Рањиви језици и језички варијетети у Србији
[Vulnerable Languages and Linguistic Varieties in Serbia]
Партнери
Балканолошки институт САНУ
Филолошки факултет Универзитета у Београду
Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду
Филозофски факултет Универзитета у Нишу
Департман за превођење Универзитета у Болоњи
Руководилац
др Анамарија Сореску-Маринковић, виши научни сарадник, Балканолошки институт САНУ
Истраживачи
др Светлана Ћирковић, виши научни сарадник, Балканолошки институт САНУ
др Мирјана Мирић, научни сарадник, Балканолошки институт САНУ
ма Анђела Реџић, истраживач сарадник, Балканолошки институт САНУ
др Неда Понс, истраживач сарадник, Балканолошки институт САНУ
др Далибор Соколовић, ванредни професор, Филолошки факултет Универзитета у Београду
др Мирјана Ћорковић, доцент, Филолошки факултет Универзитета у Београду
др Стефана Пауновић Родић, доцент, Филолошки факултет Универзитета у Београду
проф. др Валентина Соколовска, редовни професор, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду
проф. др Јанко Рамач, редовни професор, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду
ма Душан Влајић, асистент, Филозофски факултет Универзитета у Нишу
др Маја Миличевић Петровић, ванредни професор, Департман за превођење Универзитета у Болоњи
О пројекту
Истраживања језичког диверзитета су током протеклих деценија показала да многим језицима у свету прети изумирање. Из ових разлога, истраживачи су фокусирани како на документовање, очување и ревитализацију бројних језичких варијетета, тако и на креирање база подататака о угроженим језицима. Када је реч о Србији, постојеће међународне базе разликују се у погледу процена угрожености језичких варијетета и често нуде недовољно прецизних података о варијететима који се говоре у Србији. Циљ пројекта је да се креирају прецизни алати за процену степена угрожености и рањивости који би се потом применили на следеће језичке варијетете у Србији, одабране на основу постојећих процена у међународним базама и на основу претходних теренских истраживања чланова тима: арумунски, банатски бугарски (палћански), војвођански русински, јудезмо (ладино), ромски (гурбетски и арлијски варијетети), меглено-румунски и румунски (бањашки и влашки варијетети). Применом одговарајућих социолингвистичких упитника, пројекат ће резултирати тачном проценом угрожености и рањивости језичких варијетета у Србији. Поменути језички варијетети такође ће бити паралелно документовани у три генерације говорника, а прикупљени језички материјал архивиран за оне варијетете који су још увек у употреби. На основу прикупљених података, биће генерисане база података, степенована скала виталности и интерактивна мапа, које ће пружити увид у рањивост конкретних варијетета обухваћених истраживањем. На овај начин може се пружити помоћ језичким заједницама, невладиним организацијама и држави у очувању и ревитализацији ових језичких варијетета. На крају, алати који ће бити резултат пројекта могу послужити и за процену угрожености и рањивости варијетета у говорним заједницама широм света.
Циљеви
Специфични циљеви пројекта су:
- Креирање социолингвистичког упитника за процену угрожености/рањивости језичких варијетета у Србији.
- Примена упитника у теренским истраживањима.
- Креирање степеноване скале угрожености за конкретне језичке варијетете на основу резултата упитника.
- Документовање језичких варијетета у три генерације говорника и архивирање материјала.
- Генерисање интерактивне мапе са доступним подацима о угрожености и доступним узорцима говора за сваки варијетет.
Материјал ће бити архивиран у Дигиталном архиву Балканолошког института САНУ и Дигиталном архиву издања САНУ, као и у одговарајућим међународним репозиторијумима.
Подршка и трајање
Средства за финансирање пројекта обезбеђена су из буџета Републике Србије и пројекта Светске банке – пројекат Serbia Accelerating Innovation and Entrepreneurship Project (SAIGE). Пројекат траје 36 месеци, од јануара 2022. до краја 2024. године.
Пројекат се реализује у оквиру програма ИДЕЈЕ који финансира Фонд за науку републике Србије.