Вести

Локална самоуправа у Србији и Бугарској

Средином октобра изашла је књига др Мирослава Свирчевића Локална самоуправа у Србији и Бугарској (1878–1914) у заједничком издању ЈП „Службени гласник“ и Балканолошког института САНУ. У питању је компаративна студија која укључује неколико научних дисциплина из области правних, политичких и историјских наука, а циљ јој је да покаже у којој мери су се ове две балканске државе приближиле западноевропском моделу локалне самоуправе у једном драматичном периоду за Балкан и Европу уопште, обележеном наглим пропадањем Турског царства, националним будјењем хришћанских народа под османском влашћу и ривалством великих сила у погледу остваривања сопствених политичких интереса. Књига обилује изузетно значајним подацима, који осветљавају један аспект из модерне правно-политичке историје Србије и Бугарске.

Богишићев законик

Опсежна књига Милоша Д. Луковића Богишићев законик – Припрема и језичко обликовање посвећена је Општем имовинском законику за Књажевину Црну Гору из 1888. године, чији је творац ондашњи угледни правник Валтазар Богишић, по коме се тај први модерни правни кодекс у Црној Гори често назива и Богишићев законик. У средишту аналазе налазе се терминолошка лексика и граматичке карактеристике овог законика, који се посматрају у контексту настанка самог текста Законика. А целокупни поступак израде Законика аутор књиге означава као припрему и језичко обликовање Законика, чему су посвећена два посебна дела књиге. Да би тај – у свим елементима веома специфичан – поступак израде Законика био свестрано осветљен, у уводном делу књиге говори се о досадашњим изучавањима Законика, Богишићевом животном путу пре упућивања из Русије у кодификаторску мисију у Црној Гори, његовом истраживању обичајног права у Црној Гори и теоретским расправама поводом припреме Законика, поступку формулисања одредаба Законика и начину разматрања нацрта Законика, као и о Богишићевим домаћим и иностраним сарадницима у припреми Законика. На тај начин ова књига из области историјске лингвистике представља оригиналан прилог и лингвистичким и правно-историографским истраживањима Богишићевог законика.

Срби у Белој Крајини

Балканолошки институт је недавно објавио монографију Тање Петровић посвећену Србима у Белој Крајини, једној од бројних локалних етнолингвистичких заједница које пролазе кроз процес замене језика, који је последица изразитих промена у начину живота условљених модернизацијом и индустријализацијом. Написана је са циљем да укаже на значај и импликације процеса замене језика у конкретном друштвеном, историјском и географском контексту (југоисточна Европа, подручје бивше Југославије, Република Словенија, Бела Крајина), као и у односу на шире друштвене процесе.
Студија „Срби у Белој Крајини: језичка идеологија у процесу замене језика“ представља покушај анализе језичке идеологије Срба у Белој Крајини као дела ширег дискурзивног комплекса. Она осветљава идеолошке аспекте карактеристичне како за чланове локалне заједнице тако и за елите изван ње и механизме кроз које се идеолошки чворови образовани изван заједнице усвајају и употребљавају за редефинисање односа и улога у самој заједници. Поменути процеси откривају динамику друштвених и језичких промена и њихову међусобну повезаност указујући на дубинску везу између државног/националног и локалног, између ширих друштвених процеса и начина на које локалне заједнице и њихови чланови осмишљавају, оправдавају и одржавају своје позиције, улоге и стратегије.

Крвна жртва

Зборник радова Крвна жртва. Трансформације једног ритуала представља наставак истраживања проблема крвне жртве у оквиру издања Балканолошког института САНУ. Претходио му је зборник радова Курбан на Балкану, објављен на енглеском језику (Kurban in the Balkans) у истој серији 2007. године, у сарадњи са колегама из Етнографског института и музеја Бугарске академије наука. Зборник је замишљен као кохерентна целина и уреднички је уједначен у монографију поделом у неколико поглавља с поговором и заједничком библиографијом на крају. Прилози су груписани у три целине одређене примењеним истраживачким методама: Историјска перспектива (која обухвата и усмену историју), Антрополошко-лингвистичка перспектива и Перспектива етнолингвистичке географије. Уз потпуно нове радове, написане специјално за овај зборник (прилози Станоја Бојанина, Милоша Луковића, Тање Петровић и Александре Ђурић-Миловановић), укључена су два преведена и незнатно измењена рада из зборника Курбан на Балкану (прилози Андреја Н. Соболева и Владимира Боцева), као и превод студије Ане А. Плотникове (објављене у зборнику у част В. Н. Топорову). Остали радови настали су делимичним или потпуним прерађивањем прилога из Курбана на Балкану; у питању су, пре свега, додатни лингвистички коментари и аутентични транскрипти теренских разговора који нису имали своје место у енглеским верзијама (прилози Смиљане Ђорђевић, Сање Златановић, Биљане Сикимић, Анамарије Сореску-Маринковић и Светлане Ћирковић). Ове знатне измене условиле су сасвим другачији редослед прилога, као и стално реферисање на претходни тематски зборник. ’Транснационалност’ крвне жртве уз, у наслову зборника истакнуту ’трансформацију’, показала се као једна од заједничких одлика свих прилога.

Велика Британија и Србија

Књига Велика Британија и Србија (1856–1862) Љубодрага П. Ристића обухвата период од Париског мировног уговора, када је вазална Кнежевина Србија од руског патроната дошла под заштиту великих европских сила, до мировне конференције у Канлиџи, када је окончан српско-турски сукоб настао бомбардовањем Београда јуна 1862. године. Као током читавог XIX века, Велика Британија је и током тог периода настојала да очувањем Турске царевине сузбије руски утицај на Балкану и очува своје интересе у источном Средоземљу. То је значило одлагање великог и компликованог источног питања, чији је мањи али веома важан део било решавање питања националног ослобођења српског народа. Србијански владари и политичари тада нису гајили илузије да у Великој Британији могу наћи покровитеља који ће их избавити од испреплетаних и супротстављених утицаја и захтева Аустрије и Русије. Ипак, надали су се да би оцене британских дипломата могле постати мање обојене туркофилством. Уверен да је Кнежевина Србија под апсолутним утицајем Петрограда те да би свако проширење аутономије Србије и побољшање положаја српског народа у Турском царству могли проузроковати нови сукоб великих сила, Форин офис није имао разлога да мења правац своје политике на Балкану па тиме ни однос према српској кнежевини. У Канлиџи, Лондон је био спреман да прихвати компромис између принципа очувања Османског царства и права народа.

Косово: сукоб без краја?

Душан Т. Батаковић је објавио своју четврту књигу на француском  "Косово: сукоб без краја?" ( Kosovo: un conflit sans fin?), монографију која обухвата прошлост Косова и Метохије од средњег века до преговора око статуса покрајине 2006- 2007. Историчар, сведок и учесник, Батаковић, осим поузданих увода у прошлост јужне покрајине Србије (с новом архивском документацијом за доба Титове владавине), даје још и детаљан преглед управе УНМИК-а у покрајини ( с нагласком на мало познате чињенице око положаја Срба и неалбанаца) као и кратак резиме преговора о статусу Косова  под окриљем УН у Бечу, где је учествовао као члан преговарачког тима Београда.

БАЛКАНИКА
Романски Балкан

Зборник радова Romance Balkans („Романски Балкан“) резултат је рада научне конференције одржане 4–6. новембра 2006. у Београду. Циљ конференције осмислили су чланови Комисије за балканску лингвистику Међународног комитета слависта, а у њеном раду су учествовали балканолози и романисти који се баве различитим аспектима романитета на Балкану. Без обзира на истицање „романског” у наслову зборника а енглески, француски и немачки као метајезике, веза са славистиком остаје ипак црвена нит скоро свих прилога. „Балкански романски“ у актуелном синхроном пресеку обухвата (дако-) румунски језик који се говори у Румунији и Молдавији, као и арумунске и мегленорумунске говоре јужног Балкана. Радови у овом зборнику максимално проширују овај романски опсег јер уз различите инсуларне дакороманске дијалекте додају и ладино, као и савремене контакте балканских са ванбалканским романским језицима. Зборник нема претензије да представи систематски дијахрони пресек „балканског романског“ као ни, у методолошком смислу,  преглед данашњег стања у европској балканској лингвистици. Ипак, у њему су заступљене Balcania Romana, Orthodoxa, Islamica и Judaica.
Зборник Романски Балкан интегрални је део серије тематских зборника посвећених маргиналним, етички изазовним или ургентним питањима максимално широко схваћене лингвистике о Балкану (Скривене мањине на Балкану, Београд 2004; Бањаши на Балкану, Београд 2005; Избегличко Косово, Крагујевац 2004; Живот у енклави, Крагујевац 2005; Torac, metodologia cercetării de teren, Нови Сад 2006 и Kurban in the Balkans, Београд 2007) који су урађени у оквиру пројекта „Етничка и социјална стратификација Балкана“.

Љубинко Раденковић Словенски фолклор и фолклористика

Ова књига представља зборник реферата који су поднети на истоименом међународном научном симпозијуму, одржаном у Београду, Краљеву и Матарушкој Бањи од 3-6. октобра 2006. године. Организатор симпозијума био је Балканолошки институт САНУ у Београду, уз подршку Комисије за фолклор при Међународном комитету слависта, Одбора за народну књижевност САНУ и Народног музеја у Краљеву.
Симпозијум је окупио истакнуте представнике фолклористике из 11 словенских земаља. У његовом раду, као члан Комисије за словенски фолклор, учествовао је и др Ичиро Ито, гост из Јапана.
Превасходни циљ симпозијума а и овог зборника радова јесте анализа стања фолклористике у свакој словенској земљи понаособ и вредновање досадашњих главних резултата у записивању, архивирању и истраживању националног фолклора. Други постављени циљ јесте анализа неких актуелних питања фолклора, као што су: постојање  несолидних записа фолклора и разних врста мистификација, (који представљају баласт у фолклористици и наводе на крива тумачења не само фолклора, већ и историје духовне културе словенских народа); предмет и опсег данашње фолклористике; значај регионалних истраживања фолклора; стварање електронских база података и начини њиховог претраживања, итд.
Сходно наведеној замисли, овај зборник има три одељка. У првом (Фолклор и фолклористика у словенским земљама) издвојено је 11 радова, који дају прегледе и оцене досадашњих важнијих резултата у прикупљању, објављивању и изучавању фолклора у 9 словенских земаља.
У другом одељку (Нека питања савремене словенске фолклористике), своје место су нашли радови о актуелним питањима словенског фолклора, онако како су их уочили и изложили аутори тих радова.
Треће поглавље (Из српске књижевне заоставштине) доноси обиман прилог из рукописне заоставштине Војислава М. Јовановића, истакнутог истраживача разних фалсификата, како српског, тако и европског фолклора. То је анотирана библиографија збирки усмене књижевности и појединачних прилога у часописима, у којима је В. Јовановић нашао неаутентичне записе (књижевна обрада, домишљања, кривотворења).

Владимир П.Петровић ДАРДАНИЈА У РИМСКИМ ИТИНЕРИРАМА

Књига под насловом Дарданија у римским итинерарима јесте покушај да се реконструише путна мрежа са насељима на тлу римске Дарданије, са пратећом инфраструктуром, службама, коначиштима, понудама итд. Рад се заснивао на хетерогеној и расутој грађи: подацима из римских итинерара, брижљивим белешкама путописаца из XVI–XIX века, чији ће се тезаурус података још дуго истраживати, археолошкој слици на терену, обимној литератури са често сучељеним мишљењима и опречним ставовима, а у мањој мери и на подацима из средњовековне картографије и локалне топонимије где су очувани извесни антички реликти.
У књизи је сакупљена сва сума података, дилема и противречја које ова комплексна тема носи. Одговорном анализом сваког податка, акрибичним трагањем за наслућеним путоказима, широким обухватом информација из обимне литературе сагледани су бројни проблеми и недоречја које ова тема носи.