Вести

Историчар Чедомир Антић, сарадник Института, недавно је добио годишњу награду угледнog Северноамеричког друштва за српске студије. Антић је награду добио за биографију сер Ралфа Пеџета, британског дипломате и пријатеља Србије, коју је под насловом Sir Ralph Paget: A Diplomat in Serbia, објавио Балканолошки институт Српске академије наука и уметности. Предговор књизи написао је британски историчар др Нејџел Брејли

У оквиру изабраних дела о Косову и Метохији Душана Т. Батаковића, угледна издавачка кућа „Чигоја“ објавила је, после збирке студија под насловом Косово и Метохија у српско-арбанашким односима , друго, допуњено издање монографије Дечанско питање. Ова монографија испитује сложене српско-албанске односе у Старој Србији, положај српске цркве и улогу Русије и руских монаха на прелазу из 19. у 20. век.

У издању Балканолошког института појавила
се коауторска студија др Мирјане Детелић и мр Марије Илић Бели град : порекло епске формуле и словенског топонима (Посебна издања 93. Београд: Балканолошки институт САНУ. 2006. 249 стр.). Студија се бави фолклористичком и лингвистичком анализом споја бели град као топоса у српској, хрватској и муслиманској епици и као једног од најстаријих словенских топонима. Ауторке закључују да је само топоним општесловенски и прасловенски, док је епска формула јужнословенска, и залажу се за изворно сакрално значење ове прасловенске сложенице, која се са досељавањем Словена на југ Европе профанизовала у епски топос.

Крајем 2006. изашао је из штампе зборник радова на румунском језику Torac – metodologia cercetarii de teren (Торак – методологија теренског истраживања), серија Теренске бележнице, у издању Румунског друштва (Фондације) за етнографију и фолклор из Војводине. Зборник је резултат тимских теренских антрополошких и лингвистичких истраживања обављених током 2004. и 2005. године у Торку, у Војводини.
Зборник уредила је Анемари Сореску Маринковић, истраживач-сарадник Балканолошког института.

Садржај:

1. Вежбе из етнологије. После терена (Отилија Хедешан, Западни универзитет, Темишвар)
2. Торак via Клек: кад биографија навлада етнографију (Анемари Сореску Маринковић, Балканолошки институт, Београд)
3. Од Торка до Клека: минимална теренска информација (Биљана Сикимић, Балканолошки институт, Београд)
4. Напомене о начину живота и неким обичајима у Торку. Паралела између прошлости и садашњости (Лаура Спариосу, Филозофски факултет, Нови Сад)
5. О поверењу у истраживача: Босанац у Малом Торку (Светлана Ћирковић, Балканолошки институт, Београд)