The Balkans in the Cold War. Balkan Federations, Cominform, Yugoslav-Soviet conflict

The Balkans in the Cold War. Balkan Federations, Cominform, Yugoslav-Soviet conflict

Из штампе је изашао зборник радова на енглеском језику: The Balkans in the Cold War. Balkan Federations, Cominform, Yugoslav-Soviet conflict, под уредништвом Војислава Г. Павловића. Зборник је посвећен истраживањима историје Хладног рата на Балкану. Чланци српских, руских и финских истраживача померају хронолошке оквире Хладног рата тражећи његове корене у стратегијама сукобљених страна током грађанског рата у Југославији и у њиховим односима са силама чланицама савезничке антинацистичке алијансе. Темељи проблема и појава који ће обележити историју Хладног рата на Балкану, као што су пројекти балканских федерација и однос партизанског покрета  и Стаљина, постављени су још током рата. Они добијају облик блоковске конфронтације током сукоба на западним границима комунистичке Југославије и северним границама Грчке чак и пре него што је Винстон Черчил, у свом познатом говору у Фултону у Мисурију, први пут указао на постојање гвоздене завесе на Истоку.
Хладни рат не само да је на Балкану почео раније него у другим деловима Европе, него је имао своје регионалне посебности. Сукоб два облика стаљинизма,  југословенског и совјетског, обележио је историју комунистичког покрета у другој половини  XX века. Изгон југословенских комуниста из совјетског блока приморао их је да се окрену западном блоку, са којим је успостављена економска и војна сарадња. Нова спољнополитичка оријентација наметнула је нову стратегију спољне политике, али и идеолошку, ако и не стварну, реформу постојећег стаљинистичког система. Сукоб  између Москве и Београда условио је да и југословенски суседи, пре свих Мађарска, Бугарска и Албанија, поштујући принцип комунистичке солидарности, дају свој пун допринос сукобу са југословенским комунистима. Судбина Коминформа, форума који је и био основно средство осуде Београда, најбоље осветљава исход овог сукоба. После успостављања односа између совјетске и југословенске партије и државе, Коминформ је угашен.

Зборник је настао током сарадње Балканолошког института САНУ и Института за словенске студије Руске академије наука, а у оквиру заједничких пројеката Српске и Руске академије наука

  САДРЖАЈ