Словенски фолклор и фолклористика

Љубинко Раденковић Словенски фолклор и фолклористика

Ова књига представља зборник реферата који су поднети на истоименом међународном научном симпозијуму, одржаном у Београду, Краљеву и Матарушкој Бањи од 3-6. октобра 2006. године. Организатор симпозијума био је Балканолошки институт САНУ у Београду, уз подршку Комисије за фолклор при Међународном комитету слависта, Одбора за народну књижевност САНУ и Народног музеја у Краљеву.
Симпозијум је окупио истакнуте представнике фолклористике из 11 словенских земаља. У његовом раду, као члан Комисије за словенски фолклор, учествовао је и др Ичиро Ито, гост из Јапана.
Превасходни циљ симпозијума а и овог зборника радова јесте анализа стања фолклористике у свакој словенској земљи понаособ и вредновање досадашњих главних резултата у записивању, архивирању и истраживању националног фолклора. Други постављени циљ јесте анализа неких актуелних питања фолклора, као што су: постојање  несолидних записа фолклора и разних врста мистификација, (који представљају баласт у фолклористици и наводе на крива тумачења не само фолклора, већ и историје духовне културе словенских народа); предмет и опсег данашње фолклористике; значај регионалних истраживања фолклора; стварање електронских база података и начини њиховог претраживања, итд.
Сходно наведеној замисли, овај зборник има три одељка. У првом (Фолклор и фолклористика у словенским земљама) издвојено је 11 радова, који дају прегледе и оцене досадашњих важнијих резултата у прикупљању, објављивању и изучавању фолклора у 9 словенских земаља.
У другом одељку (Нека питања савремене словенске фолклористике), своје место су нашли радови о актуелним питањима словенског фолклора, онако како су их уочили и изложили аутори тих радова.
Треће поглавље (Из српске књижевне заоставштине) доноси обиман прилог из рукописне заоставштине Војислава М. Јовановића, истакнутог истраживача разних фалсификата, како српског, тако и европског фолклора. То је анотирана библиографија збирки усмене књижевности и појединачних прилога у часописима, у којима је В. Јовановић нашао неаутентичне записе (књижевна обрада, домишљања, кривотворења).