Вести

Др Владимир П. Петровић, виши научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовао је на међународном симпозијуму Drobeta – Archaeology and History у Дробети – Турну Северину, Румунија од 4 - 5. октобра 2018. године. На овом научном скупу поднео је усмено излагање под насловом: Le Port Trajan d’Aquae – les recherches archéologiques et épigraphiques.

Организатор симпозијума је био Iron Gates Region Museum – Drobeta Turnu Severin.

Програм скупа

Др Владимир П. Петровић, виши научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовао је на међународнoj конференцији: 5th Conference of the European Network of River Museums (ENoRM) у Београду, од 25-28. септембра 2018. године. На овом научном скупу поднео је усмено излагање под насловом: The Fluvial Transport on Danube in Roman Times: Archaeological and Epigraphic Testimonies from the Iron Gates.Организатор међународне научне конференције био је Музеј науке и технике у Београду.

Web site: enorm2018.site123.me

Програм скупа


.

Др Војислав Г. Павловић, директор   Балканолошког института САНУ, учествовао је на међународном научном  скупу Central European Nations in the Austro-Hungarian Monarchy, који је одржан од 3. до 5. октобра у организацији Народног музеја из Будимпеште. Др Павловић је учествоваo на округлом столу под називом: The Demise of Austro-Hungarian Monarchy and the Transformation of International Society.

Програм скупа

Actual Problems of Theory and History of Art VIII

Др Марка Томић Ђурић, научни сарадник Балканолошког института САНУ, учествовала је на међународној научној конференцији Actual Problems of Theory and History of Art VIII (Актуальные проблемы теории и истории искусства VIII), у оквиру сесије Byzantine and Postbyzantine Art. Конференција је одржана од 2. до 6. октобра 2018 на  Факултету за историју универзитета Ломоносов у Москви (Русија) у организацији:  Московског државног универзитета Ломоносов, државног универзитета у Санкт Петербургу, Третијаков галерије у Москви и Државног музеја Ермитаж. Колегиница Томић Ђурић представила је рад под насловом  Markov Manastir and the Novgorod Churches of the Late 14th and 15th Centuries: Parallels in Program and Iconography.

Програм скупа

У оквиру пројекта Балканолошког института САНУ „EpiDoc XML кодирање римских натписа са тла Србије — дигитализација античког епиграфског наслеђа” који финансира Министарство културе и информисања Републике Србије, Балканолошки институт Српске академије наука и уметности у сарадњи са проф. др Димитром Илиевим са одељења за класичну филологију софијског универзитета Св. Климент Охридски организовао је између 17. и 20. септембра 2018  EpiDoc XML Workshop Belgrade. Реч је о практичној радионицa посвећеној дигитализацији епиграфске грађе и кодирању у TEI XML- у, односно његовом специфичном субсету званом EpiDoc који је прилагођен за кодирање епиграфских споменика. Током четири дана радионице учесници су моли да се упознају и кроз практичан рад усвоје важна знања потребна за рад на дигитализацији текста у TEI-XML-у и приказивање уз помоћ ΕFES платформе. Гости-предавачи су истакнути стручњаци у области дигиталне хуманистике: др Габријел Бодар, Симона Стојанова са Института за класичне студије Универзитета у Лондону (Institute of Classical Studies, School of Advanced Study, University of London), проф. др Димитар Илиев и Елина Боева који долазе са универзитета Св. Климент Охридски у Софији. У оквиру радионице представљени су и пројекти Telamon Project - St. Kliment Ohridski Sofia University и „EpiDoc XML кодирање римских натписа са тла Србије — дигитализација античког епиграфског наслеђа”

 

Постер

 


Др Владимир Петровић и др Драгана Николић учествовали су у раду 24. међународном лимес конгресу (24th International Limes Congress), који је одржан 2-9. септембра у Београду и Виминацију (Сесије: 3. Long Way to Travel The road and rivers network within the Illyricum Digital Atlas (IllyrAtlas); 25. First Contacts between the Roman Military and the local people и Poster session).

Програм скупа

 

Програм сесије В. Петровића

 

Постер

 


Др Анамарија Сореску Маринковић, виши научни сарадник Балканолошког института САНУ, на позив Института за југоисточне европске студије Румунске академије у Букурешту, одржала је предавање под насловом Comunități românofone din Serbia: Peisaj lingvistic și identitar. Предавање је одржано 4. септембра 2018. у оквиру циклуса предавања која организује Институт у Букурешту. У току боравка у Румунији, др Сореску Маринковић је учествовала и на годишњој међународној конференцији посвећеној ромологији (3-8. септембра), коју су, у име Gypsy Lore Society, организовали Историјски институт „Николае Јорга“ Румунске академије и Историјски факултет Универзитета у Букурешту. На конференцији је водила панел The Bayash. New insights into an old issue и излагала рад The Bayash in Europe: An attempt at mapping.

Програм скупа

Др Светлана Ћирковић, виша научна сарадница, и др Мирјана Мирић, научна сарадница Балканолошког института САНУ, учествовале су на међународној научној конференцији 13th International Conference on Romani Linguistics, са излагањем Loan-verb adaptation in the Gurbet Romani in Knjaževac (Eastern Serbia). Конференција је одржана 13. и 14. септембра 2018 у Паризу (Француска), у организацији LACITO лабораторије на Универзитету Sorbonne Nouvelle. Међународна конференција о ромској лингвистици има традицију дугу 25 година. На овогодишњој, тринаестој по реду конференцији, присутни су били бројни лингвисти и социолингвисти из Европе и Северне Америке.

Програм скупа

Балканолошки институт Српске академије наука и уметности организује међународни научни скуп под насловом "Крај Великог рата на Балкану 1918–1923" у Београду, Новом Саду и Нишу, од 12. до 14. Септембра 2018. Комплетни програм скупа можете преузети овде

Na granicama Balkana: L. F. Marsilji i rimska baština (1683–1701)

У издању Балканолошког института САНУ недавно је објављена књига На границама Балкана: Л. Ф. Марсиљи и римска баштина (1683–1701), др Владимира В. Михајловића, научног сарадника БИ САНУ.

Живот Л. Ф. Марсиљија, војника, дипломате, учењака, нераскидиво је везан за просторе средњег Подунавља. Као учесник Бечког рата (1683–1699) и као царски комесар за утврђивање границе након Карловачког мира гроф Марсиљи је и непосредно учествовао у повлачењу граница Балкана. Упоредо с ратним недаћама, подстакнут личним интересовањима, али и уз подршку аустријске војске, гроф Марсиљи дао се у проучавање ових предела, проучавање које је крунисано објављивањем монументалне студије – Danubius Pannonico-Mysicus. Други од укупно шест томова Марсиљијевог ремек-дела јесте систематичан преглед римске материјалне културе дуж дунавских обала, како сам аутор каже, Паноније и Мезије. Од друге половине, XIX века, када археологија у Србији почиње да стиче своје дисциплинарне обрисе, други, антикварски том Данубијуса био је први степеник на који су се ослањали истраживачи балканске прошлости. Књига На границама Балкана, кроз осврте на политичке, учењачке, културне, или најшире, друштвене контексте, говори о двема рецепцијама – Марсиљијевој рецепцији римске баштине Балкана те потоњој рецепцији Марсиљијевог дела у српској археологији.