Вести

Живот на рекама југоисточне европе (Историјски аспекти просторног планирања насеља и комуникација) наслов је новог зборника радова који је, као 141. посебно издање, објављен у Балканолошком институту Српске академије наука и уметности. У овом зборнику, уредник др Љубодраг П. Ристић је окупио радове тринаест научника из Србије, Бугарске, Грчке и Македоније. Од првих времена када је почео да прави насеља на обалама река човек је, градњом насеља и саобраћајница, мостова и канала, утицао на формирање и мењање свог окружења и природне средине и, мењајући природу, долазио у ситуацију да се с њом сукобљава. Обухвативши период од античког доба до двадесетог века, истраживачке теме у овом зборнику биле су усмерене на такве промене и сукобе. Највише интересовања и простора посвећено је развоју насеља у приобаљу Дунава. У Подунављу су се развијала античка рударска налазишта и, са њима, насеља и саобраћајнице. Дунав је био граница преко које су прелазиле најезде варвара. На његовом приобаљу стварана су и разарана стара и модерна насеља, трасиране саобраћајнице, грађене тврђаве, бране и канали. То се одражавало и у историји Новог Сада, Београда, Видина, Лома и Русе. Главни фактори који су утицали на урбанистичко планирање Београда средином двадесетог века били су токови река Саве и Дунава. Истовремено, Дунав је био и кључни фактор настанка првог просторног плана Србије. Истраживања приобаља Саве, Дрине, Велике и Западне Мораве и неких мањих река Србије скренула су пажњу на огромну корист од водотокова али и на огромне проблеме који су настајали поплавама. Војно-стратешки значај реке Стримон приказан је у светлу античких ратних дејстава. Велика корист од водотокова огледала се, током прошлости, и на микроплану (воденице) а, у двадесетом веку, кроз изградњу електрификацоних система (река Треска). Овај зборник је друга публикација о просторном планирању на Балкану коју је објавио Балканолошки институт САНУ.

Др Александра Ђурић Миловановић, виша научнa сарадница Балканолошког института САНУ, учествовала је на међународној конференцији Европске асоцијације за студије религије ЕАСР 2019, која је одржана на Универзитету у Тартуу (Естонија) од 24. до 29. јуна 2019. године. У оквиру конефренције, др Ђурић Миловановић организовала је панел „Inrerreligious Encounters and Religious Change in Yugoslavia“, у оквиру којег је представила рад под насловом “Hidden Religious Landscapes”: Religious Minorities and Home-grown Religious Movements in the Border Regions. Конференција је окупила преко 600 учесника из целог света и најзначајнији међународни скуп из области студија религије.  

Др Влaдимир П. Пeтрoвић, виши нaучни сaрaдник Бaлкaнoлoшкoг институтa СAНУ учeствoвao je на радионици под називом: Ratiaria et son territoire  (Corpora en réseaux II) у оквиру мeђунaрoднoг нaучнoг пројекта Epigraphica Romana, у Паризу у Институту ANHIMA (Anthropologie et Histoire des Mondes Antiques, UMR 8210), од 10–14. jунa 2019. Др Пeтрoвић пoднeo je усмeнo излaгaњe пoд нaслoвoм: Quelques considérations relatives aux inscriptions romaines trouvaient en Serbie qui témoignent les relations avec Ratiaria.

Драгана Ђурић, истраживач сарадник Балканолошког института САНУ, учествовала је на међународној научној конференцији Савремена српска фолклористика VII, која је одржана 21–23. јуна 2019. године у Крушевцу, у организацији Удружења фолклориста Србије, Универзитетске библиотеке „Светозар Марковићˮ и Народне библиотеке у Крушевцу. Драгана Ђурић је поднела реферат на тему „Савремени наративи о Светој Петки на подручју Шумадијеˮ.

Програм конференције

Др Александра Ђурић Миловановић, виша научнa сарадница Балканолошког института САНУ, одржала је 21. маја 2019. године гостујуће предавање на Факултету политичких наука у Београду. На позив доц. др Марка Вековића у оквиру предмета „Верске заједнице у Србији“, наслов предавања др Ђурић Миловановић био је „Савремени протестантизам у Србији: изазови плурализма“.

Др Мирјана Мирић, научни сарадник Балканолошког института САНУ, одржала је 14. маја 2019. године предавање под називом Балканске језичке црте у тимочком и лужничком говору. Предавање је одржано у Научном клубу Центра за промоцију науке у Београду, на позив Друштва младих лингвиста.

Др Мирјана Мирић, научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовала је на међународној научној конференцији Дигитална хуманистика и словенско културно наслеђе, коју је 6. и 7. маја 2019. године организовао Филолошки факултет Универзитета у Београду. На конференцији је представила рад са темом Утицај ареалних параметара на граматикализацију маркера будућег времена и изостављање комплементизатора „да“ у тимочком и лужничком говору.

 

Програм конференције

a3 romani workshop

Др Анамарија Сореску Маринковић, виши научни сарадник Балканолошког института САНУ, на позив Центра за балтичка и источноевропска истраживања Универзитета Содеторн у Стокхолму (Center for Baltic and East European Research at Södertörn University), учествовала je у радионици State, Roma Population and Forms of Social Resistance and Integration in South-east Europe, коју je Центар организовао 15. маја у сарадњи са Институтом за југоисточне европске студије Румунске академије. У оквиру радионице одржала je предавање под насловом Roma Bear Trainers in Eastern Europe at the Turn of the 21st Century: To Be or Not to Be Tamed. Радионици су присуствовали истраживачи из Шведске, Румуније, Србије, Бугарске и Естоније.

Програм радионице

Др Марија Мандић је учествовала на 24. светскoј конвенцији Удружења за студије национализма (Association for the Study of Nationalities – ASN), 2–4.05.2019, на Харимановом институту на Колумбија универзитету у Њујорку. На скупу је представила коaуторски рад (с Кристином Рац) „In Search of (Unequal) Symmetries: Remembering Hungarian as the Language of the Social Environment in Socialist Yugoslavia“.

Програм конференције

Др Марија Мандић је учествовала на међународном скупу „Spaces In Between (Köztes terek / Spaţii intermediare)“, на Универзитету Трансилванија (Мијеркура Чук / Чиксереда, Румунија) од 26. до 27. априла 2019. На скупу је представила два коауторска рада (с Александром Крелом) „Multilingualism in Ethnic Mimicry: Language Use of the Banat German Speakers in the Aftermath of World War II“ и (с Кристином Рац) „Language of the Social Environment in the Context of Habsburg Educational Policy“.

 

Програм конференције