Миграције и културни трансфери на Балкану

Руководилац: др Александра Ђурић Миловановић

Научно-истраживачки рад у оквиру теме – Миграције и културни трансфери на Балкану је интердисциплинарно оријентисан, док хронолошки обухвата период од 18. века (историја уметности) до данас (фолклор, антропологија). Истраживања су усмерена на анализу и разумевање културних трансфера у различитим периодима, посебно у визуелној уметности и књижевности на Балкану. Миграције су једна од централних тема која повезује истраживаче различитих профила на овој теми, будући да  истраживања указују да је мобилност имала кључну улогу на простору Балкана, како у прошлости, тако и данас, када је реч о културним прожимањима у етнички и религијски разноликим срединама. Управо су културни контакти допринели напретку и развоју нових праваца у уметности, књижевности, као и у народној култури. Будући да је тим сарадника интердисциплинаран, методолошки приступ темама је различит, а све их повезује квалитативан метод истраживања. Рад на терену је у Србији географски оријентисан на простор Војводине и Шумадије, док у иностранству на простору Румуније (румунски Банат), Бугарске, Сједињених Америчких Држава. Циљ истраживања је приказати утицаје различитих култура, етничких и религијских група на простору Балкана, као и утицај миграција на културне трансфере у области визуелних уметности, књижевности и традицијске културе. 

Током 2021. предвиђено је објављивање монографије и најмање 5 научних радова у међународним и часописима до националног и 7 научних радова у међународним и националним тематским зборницима, као и приређивање темата у часопису од националног значаја. Истраживачи представљају резултате пројекта на научним скуповима у земљи и иностранству, као и у оквиру гостујућих предавања на универзитетима.

Сарадници:

др Љиљана Стошић, научни саветник, бави се упоредним изучавањем српске и уметности балканских народа од краја 19. до почетка 20. века. Осим западноевропских утицаја, њено главно поље истраживања су оријентализми у уметности и култури  југоисточне Европе овог периода, сагледани кроз промену  иконографије, симболографије и стилистике нововековне уметности код Срба и осталих православних и словенских народа на Балкану и из евроазијског региона. У последње време посебну пажњу усмерава на проучавање уметничких појава на којима су се ови феномени посебно одразили - графику и зидно сликарство Христофора Жефаровића и бококоторску иконописну школу Димитријевића-Рафаиловића.

др Александра Ђурић Миловановић, виши научни сарадник, истраживања тематски обухватају области антропологије религије и религиологије, са посебним акцентом на истраживања мањинских верских заједница на Балкану, интеррелигијског дијалога, као и етничких заједница у Војводини. Поред наведеног истраживања су усмерена и на српску дијаспору у Сједињеним Америчким Државама и Румунији. У склопу истраживања пажња је усмерена и на однос религије и миграција, како у прошлости тако и данас. 

др Драгана Ђурић, научни сарадник, истражује народну културу, митологију и демонологију словенских народа на Балкану. Бави се питањима настанка, прожимања и заједничких елемената у народним веровањима, обредној и ритуалној пракси балканских народа, као и народна схватања времена, поготово дана у недељи, и путеви њиховог настанка. Истражује и народно хришћанство на Балкану (култна места, начини поштовања и прослављања светаца).

ма Дуња Радојевић, истраживач приправник, истражује  руску културу и комуникациону културу, затим конфронтациону лингвокултурологију, као и српску и бугарску мемоаристику. У шире истраживачко поље уврстила спадају унвиверзални језици, као и руска ономастика.