Опис пројекта (извод)

European Network on Archival Cooperation (ENArC)


1.Увод

          Бројне европске архивске институције могу се посматрати као чувари историјског памћења Европе, пошто у својим фондовима складиште документе од непроцењивог значаја за познавање прошлости континента. Изворни материјал који се у њима налази сведочи о заједничкој историјској позадини развијеној у средњем веку и раном новом добу као основа за заједнички живот данашњих Европљана.
            Циљ пројекта је трајно учвршћивање и постепено ширење европске мреже писаног културног наслеђа. Кроз развој иновативних стратегија уз помоћ најмодернијих технологија требало би приближити свести становништва заједничку историјску прошлост Европе и историјско памћење различитих земаља и култура.
            Пројекат је резултат заједничке иницијативе релевантних европских институција на овом пољу:

  • међусобним повезивањем и стварањем оквира за архивску сарадњу у Европи створени су темељи за настајање висококвалитетних дигиталних садржаја који се могу сливати на велике портале као што су APEnet или Europeana;
  • географским фокусирањем пројекта претежно на земље средње и југоисточне Европе створени су предуслови да се Европљанима трајно приближи културно наслеђе овог простора који је до сада на наведеним порталима углавном био недовољно заступљен.

2. Инстутиције учесници пројекта

          Пројекат се базира на дугогодишњем искуству иституција учесница на пољу међународне архивске сарадње. Језгро представља неколико установа (Бискупски архив Санкт Пелтен, државни архиви Аустрије, Чешке, Словачке, Баварске и Словеније), окупљених још 2004/2005. пре свега ради дигитализације средњовековних повеља, које би тиме постале доступне на интернету. У наредним годинама се из те иницијативе развила мрежа од скоро 60 архива из 11 земаља, који заједно управљају највећим на свету порталом повеља www.monasterium.net, са више од 200.000 докумената крајем 2010. године. Ова сарадња фокусирана искључиво на повеље била је предмет пројекта CentralEuropeanNetworkforMedievalCharters, подржаног од Европске Уније. Актуелни пројекат представља значајно унапређење претходног и треба да се посматра као у потпуности независан, нов подухват. Његов циљ наиме није само дигитлизација повеља, већ међународна сарадња у свим осталим областима архиварства и научне обраде архивске грађом. Осим тога, круг укључених институција је знатно већи, а географска распрострањеност знатно шира. На пројекту ENArC учествује 14 партнера из 11 земаља, међу којима су државни архиви, универзитети и друге научне и установе културе.
Координатор:
Бискупски архив Санкт Пелтен (Diozesanarchiv St. Pölten)
Коорганизатори:
Баварски државни архив, Минхен (Bayerisches Hauptstaatsarchiv, München)
Народни архив у Прагу (Narodni archiv, Prag)
Словачки народни архив, Братислава (Slovensky narodny archiv, Bratislava)
Архив републике Словеније, Љубљана (Arhiv Republike Slovenije, Ljubljana)
Мађарски државни архив, Будимпешта (Magyar Orszagos Leveltar, Budapest)
Хрватски државни архив, Загреб (Hrvatski Državni Arhiv, Zagreb)
Архив града Будимпеште (Budapest Fővaros Leveltara)
Балканолошки институт Српске академије наука и уметности, Бeоград
Висока школа у Пизи (Scuola Normale Superiore di Pisa)
Универзитет Федерико II у Напуљу (Universita degli Studi di Napoli Federico II)
Универзитет у Келну (Historisch-Kulturwissenschaftliche Informationsverarbeitung,
Universität zu Köln)
Међународни центар за архивска истраживања, Беч (International Centre for Archival Research – ICARUS, Wien)
Министарство културе Шпаније, Поддиректорат за државне архиве, Мадрид (Ministerio de Cultura, Subdirección General de los Archivos Estatales, Madrid)

 

Придружени партнери:
Бискупски архив Пасау (Bistumsarchiv Passau)
Државни архив Аустрије, Беч (Österreichisches Staatsarchiv, Wien)
Mоравски земаљски архив, Брно (Moravsky zemsky archiv, Brünn)

Као платформа за сарадњу ових институција основано је удружење International Centre for Archival Research са седиштем у Бечу које би требало да преузме улогу координатора у свим нужним сегментима управљања и организације, тако да се могу помоћи и убрзати националне иницијативе, али у контексту заједнички развијених стратегија и метода. Основни циљеви ове мреже и њене платформе поклапају се са најважнијим задацима пројекта ENArC:

  • трајно учвршћивање мреже и финансијска стабилизација;
  • ширење мреже.

Да би се успешо одговорило овим изазовима, неопходно је обезбедити финансијске, организационе, али и менталне предуслове, за шта би  требало да буду довољна 54 месеца, предвиђена за реализацију пројекта.

 

3. Циљеви

            Оквири програма Culture2007 Европске комисије представљају идеалне предуслове за савладавање наведених изазова, јер се они у потпуности поклапају како са досадашњим активностима институција учесница, тако и са планираним мерама у оквиру пројекта:

  • Мобилност људи. Редовна размена знања и искустава кроз дискусије, радионице, програме размене и усавршавања, конференције, укључивање нових партнера у мрежу.
  • Мобилност објеката. Архивска грађа спада у она културна добра, која се у оквиру изложби не могу представити јавности на задовољавајући начин. У најбољем случају заинтересовани се може најчешће дивити само писму, понекад печату и папиру/пергаменту. Лаици ове документе тешко могу да читају, а због спољашње сличности многих од њих код посматрача брзо долази до замарања. С обзиром на то, у пројекту ENArC се мање ради о мобилности физичких објеката, већ знатно више о мобилности у њима садржаних информација, које се постављају у потпуно нови контекст и тиме отварају сасвим нове перспективе. До сада непознате идеје и подаци постају тиме по први пут мобилни!
  • Интеркултурални дијалог. Све активности су усмерене тако да људи из различитих земаља и култура у међусобном разговору и размени идеја заједно пронађу начине да сопствену културу представе на европском нивоу.

У ту сврху су планиране следеће конкретне мере:

  • Унапређење међународне сарадње, нарочито у области архивистике;
  • Јачање, трајно утемељење и проширење постојеће мреже европских институција које се баве чувањем и научном обрадом архивске грађе;
  • Дигитална обрада и презентација грађе;
  • Повезивање дигиталних садржаја на постојећим националним и међународним порталима;
  • Доступност значајних европских културних добара преко интернета;
  • Унапређивање сарадничких програмских функција за обраду грађе;
  • Развијање стандарда за дигиталну обраду грађе;
  • Примена резултата пројекта у оквиру посебних научних истраживања;
  • Развој и одржавање курсева за усавршавање архивара са тежиштем на информационим технологијама, дигитализацији и конзервацији/рестаурацији;
  • Обавештавање о резултатима пројекта на широком нивоу, тако да они буду доступни што већем броју Европљана.

3.1. Учвршћење и проширење мреже

          Примарни циљ пројекта је трајно учвршћење мреже архива и осталих институција које чувају и научно обрађују европско културно наслеђе у писаној форми, као и дигитализација тог културног наслеђа као „европског памћења“ и њена доступност преко интернета.
            Полазна тачка за то су већ постојеће иницијативе у контексту платформе ICARUS-а, основане 2007. Та платформа средњоевропских научних институција пружа подршку у стручним питањима и пројектном менаџменту, пре свега на пољу дигитализације писаног архивског материјала.
            Размена знања и искустава у примени нових медија при презентацији архивске грађе сада добија вид појачане међународне сарадње. Неке партнерске организације су већ годинама активне на пољу дигитализације и електронске обраде културних добара, али ипак још увек недостају заједнички стандарди и стратегије да би се ови послови међусобно ускладили, тј. да би се њихови резултати представили у одговарајућој форми и повезали са другим пројектима.
            Истина, у бројним земљама постоје одговарајуће установе, као на пример архивска удружења на државном или Међународни архивски савет (International Council on Archives - ICA) на интернационалном нивоу. Ипак, овим институцијама врло често недостаје пракса у реализацији заједничких пројеката, јер се углавном ради о лабавим интересним заједницама.
            Насупрот томе пројекат ENArC се нарочито залаже за примену конкретних метода и заједничких стратегија у међународној сарадњи, која је делом већ реализована у постојећој мрежи ICARUS-a. Дугорочни циљеви које треба остварити у оквиру пројекта су развој заједничких стратегија, координисана презентација научних резултата и Know-how приручника као и управљање и подршка појединачним пројктима, све у циљу приближавања европске историје у форми писане архивске грађе становницима Европе.
            Јачање сарадње у оквиру мреже остварује се

  • из побољшане комуникације укључених институција;
  • из развоја заједничких стратегија при обради писаног културног наслеђа које се у њима чува;
  • из координације појединачних иницијатива.

Размена искустава и знања одвија се на редовним радионицама, конференцијама и предавањима, при чему се унапређује интеркултурални дијалог. Комуникација у оквиру мреже одвија се преко у ту сврху развијене онлајн комуникационе платформе, тако да се искуства, информације и идеје могу саопштити у свако доба.
            International Centre for Archival Research са седиштем у Бечу притом делује као европско чвориште: обавештен је о појединачним иницијативама географски широко расутих и често изолованих установа културе, које спаја и повезује са другим пројектима. У оквиру ICARUS-а остварује се трајно учвршћивање мреже. Организован као трајна институција, чија се дугорочна финансијска независност обезбеђује јавним и приватним донацијама и сопственим иницијативама, ICARUS постаје тачка кристализације када је реч о активностима које се односе на дигитализацију, обраду и презентацију архивске грађе на европском нивоу. Осим тога, нуди се као платформа за дискусију и посредник у размени истраживачких резултата за научнике и студенте различитих дисциплина из различитих земаља.
            Поред наведеног, циљ пројекта је проширење постојеће мреже ICARUS-a, што пре свега треба да реализују поједини партнери и то склапањем контаката у суседним земљама, са задатком да се у њима представе резултати пројекта (тзв. „Linking the Neighbourhood Programme“).

3.2. Приређивање дигиталних садржаја

          До сада су документи као јединствени историјски извори били тешко доступни и због тога били на располагању само ограниченом кругу корисника. Баријере при коришћењу изворног материјала, узроковане већ самом чињеницом да је он расут у различитим земљама и установама – треба само помислити на трошкове путовања, боравка или коришћења грађе, али и на тешкоће при сусрету са страним језицима и металитетом – до сада су отежавале интензивно бављење пре свега међународним аспектима многих докумената. Из тог разлога је грађа појединачних архивских институција раније била једва позната у другим земљама, због чега су се историјска истраживања често завршавала на националним границама, а међусобни односи и сличности данас посебних, одвојених држава нису узмани у обзир. Европска историја ипак не може бити описана без ових аспеката и односа, као што ни разумевање њеног културног наслеђа општег историјског развоја није могуће без осврта на писану изворну грађу.
            Пројекат сада омогућује једноставан приступ културноисторијском памћењу Европе свим њеним грађанима, посебно научним истраживачима. Тако су настанак и развој европске културе доступни свима у истој мери. Осим тога, један од циљева пројекта је значајније учешће јавности у презентацији и упознавању европских културних добара, при чему јединствени стандарди и правила обезбеђују једноставан рад и правилну употребу историјских извора. Сваки грађанин Европе тако може да на приступачан начин учествује у коментарисању и обради архивске грађе.
            Планираном дигитализацијом у оквиру пројекта као и већ постојећим дигиталним библиотекама и њиховим онлајн презентацијама на различитим порталима омогућен је демократски и општи приступ заједничком европском културном добру подједнако за све структуре становника Европе. Тиме културна историја Европе није више везана за појединачне институције, већ превазилази границе и може се у међународном виртуелном кретању посматрати у европском контексту у свако доба и са сваког места, што до сада у тој мери није било могуће.

 

4. Закључак

            Све поменуте активности одвијају се са циљем да се становницима Европе на иновативан начин представи и посредством интернета стави на располагање писано културно наслеђе које се углавном чува у архивима. На тај начин је по први пут могуће поновно проучавање историје европског друштва и разумевање до сада непознатих аспеката различитих политичких и културних оквира и односа. Због тога је неопходно институционализовати и проширити у оквиру ICARUS-a већ постојећу мрежу европских институција да би се новоформиране дигиталне базе података сливале на националне и међународне портале. Тиме не само да се унапређује интеркултурални дијалог између појединачних институција, већ се изворним историјским материјалом значајно проширује дигитални садржај европских архивских портала, као што је Europeana. Развој иновативних техничких стандарда за претрагу и обраду архивске грађе помаже у превазилажењу досадашње везаности архивских докумената за одређене локалне установе и омогућује мобилност културних добара изван институционалних и регионалних граница.