МА Милена Давидовић

истраживач сарадник

Контакт: milena.davidovic@bi.sanu.ac.rs

Профили на научним мрежама:

Звање дипломираног филолога – србисте стекла је на Филолошком факултету Универзитета у Београду 2014. године. Следеће, 2015. године, на истом факултету одбранила је мастер рад Српски скрипторији ХIII века, стекавши звање мастер филолога. Докторске студије на Филолошком факултету похађа од 2015. године, а од јуна 2018. године у радном је односу на Балканолошком институт САНУ. Први је лауреат награде Миодраг Павловић, за најбољи рад из Методике наставе српске књижевности и језик  – Наставно проучавање приповетке Наш Божић Борисава Станковића. Као сарадник у настави била је ангажована на предмету Историја средњовековне књижевности, на Катедри за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета у Београду. Израдила је интерактивну мапу српских скрипторија поводом изложбе Свет српске рукописне књиге (XII‒ XVII века) у Галерији Српске академије науке и уметности. Начинила је избор и приредила старе рукописе за изложбу Дигитална ћирилица: 90 година од оснивања Универзитетске библиотеке Светозар Марковић у Београду. У оквиру међуакадемијске сарадње била је на истраживачком боравку у Софији. Похађала је летњу школу Андрић у Вишеграду, EpiDoc научно-архивистичку радионицу Балканолошког института САНУ – Дигитално архивирање средњовековних повеља: концепти и искуства, EpiDoc XML Workshop Belgrade и истраживачку радионицу Дигиталне едиције средњовековних докумената: пројекат Српског дигиталног дипломатара. Током фебруара 2020. године спровела је архивистичко истраживање у Аустријској националној библиотеци у Бечу.

Области истраживања и истраживачке теме – средњовековна књижевност, средњовековна писменост и култура, средњовековни скрипторији и библиотеке на Балкану, стара и нова текстологија, археографија.

Пројекти:

  • 2020– 14th Century South Slavonic Scribes and Scriptoria, funded by the National Science Fund of Bulgaria. Project leadership: Cyrillo-Methodian Research Centre and Institute of Mathematics and Informatics, Bulgarian Academy of Sciences. https://kopisti14.kmnc.bg/en/

  • 2020– Српски биографски речник (одреднице: средњовековни писари), Лексикографско одељење Матице српске, Нови Сад.

  • 2018– Речник књижевних и културних термина (термини из области Средњовековна књижевност и култура), Институт за књижевност и уметност, Београд.

Библиографија

Чланци и студије

  • Давидовић, М. 2020. „Књижница манастира Шудикове”, „Записи”, „Каталог рукописних и штампаних књига манастира Шудикове (реконструкција)”. У Манастир Шудикова у Будимљи, ур. Поповић Д. и М. Поповић, 213–241, 243–247, 249–250. Беране: Епархија будимљанско-никшићка; Београд: Музеј Српске православне цркве. https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/10784

  • Давидовић, М. 2019. „Laboremus! – начело првог српског хирурга“. У Голгота – роман из балканског живота, пр. Ђорђевић В. и М. Давидовић, 489–537. Београд: Службени гласник: Универзитетска библиотека Светозар Марковић.

  • Давидовић, М. „Наративни дискурс у делу Стефана Првовенчаног”. Византијско-словенска чтенија 2 (2019), 253–268.  https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/7972

  • Давидовић, М. „Каталог славянских рукописей афонских обителей, составили А. А. Турилов и Л. В. Мошкова, под редакцией А.-Э. Н. Тахиаоса. (2.-исправленное и дополненное изд. Београд: Чигоја штампа, 2016, 560 стр.)”. Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима за школску 2016/2017. годину ХII (2017), 551–554.

  • Давидовић, М. 2016. „Српски скрипторији од XII до XVII века”. У Свет српске рукописне књиге (XII‒ XVII века), ур. Д. Оташевић, З. Ракић и И. Шпадијер, 49–68. Београд: Галерија Српске академије науке и уметности./Davidović, М. 2016. ˮSerbian Scriptoria – Twelfth to Seventeenth Century”. In The World of Serbian Manuscripts (12th–17th centuries), ed. D. Otašević, Z. Rakić, I. Špadijer, 69–88. Belgrade: Gallery of the Serbian Academy of Sceinces and Arts. https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/7970

  • Давидовић, М. 2015. „Поетика коментара у краткој прози Бранка Ћопића”. У Свет Бранка Ћопића, ур. А. Вранеш, 283–300. Вишеград: Одјељење за књижевност Андрићевог института.

Конференције

  • Давидовић, М. „Ћирилички скрипторијуми на Балкану – средњовековне институције писмености и културе”. Collegium Cyrillomethodianum, Кирило-Методијевски научни центар, Софија, Zoom платформа, 15. децембар 2020.

  • Давидовић, М. „A few features about unexplored manuscript (Ćorović 31, The University Library Svetozar Marković, Belgrade) and its edition”. Међународна конференција Humboldt-Kolleg 2020 Probleme Mittelalterlicher Überlieferung und Textkritik: Europäische Philologien im Vergleich, Венеција, 27–29. јануар 2020.

  • Давидовић, М. „Наративни дискурс у хагиографском делу Стефана Првовенчаног”. Друга међународна научна конференција Византијско-словенска чтенија. Ниш, 24. новембар 2018.

  • Давидовић, М.  „Скрипторији на Скадарском језеру” Други међународни научни скуп: Српско језичко и књижевно наслеђе на простору данашње Црне Горе ‒ Српски језик и књижевност данас, Подгорица, 26‒28. мај 2017.

  • Давидовић, М. „Поетика града у прози Александра Прокопиева”. Округли сто Српско-македонске књижевне и културне везе, Охрид, 9‒11. јун 2016.

  • Давидовић, М. „Појање и стари српски стих” Десети Међународни научни скуп: Српски језик, књижевност, уметност, Крагујевац, 23‒25. октобар 2015.

  • Давидовић, М. „Дискурсивна динамика Андрићевих Знакова поред пута”. Осми симпозијум, Андрићеви Знакови: Иво Андрић као мислилац, филозоф, психолог, логичар и естет(а), Грац, 24‒26. септембар 2015.

Предавања

  • Давидовић, М. „Царски скрипторијуми: преписивачки центри у доба владавине царева Стефана Душана и Ивана Александра”. Међународни пројекат „Южнославянски кописти и скриптории от XIV век (палеографска атрибуция и онлайн реперториум)“, Кирило-методијевски научни центар (КМНЦ) и Институт за математику и информатику (ИМИ) Бугарске академије науке (БАН), Zoom платформа, 18. март 2021.

  • Davidović, M. „The Poetics of Notes on the Margins of Slavic Manuscripts”. Slavisches Institut der Universität zu Köln, 24. april 2018.