Вести
13. Међународни конгрес студија Југоисточне Европе
13. Међународни конгрес студија Југоисточне Европе, који је организовао Македонски национални комитет Међународног удружења студија Југоисточне Европе (AIESEE), одржан је у Скопљу, у Македонској академији наука и уметности, од 15. до 19. септембра 2025. године. Тема овогодишњег конгреса била је „Комуникација и размена: Југоисточна Европа у оквиру глобалних друштвених, политичких и културних процеса“, а окупио је више од 120 истраживача из целог света заинтересованих за студије Југоисточне Европе. Бројна делегација Балканолошког института САНУ, предвођена директором др Војиславом Г. Павловићем, који је члан управног одбора Међународног комитета AIESEE, учествовала је на конгресу и представила своја истраживања широкој публици.
Теме које припадају модерној и савременој историји Балкана биле су најзаступљеније. Др Драган Бакић, виши научни сарадник, имао је излагање под насловом „Narodna Odbrana: A Radical Right-Wing Integral-Yugoslav Organization, 1921–1941“, др Душан Фундић, виши научни сарадник, представио је истраживање „To Reforge a Nation: Yugoslav Nationalism and its Historians (1929–1935)“, док је излагање др Игора Вукадиновића, вишег научног сарадника, гласило „Censorship and Repression as Means of Constitutional Changes in Yugoslavia, 1968–1974“. Др Богдан Живковић, научни сарадник, имао је излагање под насловом „Yugoslav Communism and National Identity in Montenegro: The Role of People’s Front of Montenegro/Socialist Alliance of Working People of Montenegro 1945–1966“, др Константин Драгаш, научни сарадник, приказао је „Anti-Yugoslavism in the ‘Adriatic’ Ideology and Propaganda of Italian Politicians and Publicists 1914–1921“, док је др Ања Николић, научни сарадник, приказала „Wissenschaftliche Mittheilungen aus Bosnien und der Hercegovina and the Shaping of Scholarly Knowledge About Bosnia and Herzegovina (1893–1916)“.
Обрађене су и теме из раномодерног периода балканске историје. Др Марија Васиљевић, научна сарадница, говорила је на тему „Reconsidering Identity Formations: 17th Century Hagiographies in the Patriarchate of Peć“, a излагање др Огњена Крешића, научног сарадника, гласило је „Between Cenobitic and Idiorrhythmic monasticism: Monks’ Self-Identification and their Relations with the Coreligionists in the Early Modern Ottoman Balkans“.
Истраживачи нашег института имали су и два излагања из области лингвистике. Др Анамарија Сореску-Маринковић, научна саветница, говорила је на тему „How bilingual speakers define ‘mother tongue’: the case of the Vlachs of Eastern Serbia“, док је др Светлана Ћирковић, научна саветница, имала излагање под насловом „Dative of personal and reflexive pronouns in Gurbet Romani in Eastern Serbia: argumental and non-argumental use“.
