Димитрије Ђорђевић

Димитрије Ђорђевић (1922-2009) је један од најзначајнијих српских и српско-америчких историчара који се бавио историјом Балкана XIX и XX века. Био је запослен у Историјском институту и Балканолошком институт САНУ у Београду. Истовремено је као гостујући пpофесор предавао на америчким и европским универзитетима. Године 1970. постао је редовни професор Калифорнијског универзитета у Санта Барбари у Сједињеним Америчким Државама. После одласка у Америку наставио је да држи предавања на другим америчким и европским универзитетима. Предавао је новију историју Балкана, Источне Европе и држао је курс из историје модерне Европе. На Калифорнијском универзитету у Санта Барбари Димитрије Ђорђевић је био оснивач и руководилац програма за балканске студије. Био је члан извршног одбора Америчке фондације за славистичке и источноевропске студије (1976–1978), као и њен председник (1984–1985).

Учествовао је у раду уређивачких одбора часописа Balcanica (Балканолошки институт САНУ), Austrian History Yearbook (Rice University), South-eastern Europe (Pittsburg), East Europena Quartely (Boulder in Colorado), Historical Abstract (Santa Barbara – Oxford), Serbian Studies (Chicago).

Био је члан Српске академије наука и уметности, Америчког историјског друштва, Удружења америчких слависта, Друштва за студије Југоисточне Европе, Друштва за студије модерне Грчке, Бугарске студијске групе, Северноамеричког друштва за српске студије.

Димитрије Ђорђевић је био међународно признат научник, аутор и коаутор четрнаест књига које су преведене на неколико главних светских језика, као и драгоцени сведок једног времена. Запамћен је не само као изузетан историчар, већ и као омиљени професор, љубазан човек благе нарави који је био поштован због изузетних људских квалитета. Породица професора Ђорђевића завештала је његову библиотеку Балканолошком институту САНУ.