Вести

Србиja и Францускa у Великом рату

Балканолошки институт САНУ организује у уторак 17. и среду 18. октобра 2017. међународни научни скуп Србиja и Францускa у Великом рату/La Serbie et la France dans la Grande guerre .Током три полудневне сесије, француски и српски угледни историчари  размењиваће мишљења о одлучујућим периодима,  прво одбране  а потом и поновног ослобођења српске територије током Великог рата, уз подршку савезничких трупа на Солунском фронту под командом француских генерала од 1916. до 1918.  На овом научном скупу биће речи и о сарадњи између француских и српских цивила током Великог рата, која се нарочито огледала у прихватању српских избеглица (деце, студената) у Француској.

Програм скупа

 

Autor fotografije: John S. Webb

Др Владимир В. Михајловић, истраживач сарадник Балканолшког института САНУ, учествовао је на међународноj радионици Investigating Interdisciplinary Informality одржаноj од 3. до 5. октобра 2017. у Стокхолму (Шведска), у организацији Међународног интердисциплинарног института (The International Interdisciplinary Institute). На скупу који је окупио учеснике из читаве Европе, али и из САД и Канаде, било је речи облицима, предностима али и проблемима интердисциплинарних, мултидисциплинарних и/или кросдисциплинарних истраживања.

Програм радионице

Др Љубодраг П. Ристић, виши научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовао је на међународном научном скупу Београд 1521–1867. (Belgrade 1521–1867) који је, у организацији Историјског института у Београду и турског културног центра Yunus Emre Enstitüsü из Анкаре, одржан 28. и 29. септембра у Београду. Др Ристић је поднео реферат Бомбардовање Београда (1862) и предаја градова Србији (1867) у британској политици. Др Ристић је разматрао британске ставове према Кнежевини Србији у време два најважнија догађаја друге владавине кнеза Михаила Обреновића (1860–1868).

Програм скупа

Др Љубодраг П. Ристић, виши научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовао је на међународном научном скупу Руско-турски рат 1877–1878. г. и Источно питање (Русско- турецкая война 1877–1878 гг. и Восточный вопрос) који је одржан 18. и 19. септембра у Москви, Русија. Овај научни скуп су организовали: Руска академија наука, Институт за руску историју РАН и Амбасада Републике Србије у Руској Федерацији. Др Ристић је поднео реферат под насловом „Кнежевина Србија међу интересима великих сила – од Санстефана до Берлина“ (Княжество Сербия между интересами великих сил – от Сан-Стефано до Берлина). Др Ристић је разматрао међународни положај Кнежевине Србије у склопу интереса великих сила на Балкану током завршног периода Велике источне кризе.

Програм скупа

Др Анамарија Сореску Маринковић, виши научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовала је на четвртом округлом столу међународног пројекта Télévisions et nations en semi-périphérie européenne: comment constituer une identité nationale par la télévision (1958-1980), одржан од 26. до 28. септембра 2017. у Софији (Бугарска). Организатор округлог стола је био Универзитет „Св. Климент Охридски“ у Софији, а међу учесницима су били истраживачи из Белгије, Бугарске и Румуније. Такође, у току бугарског боравка, др Сореску Маринковић је учествовала на четвртом међународном научном скупу ESTIDIA, Dialogues without Borders: Strategies of Interpersonal and Inter-group Communication, организован од стране Филозофског факултета софијског Универзитета између 29. и 30. септембра, са радом Peripheries in contact. Watching foreign television in Romania in the 1980s.

Програм скупа

Балканолошки институт САНУ је објавио нову књигу из едиције посебних издања: Документи српских средњовековних владара у дубровачким збиркама: доба Немањића др Небојше Порчића. Књига доноси описе, издања текстова и коментаре 90 докумената српских владара из династије Немањића, као и 17 докумената невладарских чинилаца, који се према пореклу и/или месту чувања могу сврстати у састав дубровачког корпуса српске средњовековне документарне грађе. Поред тога, књига садржи две пратеће студије. Једна је посвећена историјском контексту у којем су документи настајали, то јест, односима између немањићке државе и дубровачке општине, а друга дипломатичким својствима владарских докумената, међу којима се може уочити неколико препознатљивих типова. На крају, приложене су 92 табле са колор снимцима обрађених јединица.

Будимпешта

Др Александра Ђурић Миловановић, научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовала је на годишњој радионици Materialising Religion in the Secret Police Archive:  Methodological, Ethical and Legal approaches to the Study of Religions in Secret Police Archives, која је одржана у Будимпешти од 10. до 11. септембра 2017. године. Радионицу су организовали Универзитетски колеџ Корк (University College Cork) и  ÁBTL - Historical Archives of the Hungarian State Security, уз финансијску подршку ERC пројекта „Hidden Galleries“. Др Ђурић Миловановић је представила рад “The Possibility of Research on Religious Minorities in the Secret Police Archives in the Former Yugoslavia”. Учесници скупа били су историчари и антрополози из Ирске, Румуније, Мађарске и Молдавије.

Програм радионице

Др Драгана Грбић, научна сарадница Балканолошког института САНУ, учествовала је на петнаестом међународном конгресу за грчку и римску епиграфику у Бечу (XVth International Congress of Greek and Latin Epigraphy Languages – Culture of Writing – Identities in Antiquity, 28th August – 1st September 2017) са радом New epigraphic finds from the Roman province of Dalmatia, у коауторству са Анамаријом Курилић, у оквиру секције Tituli Novi Latini

Програм скупа: https://epicongr2017.univie.ac.at/en/programme/

Балканолошки институт САНУ је објавио нову књигу из едиције посебних издања: Слободан Јовановић: Теорија др Бориса Милосављевића. Ауторова идеја водиља била је да до танчина истражи и обелодани оно што би се с разлогом могло назвати „генеалогијом духовног профила и теоријског становишта Слободана Јовановића“. Милосављевић изводи закључке на основу обимне домаће и стране архивске грађе и становиштâ изнетих у целокупном обимном опусу Слободана Јовановића, његовог оца Владимира Јовановића и читавог низа значајних и утицајних личности Србије XIX века. Стога први део Милосављевићеве књиге оцртава историју идеја и политичких догађаја у Србији, изнесену на нов и утемељен начин. Bелика пажња је посвећена многобројним детаљима који, у ствари, чине важан саставни део мозаика о Слободану Јовановићу. Размотрене су и Јовановићеве политичке и књижевне критике, као и језик и стил којим је писао.

Др Анамарија Сореску Маринковић, виши научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовала је на међународној конференцији 5th World Conference on Pluricentric Languages and their Non- Dominant Varieties, која је одржана од 13. до 16. јула 2017. године у Мајнцу, у организацији Универзитета „Johannes Gutenberg“ у Мајнцу. Др Сореску Маринковић, заједно са др Моником Хуцану, са Универзитета у Београду, је имала усмено излагање на енглеском језику под насловом Non-dominant varieties of Romanian in Serbia: the case of funeral inscriptions in Vojvodina and Eastern Serbia. Присутни су били лингвисти и социолингвисти из Европе, Азије, Африке и Јужне Америке, а научнице из Београда су биле позване да се укључе у радну групу о плурицентричним језицима, као стручњаци за румунски језик.

Програм скупа