Верске политике и слобода савести у међуратној и социјалистичкој Југославији: контексти промена
Верске политике и слобода савести у међуратној и социјалистичкој Југославији: контексти промена
Партнери
Балканолошки институт САНУ
Научно-истраживачки центар у Копру (Znanstveno-raziskovalno središče Koper)
Кoординатори и руководиоци
др Александра Ђурић Миловановић, виша научна сарадница, Балканолошки институт САНУ
др Нађа Фурлан Штанте, редовна професорка и научна саветница Научно-истраживачком центру Копер
Истраживачи
др Милосав Ђоковић, научни сарадик, Балканолошки институт САНУ
МА Дуња Радојевић, истраживач сарадник, Балканолошки институт САНУ
МА Марко Галић, истраживач приправник, Балканолошки институт САНУ
др Јадранка Ђорђевић Црнобрња, виша научна сарадница, Етнографски институт САНУ
др Гашпер Митханс, виши научни сарадник, Научно-истраживачком центру Копер
др Јуре Рамшек, научни сарадник, Научно-истраживачком центру Копер
др Матеја Режек, виша научна сарадница, Научно-истраживачком центру Копер
Оскар Опаси, истраживач докторант, Научно-истраживачком центру Копер
О пројекту
Пројекат истражује верске политике – посебно њихову примену у међуратној и социјалистичкој Југославији, која је била једна од верски најразноврснијих европских земаља и имала неколико политичких система и тако подстицала различита схватања верских пракси, заједништва и односа религије и државе. Циљ пројекта је истражити и како су нерелигиозност и „научни атеизам“ као званични ставови владајуће партије били посредовани кроз све сфере јавног живота, а посебно кроз школско образовање. Неравнотеже у односима моћи које проистичу из тога што држава не поштује верску равноправност традиционалних религија биће анализиране у оквиру четири студије случаја: 1) мањински контекст српске православне заједнице у већинском католичком друштву у словеначком делу југословенске краљевине; 2) изазови верских мањина у већинском православном друштву у Србији и државна политика према верским мањинама; 3) анализа инструмената атеизације школског образовања у доба социјализма на основу школских програма и јавних полемика у Словенији и Србији; 4) недостаци југословенске социјалистичке верске политике представљањем доминантних и алтернативних дискурса током касног социјалистичког периода у Словенији и Србији. Истраживање односа између религиозног динамизма и међурелигијског сусрета омогућиће нам да проценимо „плуралитет” југословенских верских политика и њихову прокламовану „посебност” у „посткомунистичком” источноевропском оквиру.
Циљеви
Овај истраживачки пројекат има за циљ да окупи српске и словеначке научнике који се баве историјом и антропологијом верских и/или етничких заједница током 20. века. Пројекат има неколико циљева: а) да допринесе историјском сазнању о верским заједницама и државним политикама током међуратне и социјалистичке Југославије, уводећи на тај начин упоредну перспективу у шири контекст регионалне и источноевропске политике према религијама; б) да се прошире нове интердисциплинарне области проучавања верских заједница у Србији и Словенији; ц) да се оснажи сарадња са колегама из Словеније/Србије на тему која је била од велике важности за 20. век и данас; д) да се објави посебан број академског часописа са прилозима чланова пројекта; е) да се организовује заједничка радионица којој ће присуствовати чланови тима, као и спољни стручњаци за верске односе из Србије и Словеније.
Подршка и трајање
Пројекат суфинансира Министарство науке,технолошког развоја и иновација Републике Србије и Министарство високог образовања, науке и иновација Републике Словеније у оквиру научно-технолошке сарадње између Републике Србије и Републике Словеније, од 01.07.2023– до 30.06.2025.