Вести

Одржана је 52. годишња конвенција Удружења за  славистичке, источноевропске и евроазијске студије (ASEEES), 5–8. и 14–15. новембра 2020, под насловом „Узнемиреност и побуна“. Марија Мандић, виша научна сарадница, учествовала је на панелу под називом „Побуна против моноглотског стандарда”, на коме је 15. новембра представила рад под називом „Транслингвалност у војвођанским школама“.

Програм конвенције

У издању Балканолошког института САНУ (Посебна издања бр. 146) објављена је књига Београдски родослови аутора др Бориса Милосављевића, вишег научног сарадника Балканолошког института САНУ. У књизи су објављени бројни значајни родослови који у појединим случајевима обухватају период од времена Бечког рата (1683–1699) до данашњих дана. Назив „београдски родослови“ одабран је због тога што је Београд престоница српске државе од времена Карађорђеве Србије. Без обзира на то што су одређене породице, почевши од владарских, имале посебне везе са неким крајем или су из службених разлога боравиле у различитим местима током XIX века, елита тадашњег друштва се све више везивала за Београд, као престоницу и средиште државе. Монографија је плод вишедеценијског истраживачког рада и представља поуздан ослонац и допринос бољем разумевању друштвеног и политичког живота Кнежевине и Краљевине Србије, као и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Југославије.

Балканолошки институт САНУ, у оквиру своје едиције Посебна издања, објавио је монографију Дани у недељи у народној култури Јужних и Источних Словена др Драгане Ђурић, истраживача сарадника овог института. Монографија пружа целовит увид у народне представе о данима у недељи код Јужних и Источних Словена. Разматрањем питања порекла седмице, зашло се и у питање перцепције времена код словенских народа. Посебна пажња је поклоњена значају дана у народном календару, затим у обредном и магијском понашању код поменутих група словенских народа, док су ликови персонификованих дана истраживани како у народним веровањима, тако и у народној књижевности.

Др Александра Ђурић Миловановић, виша научнa сарадница Балканолошког института САНУ, учествовала је на онлајн радионици „Мањински идентитети и друштвена интеграција”, која је одржана 30. септембра 2020. године у организацији Филозофског факултета из Новог Сада. Др Ђурић Миловановић је представила рад „Двоструке мањине: разумевање етничког и религијског иднетитета мањинских заједница у Србији“.

Књига апстракта

Драгана Ђурић, истраживач сарадник Балканолошког института САНУ, учествовала је на међународној научној конференцији Савремена српска фолклористика IX, која је одржана у данима 2–4. октобра 2020. године у Тршићу, у организацији Удружења фолклориста Србије, Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ и Образовно-културног центра „Вук Караџић“ у Тршићу. Драгана Ђурић је поднела реферат на тему „Месец у народном веровању и понашању код Срба – традиција и савременост“.

Конференција 14th International Conference on Romani Linguistics у организацији Балканолошког института САНУ и Одбора за проучавање живота и обичаја Рома САНУ одложена је за 2021. годину. Како би се премостио временски размак од 2018. године, када је у Паризу одржана 13. конференција, у организацији Балканолошког института организован је онлајн конференцијски састанак 10. и 11. септембра 2020. године. На састанку је 18 европских истраживача информативно представило своја истраживања из области фонолошког, морфолошког и синтаксичког нивоа граматичке структуре ромског језика, језичких контаката, као и у интердициплинарним областима попут социолингвистике, језичких репертоара, историје истраживања ромског језика. Светлана Ћирковић, виши научни сарадник, и Мирјана Мирић, научни сарадник Балканолошки институт САНУ, учествовале су са два коауторска излагања: Serbian Loanwords in Romani-speaking children’s narratives и Balkan features in the Gurbet Romani in Eastern Serbia, која су покрила домене језичких контаката и балканске лингвистике.

Информације о конференцији доступне су на сајту: romanilinguistics2020.rs

Програм онлајн конференцијског састанка

У оквиру едиције Посебна издања Балканолошког института САНУ објављена је књига Легати pro anima. Тестаменти Которана (1326–1337) ауторке др Валентина Живковић, више научне сараднице Балканолошког института САНУ. У питању је заокружена студија тестаментарног даривања за спас душе заснована на узорку од 74 тестамента настала у раздобљу од 1326. до 1337. године у Котору. У студији, првој такве врсте у домаћој средини, легати су типолошки класификовани у четири категорије (комеморативни, каритативни, легати ad pias causas, даривања pro male ablatis), дајући ауторки основу за продубљену анализу низа феномена својствених раздобљу средњег века. 

У оквиру едиције Посебних издања, Балканолошки институт САНУ објавио је књигу Дробета, римски град на Дунаву ауторке др Драгане Николић, научне сараднице Балканолошког института САНУ. Претежно на основу епиграфске грађе, књига даје заокружен приказ историје једног од важних римских градова у Подунављу, који се налазио у Ђердапу, на левој обали Дунава, на месту данашњег румунског града Турну Северина, а у римско доба на граници двеју провинција, Дакије и Горње Мезије, које је на том месту повезивао чувени мост цара Трајана.

Др Александра Ђурић Миловановић, виша научнa сарадница Балканолошког института САНУ, на позив Trinity Hall – University of Cambridge, одржала је гостујуће предавање 27. 02. 2020. године. Предавање др Ђурић Миловановић под насловом “With the Bible in their hands across the Atlantic: The Dynamics of Emergence and Migration of the Nazarenes from Austria-Hungary to the New World ”, организовано је у оквиру Cambridge New Habsburg Studies Network.

Милена Давидовић, истраживач приправник Балканолошког института САНУ, учествовала је на међународној конференцији Humboldt-Kolleg 2020 Probleme Mittelalterlicher Überlieferung und Textkritik: Europäische Philologien im Vergleich, коју су од 27. до 29. јануара 2020. године у Венецији организовали Хумболт фондација и Одсек за лингвистичке и компаративне студије културе  Универзитета у Венецији. Наслов излагања био је A few features about unexplored manuscript (Ćorović 31, The University Library Svetozar Marković, Belgrade) and its edition.

Програм конференције