнице усвајају и употребљавају за редефинисање односа и улога у самој заједници. Поменути процеси откривају динамику друштвених и језичких промена и њихову међусобну повезаност указујући на дубинску везу између државног/националног и локалног, између ширих друштвених процеса и начина на које локалне заједнице и њихови чланови осмишљавају, оправдавају и одржавају своје позиције, улоге и стратегије.